Verzija na datum 23 august 2009 u 13:21 uredi MelancholieBot (razgovor \| doprinos) Botovi 11.698 izmena m robot Dodaje: an:Ormona ← Starija izmjena		Verzija na datum 26 septembar 2009 u 02:49 uredi poništi Xqbot (razgovor \| doprinos) 112.427 izmena m robot Dodaje: vi:Hormon; kozmetičke promjene Novija izmjena →
Red 1: [[Datoteka:Adrenaline_chemical_structure.png\|thumb\|Strukturna formula hormona [[Epinefrin\|adrenalina]], jednog od [[kateholamin]]a]] '''Hormon''' (od [[Grčki jezik\|Grčkog]] ''όρμή'' - pokrenuti, probuditi) je [[hemijsko jedinjenje\|hemijski]] glasnik između [[ćelija (biologija)\|ćelija]] (ili grupe ćelija). To su organska jedinjenja različite hemijske prirode, koja deluju u malim količinama. Njihovo delovanje je specifično pa nedostatak dovodi do karakterističnih promena u organizmu. Svi [[višećelijski organizmi]] organizmi proizvode hormone (uključujući biljke - fitohormoni). Funkcija hormona je da služi kao signal do ciljne ćelije; aktivnost hormona je determinisana načinom sekrecije i prenosnim signalom primajućeg tkiva. Hemijski glasnici, koje sintetizuju neuroni čine neuro-hormone, a druge posebne ćelije sintetizuju "klasične" hormone. Najpoznatiji životinjski hormoni su proizvedeni u [[endokrine žlezde\|endokrinim žlezdama]] [[kičmenjaci\|kičmenjaka]], ali hormoni se proizvode u skoro svakom [[organ (anantomija)\|organskom]] sistemu i [[Tkivo\|tkivu]] u životinjskom telu. Hormonski molekuli se izlučuju (puštaju) direktno u krvotok. Hormoni se krvlju prenose do mesta gde treba ostaviti "poruku", to jest do mesta delovanja. To su posebna tkiva, specifična za svaki hormon, tzv. ciljana tkiva. Na ćelijama ciljanih tkiva nalaze se specifične molekulske strukture, receptori. Oni se mogu nalaziti i u samim ćelijama. Hormoni "pronalaze" ciljana tkiva "prepoznavajući" svoje receptore, reaguju sa njima na specifičan način i nizom hemijskih reakcija izazivaju metabolički efekat u ćeliji. Red 9: == Hijerarhijska priroda hormonske kontrole == Hormonska regulacija metaboličkih aktivnosti uključuje hijerarhiju tipova ćelija koje utiču jedna na drugu bilo da bi stimulisali ili izmenili oslobađanje ili aktivnost određenog hormona. Sekrecija hormona iz uzastopnih nivoa [[Endokrini sistem \| endokrinih ćelija]] je stimulisana hemijskim signalima koji potiču iz viših ćelija u hijerarhijskom sistemu. Kao što se vidi na donjem dijagramu glavni koordinator hormonske aktivnosti kod [[Sisari\|sisara]] je [[hipotalamus]] koji reaguje na input primljen iz [[centralni nervni sistem\|centralnog nervnog sistema]]. <ref>{{cite book \| title=Biochemistry \| author=Mathews, CK and van Holde, K. E. \| chapter=Integration and control of metabolic processes \| editor=Bowen, D. \| year=1990 \| publisher=The Benjamin/Cummings publishing group \| pages=790-792 \| id=ISBN 0-8053-5015-2}}</ref> == Hormonska signalizacija == Slanje hormonskih signala kroz ovu hijerarhiju uključuje sledeće: #'''Biosintezu''' određenog hormona u određenom tkivu. Red 21: #'''Degradacija ''' hormona. Hormonske biosintetičke ćelije su tipična vrsta specijalizovanih ćelija koje se nalaze u okviru posebnih [[endokrini sistem \| endokrinih žlezda]] (na primer tiroidne žlezde, [[Jajnici\|ovarijumu]] ili [[Testis\|testisu]]). Hormoni mogu da napuste biosintezu ili slanje ćelija putem procesa egzocitoze ili drugog procesa [[ćelijska membrana\|membranskog prenošenja]]. Međutim, hijerarhijski model je više od pojednostavljavanja hormonskog signalnog procesa. Ćelijski primaoci određenog hormonskog signala uobičajeno mogu biti jedan od više tipova ćelija i nalaziti se u okviru većeg broja različitih tkiva. Različiti tipovi tkiva mogu imati različite reakcije na isti hormonski signal. Usled ovoga, hormonsko signaliziranje je veoma komplikovano i teško je primeniti diseciranje u analizi. == Interakcija sa receptorima == Većina hormona započinje ćelijsku reakciju na bazi inicijalnog kombinovanja sa specifičnim intraćelijskim ili receptorskim proteinom povezanim sa ćelijskom membranom. Ćelije mogu imati različite receptore koji prepoznaju isti hormon i aktiviraju različite puteve prenosa signala, ili alternativno različiti hormoni i njihovi receptori mogu da koriste isti biohemijski proces. Red 38: Uglavnom broj hormonskih molekula koji su na raspolaganju za kompleksnu formaciju je ključni faktor u određivanju nivoa na kom je prenosa signala