Verzija na datum 20 maj 2006 u 16:46 uredi 213.149.124.117 (razgovor) Nema sažetka izmjene ← Starija izmjena		Verzija na datum 10 august 2006 u 12:56 uredi poništi OC Ripper (razgovor \| doprinos) Birokrati, Administratori interfejsa, Administratori 279.275 izmena preuzeto sa srpske Wikipedije Novija izmjena →
Red 1: '''Vlast''' je institucionalna [[moć]], a zasnovana je na normativnim pretpostavkama koje imaju za sobom autoritet, koji proizilazi iz volje građana ili društvene organizacije. Normativni poredak je osnova konstituisanja vlasti. Bez organizacije nema vlasti. Vlast je legitimni oblik [[moć]]i. Gde je vlast tu su uspostavljeni odnosi između prava i dužnosti njenih nosilaca, ali i onih koji su joj potčinjeni. Vlast je takav odnos u kome nema mesta samovolji niti slepoj poslušnosti nego su odnosi međusobno jasno uspostavljeni. [[Moć]] je difuzno rasprostranjena, a vlast se kreće u određenim granicama. Ona nikada ne znači potpunu kontrolu. Vlast izdaje određeno upozorenje i zabrane što zavisi od prirode, društva i vlasti. Ona štiti uspostavljenu društvenu organizaciju i služi toj svrsi. Da bi to postigla mora biti sankcionisana, a da bi sankcionisala mora imati instrumente- koristi prinudu (bez obzira na moralnu saglasnost i volju građana). Postoje razni oblici vlasti i državnog uređenja. Vlast se definise kao najveca moć.Ona raspolaze apratom legitimne prinude i jedina moze da donosi i sprovodi opsteobavezujuce odluke u drustvu.svaka vlast mora raspolagati dovoljnom količinom autoriteta kao i dovoljnom količinom moći.Vlast bez moći ne bi mogla opstati u drustvu moćnih pojedinaca ili grupa, a vlast bez autriteta bazirana samo na moći prijatila bi da se pretvori u tiraniju.Ona uvijek mora biti takva da se moze identifikovati i ona i njena volja.Mora biti legitimna tj prihvaćena kao opravdana od strane onih kojima se vlada. == Podela vlasti == ===Prema obliku vladavine=== U ovom obliku vlasti gledaju se osobine koje imaju nosioci vlasti, načinu dolaska na vlast te prema odnosu vlasti i vladara prema građanima. U ovu podelu spada: [[monarhija]], [[diktatura]], [[republika]] i [[hilafet]]. ===Prema društvenom uređenju=== Ovde se radi o karakteru unutrašnje strukture države i o tome da li su unutrašnji mehanizmi jednostavni ili složeni. Razlikujemo [[jednostavne države]] i [[složene države]]. ===Prema tipu političkog sistema=== Ovde se radi o poziciji stanovništva prema državnoj vlasti. U ovu podelu spadaju: [[autokratija]], [[oligarhija]], [[demokratija]] i [[surakratija]]. ===Prema stepenu centralizacije=== Ova podela se bavi odnosom centralnih i lokalnih organa. U centralističkim državama lokalni organi imaju malu samostalnost (u unitarnim državama koje nisu sastavljene od saveznih država- [[glavni grad]] poseduje sve institucije). U decentraliziranim državama lokalni organi imaju samostalnost. Danas ne postoji isključivo jedna ili druga varijanta već u državama susrećemo i jedne i druge elemente. == Funkcije == Vlada se bavi raznim stvarima uključujući: ekonomiju, obrazovanje, zdravstvo, nauku, teritoriju i rat. '''[[Teritorija]]''' Moderna standardna jedinica teritorije je zemlja. U toj teritoriji mogu postojati subnacionalni organi koji mogu upravljati nekim dijelovima teritorija ali nemaju punu moć koju ima nacionalna vlada. '''Sprovođenje zakona''' Vlade koriste razne metode da održe [[red]] i [[mir]], kao što su [[policija]] i [[vojska]] (pogotovo u [[despotizam\|despotizmu]] i [[policijske države\|policijskim državama]]), dogovori sa drugim državama, i održavanje podrške u državi. Tipične metode održavanja podrške i legitimiteta su izgradnja infrastrukture za [[sudska vlast\|sudstvo]], administraciju, [[transport]], socijalnu pomoć i druge. Različite političke ideologije imaju različite ideje o tome šta vlada može a šta ne može činiti. '''Niže jedinice vlasti''' Različite forme vlade i vlasti su bile predložene i prihvaćene. vlada u razvijenim zemljama će sigurno imati neke niže organizacije kao što su službe, biroi, ministarstva, agencije, koje će voditi politički izabrani funkcioneri, često zvani ministri ili sekretari. Ministri mogu biti i savetnici, ali u praksi i oni lično imaju jedan nivo moči koji mogu direktno ispoljiti. U modrenim demokratijama, izabrano [[zakonodavna vlast\|zakonodavstvo]] ima moč da raspusti vladu, iako državni poglavar generalno ima opseg da izabere novu vladu. u takvim državama, moguče je smjeniti i poglavara države. U [[Sjedinjene Američke Države\|Sjedinjenim Američkim Državama]] postoji proces [[impičment]]a sa kojim se može smeniti predsednik ([[Ričard Nikson]] je trebao biti smenjen na takav način ali je dao ostavku pre toga). ==Vidi još== [[Sociologija]] [[Filozofija]] *[[Moć]] [[Category:Politika]] [[ar:سلطة]] [[ca:Autoritat]] [[da:Autoritet]] [[de:Autorität]] [[en:Authority]] [[es:Autoridad]] [[fi:Auktoriteetti]] [[fr:Autorité]] [[he:סמכות]] [[ja:権威]] [[nn:Autoritet]] [[no:Autoritet]] [[pl:Autorytet]] [[pt:Autoridade]] [[ru:Авторитарность]] [[simple:Authority]] [[sr:Власт]] [[sv:Auktoritet]] [[th:อำนาจหน้าที่]]

Vlast – razlika između verzija