Razlike između izmjena na stranici "Atomizam"

'''Atomizam''', u [[Filozofija prirode|filozofiji prirode]], jeste teorija da su svi objekti u [[kosmos]]u sastavljeni od veoma malih, nepropadljivih čestica – [[atom]]a. Taj termin potiče od [[Grčki jezik|grčke]] reči ἄτομος (= nedeljiv, koji se ne može razdeliti na manje delove). Uzemeljiteljima antičkog atomizma smatraju se [[Antička Grčka|grčki]] [[Filozofija|filozofi]] [[Leukip]] i [[Demokrit]].

 

 

Prema tome, što se tiče kvarkova, elektrona i drugih fundamentalnih [[lepton]]a, ne može se isključiti mogućnost da su i oni sastavljeni od još manjih čestica. Ipak, u međuvremenu, upravo se ove čestice (a ne hemijski atomi) mogu smatrati onim što se tradicionalno naziva nedeljivim elementima, kojima se tokom istorije bavila atomistička teorija.

 

 

Izvedenice iz reči "[[atom]]" mogu se upotrebljavati u dva različita konteksta: u smislu atoma kojima se bave [[prirodne nauke]] i u smislu filozofske misli. Termin "atomizam" tradicionalno je vezan za područje [[Filozofija|filozofije]], odnosno za one filozofske pravce koji su tvrdili da su ceo [[kosmos]] i sve u njemu sastavljeni od sićušnih čestica koje nemaju fizičkih delova, ne mogu se razdeliti i koje su ili zanemarljive veličine (veličine tačke) ili uopšte nemaju veličinu. Atomi koji, prema ovim teorijama, ipak poseduju makar tu neznatnu veličinu – nazivaju se [[demokrit]]ovskim atomima, i to su atomi kojima se bavila [[antička filozofija]]. [[Indija|Indijski]] [[Budizam|budistički]] mislioci, kao što su [[Dharmakirti]] i drugi, takođe su doprineli razvitku atomističkih teorija koje operišu momentalnim (trenutnim) atomima, koji se na momente pojavljuju u [[Egzistencija|egzistenciji]] i iz nje nestaju. Tradicija atomizma dovela je do stanovišta da postoje samo atomi, a da objekti sastavljeni od delova (ljudska tela, [[Oblak|oblaci]], [[Planeta|planete]] itd.) ne postoje. O ovoj posledici atomističke teorije raspravljali su atomisti, među ostalima [[Demokrit]], [[Thomas Hobbes]], a možda čak i [[Immanuel Kant]] (postoji sporenje oko toga da li je Kant bio atomista ili ne). Takvo krajnje stanovište atomizma ubraja se u [[mereološki nihilizam]] ili [[metafizički nihilizam]]. U [[Savremena filozofija|savremenoj filozofiji]] ovo krajnje atomističko stanovište više nema onoliko pristalica koliko ih je imao ranije, jer mnogi savremeni filozofi nisu spremni na to da zastupaju stanovište da postoje samo atomi, a da nema stvari kao što su drveće itd. Ipak, atomističke teorije bliske demokritovskoj i [[epikur]]ovskoj (o tome da atomi učestvuju u gradnji drugih objekata) još uvek su prisutne u savremenoj filozofiji, na primer [[teorija o jednostavnim]].

Novi razvitak [[Antika|antičke]] zagonetke o [[Beskonačna deljivost|deljivosti materije]] podstaknut je otkrićem [[Kvantna mehanika|kvantne mehanike]]. Do tada se nije pravila nikakva razlika između deljena materijalne stvari i njenog "rezanja" na manje delove, pa se grčka reč ἄτομος često shvatala i u smislu onoga što se ne može podeliti i u smislu onoga što se ne može razrezati. Premda danas znamo da je atom zapravo deljiv, on se ne može "rezati": ne postoji takva [[Deljivost skupa|deljivost]] prostora čiji bi delovi odgovarali delovima atoma.

 

 

 

 

Krajem 5. veka st. e. [[Leukip]] i [[Demokrit]] zastupali su stanovište da se svi fizički objekti sastoje od [[atom]]a i [[Praznina|praznog prostora]], te da konkretna realizacija svakog pojedinog objekta zavisi od rasporeda automa i prostora u njemu. Ni atomi ni praznina nisu nastali: oni su uvek bili, nepropadljivi su i večiti. Praznina je beskonačna i obezbeđuje [[prostor]] u kome se atomi na različite načine kombinuju. Različite kombinacije atoma u okviru praznine čine objekte koje osećamo, vidimo, jedemo, čujemo, mirišemo i kušamo u stvarnom svetu. Premda osećamo toplo i hladno, toplo i hladno zapravo ne postoje u smislu nezavisne egzistencije: to su jednostavno osećaji koje u nama bude različiti rasporedi atoma u praznini koji čine objekat koji percipiramo kao "hladan" ili "topao". Demokritovo učenje dalje je razvio [[Epikur]], čija se stanovišta izvanrednom pesničkom snagom izložio [[Rimska književnost|rimski pesnik]] [[Lukrecije]] u [[Epika|epu]] ''O prirodi'' ''(De rerum natura)''.