aktiviran. Broj raspoloživih molekulskih hormona određen koncentracijom cirkulišućeg hormona je pod uticajem nivoa i stepena sekrecije biosintetičkih ćelija. Broj receptora na površini ćelije prijemnika takođe može da bude raznolik kao i afinitet između hormona i njegovih receptora. == Fiziologija hormona == Većina ćelija je sposobna da proizvede jedan ili više molekula koji se ponašaju kao signalni molekuli za druge ćelije, menjajući njihov rast, funkciju ili metabolizam. Klasični hormoni proizvedeni od strane [[~~Endokrine žlezde\|~~endokrine žlezde]] su ćelijski proizvodi, specijalizovani da služe kao regulatori na nivou celog organizma. Međutim oni mogu ispoljavati i svoje efekte u okviru tkiva u kom se proizvode i inicijalno oslobađaju. Stepen hormonske biosinteze i sekrecije je često regulisan putem kontrolnog mehanizma homeostatičke negativne reakcije. Ovaj mehanizam zavisi od faktora koji utiču na metabolizam i lučenje hormona. Red 53: U cilju brzog oslobađanja aktivnih hormona u [[Cirkulatorni sistem\|krvotok]], ćelije biosintetičkih hormona mogu proizvoditi i čuvati biološke neaktivne hormone u vidu pre- ili prohormona. Ovi potom mogu brzo biti, kao rezultat odgovarajućih stimulansa, konvertovani u svoje aktivne forme hormona. == Hormonski efekti == Efekti hormona su različiti, ali mogu uključiti: Red 68: Veliki broj reakcija na hormonske signale može se opisati u smislu da služe u regulisanju metaboličkih aktivnosti organa ili tkiva. == Hemijske klase hormona == Hormoni [[Kičmenjaci\|kičmenjaka]] se mogu podeliti u tri hemijske klase: Red 75: * [[Lipidi]] i [[fosfolipid]]no izvedeni hormoni su derivati lipida kao što su [[linoleinska kiselina]] i [[arahidonična kiselina]] i fosfolipidi. Glavna klasa su steroidni hormoni koji su proizvod [[holesterol]]a i [[eikosanoid]]. Primeri hormona steroida su [[testosteron]] i [[kortizol]]. Hormoni sterola kao što je [[kalkitriol]] su homologan sistem. Nadbubrežna opna i [[polni organ]] su primarni izvori steroidnih hormona. Primer eikosanoid je dosta proučavan prostaglandin. == Farmakologija == Dosta hormona i njihovih analogija se koristi kao [[lek]]. Najčešće prepisivani hormoni su [[estrogen]] i [[progesteron]] (kao metod hormonske kontracepcije i kao HRT), [[tiroksin]] (kao levotiroksin, za hipotiroidu) i [[steroid]]i (za autonomne bolesti i nekoliko disajnih poremećaja). Dosta dijabetičara koristi [[insulin]]. Farmakološki ekvivalenti [[adrenalin]]a se veoma koriste za dobijanje lokalnih preparata u otorinolaringologiji, dok kreme na bazi steroida i vitamina D se često koriste u dermatološkoj praksi. “Farmakološka doza” hormona označava medicinsku dozu u smislu količine hormona koja je mnogo viša od one koja se prirodno javlja u zdravom organizmu. Efekti farmakoloških doza hormona mogu biti različiti u poređenju sa reakcijama na količinu koja se prirodno javlja u organizmu i može biti korisna u terapijske svrhe. Primer farmakološke doze je [[glikokortikoid]] u cilju smanjenja zapaljenskih procesa. == Važni ljudski hormoni == {\| class="wikitable" class="sortable wikitable" Red 198: \|} == Značaj hormona kao bioregulatora == Hormoni regulišu i održavaju celokupan metabolizam, sastav krvi i drugih telesnih tečnosti, normalno funkcionisanje organa, vrše kontrolu i obezbjeđuju rast i razvoj različitih tkiva, organa i celokupnog organizma. Skoro da nema procesa koji nije neposredno ili posredno pod uticajem jednog ili više hormona. Svaki hormon ima specifične uticaje na metabolizam i funkciju posebnih organa. Polni hormoni utiču na razvoj primarnih i sekundarnih polnih karakteristika, kortizol utiče na metabolizam ugljenih hidrata, aldosteron na sadrzaj elektrolita itd. Usled nedostatka, smanjenje sinteze ili povećanog stvaranja hormona mogu nastati promene u hemijskim reakcijama koje remete metabolizam i tako izazivaju razne poremećaje i bolesti. == Reference == <references/> == Takođe videti == * [[Endokrinologija]] * [[Endokrini sistem]] Red 213: * [[Faktor rasta]] == Vanjski linkovi == [http://www.bionet-skola.com/w/Hormoni BioNet škola] [http://hormone-imbalance.org Hormone Imbalance] Red 219: <!--{{Hormoni}}--> [[~~Category~~Kategorija:Fiziologija]] [[~~Category~~Kategorija:Endokrinologija]] [[~~Category~~Kategorija:Hormoni\|*]] [[als:Hormon]] Red 286: [[uk:Гормон]] [[ur:انگیزہ]] [[vi:Hormon]] [[yi:הארמאן]] [[zh:激素]]

Hormoni – razlika između verzija