Sekst Propercije – razlika između verzija

 

 

 

O Propercijevom životu poznato nam je samo ono što je on sam smatrao za potrebno da kaže o sebi. Iz njegovih pesama zaključujemo da se rodio u [[Umbrija|umbrijskom]] gradu Asiziju (lat. ''Assisium''), da je rano izgubio oca, da su njegovi rođaci u tzv. [[Peruzinski rat|peruzinskom ratu]] (40―41. st. e.) ratovali protiv [[August (rimski car)|Oktavijana Avgusta]] na strani Lucija Antonija, brata [[Drugi trijumvirat|trijumvira]] [[Marko Antonije|Marka Antonija]], te da je stoga porodica nastradala prilikom deobe zemlje Oktavijanovim [[veterani]]ma. Propercije je, ipak, bio povezan s rimskim aristokratskim porodicama, i to s onim koje su kasnije, sredinom 1. veka n. e., igrale vodeću ulogu u [[Rimski senat|senatskoj]] opoziciji protiv [[Principat|carske vlasti]]. Početkom dvadesetih godina st. e. Propercije se već nalazio u [[Rim]]u, u krugu aristokratske i književne omladine. Družio se s [[Publije Ovidije Nazon|Ovidijem]], s epskim pesnikom Pontikom i drugim književnicima bliskim [[Mecenat]]ovom krugu. [[Kvint Horacije Flak|Horacije]], zvanično poklonik stare [[Antička grčka|grčke]] [[Lirika|lirike]], kao da nije mnogo mario za ovog samoproklamovanog poslenika [[Fileta sa Kosa|Filete]] i [[Kalimah]]a, premda su Propercijeve pesme u mnogome bliske [[Gaj Valerije Katul|Katulu]] i [[Albiju Tibulu|Tibulu]], [[Vergilije|Vergiliju]] i samome Horaciju.

Premda mnogi Properciju savremeni i kasniji autori uzgred pominju pesnika, oni nam ništa ne otkrivaju o njemu, osim što se može zaključiti da je ovaj elegičar bio relativno poznat i cenjen sve do 4. veka n. e. [[Antika|Antička]] biografija Propercijeva nije nam sačuvana, verovatno zato što njegove elegije nisu čitane u školama. Život u kome je ljubav postepeno ustupala mesto veličanju Rima i Avgusta ― ali nikad potpuno ― otkrivaju nam, dakle, samo njegove pesme. Poslednja elegija (IV, 11) potiče iz 16. god. st. e., pa se misli da je uskoro potom i umro. Gotovo ništa se ne zna o Propercijevom životu posle okončanja njegove veze s Cintijom, devejkom koja je bila predmet obožavanja u njegovim elegijama. Moguće je da se oženio nekom devojkom koja je zauzela Cintijino mesto (možda da bi se mogao kvalifikovati za finansijske olakšice koje su oženjenima bile garantovane po ''leges Iuliae'' iz 18. god. st. e.), te da je iz tog braka imao sina, kako se može zaključiti iz toga što kasnije [[Plinije Mlađi]] pominje nekog Propercijevog potomka.

 

 

Propercijeve su elegije sačuvane u četiri knjige. Raspored pesama u njima uglavnom prati hronologiju, pa možemo kod ovoga pesnika kroz delo pratiti i njegov život i razvoj ličnosti: prva knjiga (22 elegije) sastavljena je između 33. i 28. st. e.; druga knjiga (34 elegije) između 28. i 25. st. e.; treća knjiga (25 elegija) između 24. i 22. st. e.; i četvrta knjiga (11 elegija) između 21. i 16. st. e. Prva je knjiga u potpunosti posvećena pesnikovoj ljubavi, Cintiji, i prvobitno je objavljena kao ''Cynthia Monobiblos'' (''Cintijina knjiga''), kako svedoči [[Marcijal]]ov epigram XIV, 189, u rukopisu naslovljen ''Monobyblos Properti'':

 

::''dobar je stekla glas, isti i donese dar.''

