Dick Cheney – razlika između verzija

{| border="1" cellpadding="2" cellspacing="0" align="right" style="margin-left:1em; margin-bottom:1em; text-align:left;"

|+ <big>'''Dik Čejni'''</big>

|-

! '''Po redu''':

|-

! '''Mandat''':

|-

! '''Prethodnik''':

|}

 

 

 

 

Čejni je rođen u Linkolnu u državi [[Nebraska]]. Roditelji su mu Ričard i Merdžori Čejni. Odrastao je u Kasperu u [[Vajoming]]u gde je upoznao svoju sadašnju ženu Lin Vinsent. Radio je u ministarstvu poljoprivrede.

 

Dik Čejni je [[1995]]. imao kratku ulogu u filmu [[Bruce Willis|Brusa Vilisa]] [[Umri muški III]] gde je igrao zvaničnika [[New York|Nju Jorka]].

 

Nakon srednje škole, Čejni je dobio školarinu i pohađao je univerzitet [[Yale|Jejl]]. Nakon tri semestra odlučio je da na neko vreme napusti Jejl. Sakupio je dovoljno novca i vratio se na studije ali je već u sledećem semestru napustio fakultet zbog loših ocena.

 

Pohađao je Univerzitet Viskonsin-Medison kao kandidat za doktorat. Napustio je studije i ušao u političke vode pre doktoriranja.

 

 

Njegova karijera u državnoj službi počela je sa radom u administraciji Niksona [[1969]]. Bio je na mnogim pozicijama u veću za određivanje vrednosti potrošačke korpe, kao pomoćnik [[Donald Ramsfeld|Donalda Ramsfelda]] u državnoj kancelariji za ekonomske mogućnosti i u Beloj kući. Kod predsednika [[Džerald Ford|Džeralda Forda]], Čejni je postao pomoćnik predsednika i šef osoblja. Bio je menadžer Fordove predsedničke kampanje [[1976]]. dok je predsednik kampanje bio Džejms Bejker.

 

Godine [[1978]]. izabran je za predstavnika [[Vajoming]]a u Predstavničkom domu [[Kongres]]a. Čejni je ponovo biran pet puta služeći do [[1989]]. Bio je predsednik komiteta za politiku Republikanske partije od [[1981]]. do [[1987]]. Izabran je za predsednika konferencije Republikanske partije [[1989]]. Tokom svoje službe u donjem domu kongresa glasao je protiv proglašavanja dana rođenja [[Martin Luther King|Martina Lutera Kinga]] za nacionalni praznik. Kao predstavnik Vajominga radio je na odbrani njenog posla vezanog za naftu i ugalj. Federalna zgrada u Kasperu, regionalnom poslovnom centru, nazvana je u njegovu čast i rad u Kongresu.

 

Čejni je radio kao Sekretar odbrane u vladi predsednika [[Džordž H. V. Buš|Džordža Buša starijeg]] Rukovodio je vojnim operacijama u [[Panama|Panami]] i na [[Bliski Istok|Bliskom Istoku]]. Nagrađen je predsedničkom medaljom slobode zbog "očuvanja američke sigurnosti u vreme velikih promena u svetu".

 

Zajedo sa Donaldom Ramsfeldom [[1997]], osnovao je neprofitnu obrazovnu organizaciju koja je zove'' [[Projekat za Novi Američki Vek]]'' čiji je cilj ''promovisanje globalnog američkog vođstva''.

 

 

Godine 2000. je odabran za potpredsjedničkog kandidata Republikanske stranke te je sudjelovao u Bushovoj izbornoj kampanji. Nakon izbora je postao potpredsjednik.

Tome su u prilog išle i njegove veze s Halliburtonom, koji je nakon američkog osvajanja Iraka dobio unosne poslove na obnovi i izgradnji infrastrukture. Zbog svega su prije izbora 2004. godine mnogi iz Republikanske stranke Bushu sugerirali da za potpredsjedničkog kandidata odabare nekog drugog. No, Bush je Cheneyu ostao vjeran te su zajedno izvojevali još jednu izbornu pobjedu, za što mnogi drže zaslužnim i Cheneya, daleko oštrijeg i britkijeg polemičara nego što su to bili Bushovi i Cheneyevi protukandidati [[John Kerry]] i [[John Edwards]].

 

 

Cheney je početkom 2006. dospio u žižu javnosti kada je prilikom lova na jednom teksaškom ranču slučajno ustrijelio i ranio jednog od sudionika.

{{Potpredsjednici SAD}}

 

 

[[ar:ديك تشيني]]

[[uk:Дик Чейні]]

[[vi:Dick Cheney]]

[[yi:דיק טשעיני]]

[[zh:迪克·切尼]]