Antičkim [[materijalizam|materijalističkim]] atomistima blisko je stanovište da su ljudi stvorili [[bog]]ove, a ne obratno. [[Sekst Empirik]] kaže: "Neki misle da smo na ideju o bogovima došli zbog izuzetnih pojava koje se događaju u [[Kosmos|svetu]]. Demokrit kaže da su ljudi u davno doba bili uplašeni onim što se dešava na [[Nebo|nebu]], kao što su [[grom]]ovi i [[Munja|munje]] te su mislili da njih uzrokuju bogovi". Prema Demokritu, sve što se dešava u svetu čisto je [[Mehanika|mehaničke]] prirode i uzrokovano je kretanjem, sastavljanjem i rastavljanjem atoma u praznom prostoru. A do kretanja atoma dolazi "[[Determinizam|po nuždi]]": atomi se spajaju i rastavljaju u skladu s njihovom vlastitom "prirodom".

 

 

{|border="1" cellpadding="7" style="float:right; margin-left:20px; margin-right:5px; width:280px; text-align:center; border-collapse: collapse"

|[[Tetraedar]]<small><br />

([[:image:tetrahedron.gif|Animacija]])</small>

|4

|24

|[[Oktaedar]]<small><br />

([[:image:octahedron.gif|Animacija]])</small>

|8

|48

|[[Ikosaedar]]<small><br />

([[:image:icosahedron.gif|Animacija]])</small>

|20

|120

|-

|'''Zemlja'''

([[:image:hexahedron.gif|Animacija]])</small>

|6

|24

|}

 

 

Platon je postavio i [[Geometrija|geometrijsku]] strukturu atoma četiri [[Osnovni elementi|osnovna elementa]], kako je prikazano na slici desno. Kocka, sa svojom ravnom bazom i stabilnošću, pripisana je zemlji; tetraesdar je pripisan vatri zbog toga što ga njegovi šiljasti vrhovi i oštre ivice čine pokretljivim. Vrhovi i rubovi oktaedra i ikosaedra bili su tuplji pa su stoga ova manje pokretljiva tela pripisana vazduhu odnosno vodi. Kako se atomi mogu rastaviti na trouglove, a trouglovi ponovo sastaviti i atome drugih elemenata, ovaj Platonov model ponudio je verovatno objašnjenje za promenljivost [[Osnovni elementi|osnovnih elemenata]].

 

 

[[Aristotel]] je ustvrdio da elementi vatre, vazduha, zemlje i vode nisu sačinjeni od atoma, nego da su kontinuirani. On je smatrao da je postojanje praznine, koja je neophodna za održanje atomističkih teorija, suprotno principima [[Fizika|fizike]]. Do promene dolazi ne zbog sastavljanja i rastavljanja atoma, nego transformacijom [[Materija|materije]] kao pasivnog principa, kao [[potencijalnost]]i (δύναμις) u konkretnu pojedinačnu stvar, u njenu [[Aktualizacija|aktualizaciju]] (ἐντελέχεια). Dakle, prema onoj teoriji, koja se teorija naziva [[Hilomorfizam|hilomorfizmom]], komad vlažne [[Glina|gline]], kada na nju deluje [[Grnčarstvo|grnčar]], transformiše svoju potencijalnost u aktualizaciju, tj. postaje vrč. Aristotela se često kritikovalo zbog toga što je odbacio atomizam, ali treba se setiti da su u antičkoj Grčkoj atomističke teorije Demokrita, Platona i drugih ostale na nivou čiste spekulacije, koje se nisu mogle ni potvrditi ni opovrgnuti nekim [[eksperiment]]alnim [[Empirija|empirijskim]] postupkom.

 

 

[[Epikur]] (341-270. st. e.) može se smatrati nastavljačem demokritovskog atomizma. Premda uveren u postojanje atoma i praznog prostora, on nije bio toliko siguran u to da možemo adekvatno objasniti pojedinačne prirodne pojave kao što su [[zemljotres]], [[munja]], [[Kometa|komete]], [[Mesečeve mene]]. Od Epikurovih dela sačuvani su samo fragmenti, a oni ukazuju na njegovo nastojanje da se atomistička teorija primeni na [[Etika|etiku]], u tom smislu da se ljudi podstaknu da preuzmu odgovornost za sebe same i za svoju vlastitu sreću – s obzirom na to da nema [[bog]]ova i drugih natprirodnih bića koji bi im mogli pomoći. Odbacujući besmrtnost, Epikur se nadao da će čoveka osloboditi straha od smrti – jer zašto bismo se plašili smrti kad je ona samo rastavljanje atoma, nakon čega nestaje svaka svest i osećaj, kada nema nikakvog strašnog suda i kada nikakva kazna ne čeka čoveka na onom svetu. "Smrt nas se ništa ne tiče, jer ono što se raspalo, ne oseća, a ono što ne oseća, ne tiče nas se" ([[Diogen Laertije|Diog. Laert.]] X, 139). Oko tri stotine godina kasnije [[Lukrecije]] će u svojoj epskoj pesmi ''O prirodi'' prikazati Epikura kao junaka koji je slomio strašnu [[Religija|religiju]] poučavajući ljude o atomima, o tome šta je po atomima moguće a šta nemoguće.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

* [http://etext.lib.virginia.edu/cgi-local/DHI/dhi.cgi?id=dv1-21 ''Dictionary of the History of Ideas'':] Atomism: Antiquity to the Seventeenth Century

{{stub}}

 

 

[[az:Atomistika]]

[[bg:Атомизъм]]