Braća (Terencije) – razlika između verzija
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
mNema sažetka izmjene |
Nema sažetka izmjene |
||
Red 1:
{{Infobox_Play
| name= Braća (Adelphoe)
| image = Adelphorum1499.jpg
| caption = [[Inkunabula|Prvo štampano izdanje]] Terencijeve ''Braće'' (1499) s rukom pisanim beleškama
| writer = [[Terencije]]
| chorus =
| characters = Mikion (starac atinski) <br /> Demeja (brat Mikionov) <br /> Sanion (svodnik) <br /> Eshin (sin Demejin i posinak Mikionov) <br /> Bakhida (hetera) <br /> Parmenon (rob Mikionov) <br /> Sir (rob Mikionov) <br /> Ktesifon (sin Demejin) <br /> Sostrata (majka Pamfilina) <br /> Kantara (stara dadilja Pamfilina) <br /> Geta (rob Sostratin) <br /> Hegion (starac atinski, rođak Sostratin) <br /> Dromon (rob Mikionov) <br /> Stefanije (rob Mikionov) <br /> Pamfila (kći Sostratina) <br /> pevač <br />
| setting = [[Antička Atena|drevna Atina]]
| premiere = [[160. pne.]]
| genre = [[Palijata]]
| place = [[Stari Rim|Rim]]
| orig_lang = [[Latinski]]
}}
{{italictitle}}
'''''Braća''''' ({{jez-lat|Adelphoe}}) je [[Rimska komedija|komedija]] [[Rimska književnost|rimskog književnika]] [[Terencije|Publija Terencija Afera]], koja nastoji prikazati različite stilove odgoja dece. Sastavljena po uzoru na istoimeni komad (Ἀδελφοί) [[Grčka komedija|grčkog komediografa]] [[Menandar|Menandra]], najistaknutijeg pesnika [[Nova atička komedija|nove atičke komedije]]. Kako sam pesnik kaže u [[prolog|prologu]], gde se brani od optužbi za [[plagijat]], on je u ''Braću'' uključio i jednu scenu iz [[Difil|Difilove]] komedije ''U smrti zajedno'' (Συναποθνῄσκοντες); po tom Difilovom komadu [[Plaut]] je napisao svoje ''Ljude što umiru zajedno'' ''(Commorientes)'',<ref>To delo nije se sačuvalo u [[Marko Terencije Varon|Varonovom]] korpusu od 21 Plautove komedije.</ref> ali nije iskoristio onu scenu koju Terencije uzima u svojoj ''Braći'', pa se stoga, tvrdi pesnik, tu ne može raditi ni o kakvoj krađi.<ref>[http://data.perseus.org/citations/urn:cts:latinLit:phi0134.phi006.perseus-lat1:prologue.0 Terencije, ''Braća'', prolog, st. 6–11.]</ref> Premijerno je prikazana [[160. pne.]] na sahrani rimskog političara, vojskovođe i državnika [[Lucije Emilije Paul Makedonac|Lucija Emilija Paula Makedonca]].<ref name=Oxford>M. C. Howatson, ed., ''The Oxford Companion to Classical Literature'' (2nd ed.), Oxford University Press, Oxford, New York, 1997, s.v. ''Adelphoe''.</ref><ref>[http://data.perseus.org/citations/urn:cts:latinLit:phi0134.phi006.perseus-lat1:introduction.production Uvodna didaskalija uz Terencijevu ''Braću''.]</ref> Terencijeva ''Braća'' poslužila su [[Molière|Molièreu]] kao inspiracija za njegovu dramu ''[[L'école des maris (Molière)|Škola za muževe]]'' ''(L'école des maris)''.<ref>[http://www.imagi-nation.com/moonstruck/clsc35w5.html ''The School for Husbands: An introductory note on the play by Molière''] (izvorno tiskano u ''The Dramatic Works of Molière'', trans. Henri Van Laun, New York, R. Worthington, 1880. str. 257–258).</ref>
== Zaplet ==