 

''Cintijina knjiga'' sastavljena je promišljeno: pesme se raspoređuju po principu kontrasta ili obrazuju male cikluse. Uvodna elegija, koja i počinje rečju "Cintija", ima programski karakter i već opisuje "bolesno" duševno stanje pesnika, ludog od ljubavi; ta pesma kao da daje osnovni ton celoj zbirci. Sledeće nas pesme upoznaju s pesnikovom draganom: u 2. pesmi slavljenje Cintijine prirodne lepote spaja se s pesnikovim osećanjem nesigurnosti koji opominje devojku protiv raskoši i kozmetičkih sredstava; tu saznajemo i za Cintijin [[Poezija|pesnički]] i [[Muzika|muzički]] talenat. Treća je pesma razrada [[Helenizam|helenističkog]] motiva o tome kako pesnik, kasno se vraćajući s gozbe, zatiče svoju dragu usnulu posle čežnjivog očekivanja, što njenom liku pridaje crte vernosti i skromnosti, da bi s naglom promenom tona pri kraju pesme ugledali i njenu surovu stranu. Nekoliko obraćanja prijateljima koji pokušavaju da pesnika razdvoje od Cintije upotpunjuju sliku njegovog teškog ropstva, ali nam istovremeno dokazuju da njemu nema života bez "okrutne gospodarice" (4, 5. i 6. pesma). Dve pesme (7. i 9.), upućene epskom pesniku Pontiku, koje suprotstavljaju elegiju i [[Epika|epiku]], služe kao okvir da se pokaže moć pesničke reči u ljubavi. Centralni deo te slike su pesme 8a. i 8b: Cintija, koja se spremila da otputuje s Propercijevim supranikom, ostaje u [[Rim]]u, dirnuta Propercijevim stihovima; pesma 8b. izriče kulminaciju pesnikove sreće i njegovog zadovoljstva svojom draganom. Elegije prve zbirke najčešće su upućene nekom prijatelju ili Cintiji, ali ima i [[monolog]]a: tu je žalba u šumskoj samoći (18) ili na pustoj obali (17), gde lađa odvozi Propercija od objekta njegove ljubavi; i inače je karakteristično za Propercija da stvara specifične situacije kao okvir za usamljenu liriku. U pesmi 10. Propercije objašnjava svoj "proročki" talenat, svoju stručnost za pitanja ljubavi, koju je stekao zahvaljujući vlastitim patnjama. Zatim se nagoveštava raskid s Cintijom, koja protivno pesnikovoj volji odlazi u po zlu čuvene [[Baje]] (11). Do raskida je i došlo, jer u ostalim pesmama autor opeva samo nesrećnu ljubav: u 12. pesmi on se suočava sa svojim gubitkom ("Nisam sad onaj ko bejah"), ali i shvata da se ne može promeniti ("Cintija prva je strast, Cintija biće i kraj"). I u 13. pesmi priznaje: "ostadoh sam, ljubavni nestade spoj", a zatim kreće sa opisivanjem Galovih ljubavnih nevolja. Pesma 14. je zadivljujuća i po svojoj nadahnutosti i živosti može se porediti s pesmom 8b (završava se rečima: "Sve dok je ona sa mnom srećna, ne plaši mene silan nijedan kralj, prezirem obilja sjaj"); pesnik se podsmeva bogatstvu svog prijatelja i hvališe se da na ljubav ne mogu uticati zlato i sjaj, kojima suprotstavlja vođenje ljubavi s Cintijom; ali ta situacija nije realna: Propercije zna da je ona sada s nekim drugim. U pesmi 15. već je dovoljno hrabar da joj uputi stroge prekore. Pretpostavlja se da vrata koja izovaraju tužaljku u 16. pesmi jesu u stvari Cintijina vrata; tu Propercije na originalan način obrađuje jedan motiv tipičan za elegijsku poeziju. U 19. pesmi spajaju se motivi ljubavi i smrti, što će pesnik u kasnijim knjigama često činiti, a 20. pesma daje mit o [[Heraklo]]vom miljeniku Hilu, gde Propercije pokazuje svu svoju pesničku veštinu. Poslednje dve pesme zbirke (21. i 22) tumače se kao direktan politički napad, jer daju bolnu uspomenu na peruzinski rat, u kome je poginuo i neki Propercijev rođak, boreći se protiv Oktavijana.