Mikion i Demeja su dva brata različitih karaktera. Demeja je oženjen i živi na [[Selo|selu]], dok je njegov brat samac i živi u gradu Atini. Demeja ima dva sina, od kojih je starijeg, Eshina, [[Usvojenje u starom Rimu|usvojio]] Mikion. Kako mu njegov ujak i poočim u svemu ugađa i sve dozvoljava, Eshin je [[Silovanje|silovao]] Pamfilu, ćerku udovice Sostrate, i ona je tom prilikom [[Trudnoća|zatrudnela]]. No kako je obećao da će tu devojku uzeti za ženu, oprošteno mu je to njegovo nedelo, koje se otada drži u najvećoj tajnosti. Ktesifon, mlađi Demejin sin, živi na selu pod stalnom kontrolom svog strogog oca; no kad jednom dođe u grad, zaljubi se u neku [[Hetera|heteru]], veštu sviračicu, koja pripada [[Prostitucija u antičkoj Grčkoj|svodniku]] Sanionu. Kako bi zaštitio brata, Eshin preuzme na sebe odgovornost u toj stvari i naposletku se uspe dokopati devojke za svog brata. Kad Demeja sazna za to, prekoreva Mikiona što u svemu popušta sinu, što se upravo može videti po Eshinovom ponašanju, i istovremeno hvali uzorno ponašanje i čestitost Ktesifona, koga je on sam odgojio. Uskoro potom Sostrata čuje priču o sviračici, i to upravo u trenutku kad se Pamfila porađa. Dakako, Sostrata pretpostavi da je Eshin ostavio njenu ćerku zbog neke druge devojke te žuri da to saopšti svom rođaku, Hegionu. U međuvremenu, Demeja čuje da je Ktesifon učestvovao u odvođenju sviračice, no [[rob]] Sir brzo izmisli neku priču i bar za neko vreme zaštiti Ktesifona.
Potom Hegion obavesti Demeju o Eshinovom ponašanju prema Pamfili. Demeja hoće da nađe brata, no Sir ga pošalje u pogrešnom pravcu, te Demeja naposletku završi lutajući celim gradom bez ikakvog cilja. Mikion, koga je Hegion isto obavestio i koji zna da se Eshinove namere prema Pamfili nisu promenile, krene s Hegionom do Sostrate, koju potom teši i uverava da će se Eshin ipak oženiti njenom ćerkom. Konačno se i Demeja vrati iz svoje neuspešne potrage, upadne u Mikionovu kuću i tu zatekne Ktesifona u terevenci; videvši to, stane da se žestoko ljuti na Mikiona, koji ga pak iz sve snage pokušava smiriti, što mu napokon i pođe za rukom. Demeja tu odluči da će u budućnosti biti blag i da će pokazivati više razumevanja. Na njegovu molbu, Pamfilu dovode u Mikionovu kuću i zatim se proslavlja svadba. Mikion, na usrdne molbe Demeje i Eshina, oženi se Sostratom; Hegionu daju deo imanja; a Sir i njegova žena Frigija [[Oslobođenik|dobiju slobodu]]. Komedija se završava ozbiljnim upozorenjem iz usta Demeje, koji savetuje svoje rođake da ne traće imovinu raskalašnim životom nego da reaguju na opomene i da iskazuju suzdržljivost, umerenost i zahvalnost.<ref>[http://data.perseus.org/citations/urn:cts:latinLit:phi0134.phi006.perseus-eng1:introduction.subject P. Terentius Afer (Terence), ''Adelphi: The Brothers'', Henry Thomas, Riley (ed.), Harper and Brothers, New York, 1874, "The Subject".]</ref>
== Reference ==
{{reflist}}
== Vanjske veze ==
Linija 5 ⟶ 28:
*[http://www.perseus.tufts.edu/cgi-bin/ptext?doc=Perseus%3Atext%3A1999.02.0112 The play translated into English] on Perseus
*[http://www.pullins.com/Books/03195RomanComedy.htm Translated by David M. Christenson (2010)]
{{Terencije}}
[[Kategorija:Terencije]]
| |||