 

 

U svojim ostalim knjigama ''Elegija'' Propercije često izlaže svoje [[Književnost|književne]] poglede – svoju [[Poetika|poetiku]]. Pre no što se osmotri Propercijevo gledište o poeziji mora se pogledati žena o kojoj piše. Obrisi Cintijinog lika mogu se nazreti prilično dobro: ona je, pored ostalog, opisana kao žena koja ima sklonosti ka pesništvu i muzici, kojoj su pritom bliska i uživanja koja pružaju gozbene svečanosti. Njen se društveni položaj teško može jasno utvrditi: mada liči na [[Hetera|heteru]] iz viših slojeva, možda je bila razvedena ili udovica sumnjivog morala. Prema [[Apulej]]u, Cintijino je pravo ime bilo Hostija. Ono što je, pak, jasno jeste da je ona nezavisna žena, potpuno ili delimično: moguće je da je bila udata, iako Propercije nikada ne pominje njenog muža, već samo njene druge ljubavnike. Za razliku od hetera iz Horacijevog sveta erotike, ona je u poziciji da dominira, a to i čini; ona je u stanju da gospodari zaljubljenim Propercijem jednostavno zato što može da kaže "ne". Bez ličnosti kao što je ona Propercijev tip ljubavi, pa i života, ne bi mogao postojati.

 

 

Čini se, međutim, da Propercije ovakve tvrdnje iznosi jednostavno da bi provocirao, izazvao reakciju, a ne da bi ponudio neku ozbiljnu informaciju o prirodi svoje poezije. Njegove ljubavne pesme, posebno u 1. knjizi, pokazuju tendenciju da budu ili [[drama]]tske ― kada se kao na pozornici gradi određena interakcija između pesnika i Cintije ili neke druge ličnosti, ili [[Retorika|retorske]] ― kada su pesme zapravo govori koji, upućeni različitim osobama, izriču ozlojeđenost, gnev, patnju, uživanje itd. Najbolji je primer retorske pesme elegija I, 20, gde Galovi ljubavni doživljaji predstavljaju samo povod da bi se ispričao [[mit]] o Heraklovom ljubimcu Hilu. S većom je suptilnošću pisana elagija II, 8, gde Propercije svoj bol, koji oseća zbog gubitka Cintije, retorski opravdava sličnim bolom koji je osećao [[Ahilej]] zbog gubitka [[Briseida|Briseide]].

:''Pitate zašto toliko često o ljubavi pišem, odakle''

::''meni toliki stih dolazi nežnosti pun.''

::''jedne mi devojke čar usadi pesnički dar.'' (II, 1, 1–4)

:''Da je samo sudbina, Meceno, takvu mi snagu''

::''"Stroga je devojka smrt donela jadniku tom".'' (II, 1, 73–78)

 

 

Već u 3. knjizi, međutim, nazire se dolazak drugog Avgustovog perioda: oko 20. god. st. e., naime, dolazi do prekretnice u prirodi vladavine Avgusta, koji napušta raniju politiku "mekog pokroviteljstva" nad pesnicima i demonstrira čvršću ruku neprikosnovene vlasti. Mecenat, koji je dotad taktički posredovao između želja cara i moralnih skrupula pesnika, iz nepoznatih se razloga tada povukao iz javnoga života, a Avgust počeo da napušta, ili barem modifikuje, mnoge od onih [[Rimska republika|republikanskih]] formi što su kao atavizmi zaostali iz prethodnog razdoblja. Tako i Propercije počinje tada da u svoju poeziju postepeno uključuje i teme od javnog interesa. Ipak, i u takvim pesmama on zadržava svoj karakteristični nezavisni duh, kako bi zadovoljio i cara i svoje moralne i estetske stavove. U pesmi III, 4, na primer, koja proslavlja Avgustovu očekivanu pobedu nad [[Parćani]]ma, Propercije se nalazi u ulozi odanog posmatrača [[trijumf]]alne povorke, ali u isto vreme nadmoćno daje natuknicu da će tu povorku gledati ležeći u naručju svoje dragane. Još je zanimljivije što ovoj pesmi sledi elegija u kojoj se nadahnuto hvali mir (III, 5):

Na Propercija se ugledao i od njega pozajmljivao naročito [[Ovidije]], a natpisi na zidovima kuća u [[Pompeji]]ma svedoče o popularnosti njegovih elegija 1. veku n. e. U [[srednji vijek|srednjem veku]] Propercije gotovo u potpunosti zaboravljen leži u tami. Interesovanje za njega pojavljuje se ponovo u doba [[Renesansa|renesanse]], kada je jedan od najčitanijih rimskih autora.

 

 

* {{gutenberg author| id=Sextus+Propertius | name=Sextus Propertius}}

*[http://www.tkline.freeserve.co.uk/Prophome.htm Propertius, The Elegies]

 

 

[[bg:Секст Проперций]]

[[no:Propertius]]

[[pl:Propercjusz]]

[[ru:Секст Проперций]]

[[sk:Sextus Aurelius Propertius]]