Srbija u Prvom svjetskom ratu – razlika između verzija
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
m Vraćene izmjene 178.222.97.42 (razgovor) na posljednju izmjenu korisnika Mladifilozof |
|||
Red 8:
Na [[Vidovdan]] [[28. jun]]a [[1914]]. godine u [[Sarajevo|Sarajevu]] je ubijen [[austrougarska|austrougarski]] nadvojvoda [[Franjo Ferdinand]]. Pošto je na prestolonaslednika najpre bacio [[bomba|bombu]] omladinac [[Nedeljko Čabrinović]], ali je nadvojvoda tog puta ostao nepovređen, nepun sat kasnije je iz revolvera ispalio dva hica [[Gavrilo Princip]] i usmrtio nadvojvodu i greškom njegovu suprugu [[Sofija Hotek|Sofiju vojvotkinju Hoenberg]]. Oba atentatora su odmah bila uhvaćena, a tokom policijske istrage otkriveno je da iza njih stoji [[Dragutin Dimitrijević Apis]] šef vojnoobavještajne službe kraljevine Srbije i šef tajnog udruženja [[Crna ruka]] na što je Austro-Ugarska uputila ultimatum u Beograd. U svom odgovoru Srbija će prihvatiti sve točke ultimatuma osim jedne koja će postati formalni razlog Austro-Ugarskoj da objavi rat.
== Vojske ==
Linija 24 ⟶ 23:
U duhu ovih predviđanja izvršena je sledeća koncentracija austrougarske Balkanske vojske i ešalona B:
*[[2. Austrougarska armija|2. armija]] (4, 7 i 9 korpus), generala [[Bem Ermoli|Bema Ermolija]], prikupljena je u [[Srem]]u i [[Banat]]u gde je prema početnom operacijskom planu trebalo da ostane do [[18. avgust]]a kada je bilo predviđeno da se transportuje u Galiciju. Do tada mogla se upotrebiti za demonstrativna dejstva protiv Srbije.
*[[5. Austrougarska armija|5. armija]] (8
*[[6. Austrougarska armija|6. armija]] (15. i 16. korpus) pod neposrednom komandom komandanta Balkanske vojske generala Oskara fon Poćoreka koncentrisana na prostoru [[Vlasenica]], [[Rogatica]], [[Kalinovik]], [[Sarajevo]], trebalo je da pređe u ofanzivu tek kada 5. armija zauzme Valjevo i stvori povoljnu operacijsku osnovicu za vojničku šetnju do [[Niš]]a. Njene trupe trebale su da nadiru ka [[Užice|Užicu]] i [[Pljevlja|Pljevljima]] a samo dve brigade su ostavljene za odbranu [[Boka kotorska|Boka kotorske]] i [[Hercegovina|Hercegovine]].<ref>Isto</ref>
Linija 66 ⟶ 65:
[[Datoteka:Battle of Cer.jpg|thumb|Cerska bitka]]
Znajući da su glavne srpske snage koncentrisane ka severu i smatrajući da je borbena vrednost srpske vojske mala Poćorek je snagama predviđenim za defanzivu odlučio da napadne.
Operacije austrougarske Balkanske vojske protiv Srbije počele su 12. avgusta izjutra. Dok je 2. armija vršila snažan demonstrativan napad duž obale [[Sava (reka)|Save]], trupe 5. armije počele su forsiranje Drine kod sela [[Amajlije]] i [[Batari]] da bi potom počela napredovati u smeru [[Krupanj]]-[[Zavlaka]]-[[Tekeriš]]
Srpska vrhovna komanda je bila iznenađena ovim napadom pošto je očekivalu da će austrougarska glavnina vojske ići tokom rijeke Morave
U noći između 15. i 16. avgusta 1914. godine došlo je do kontakta srpske i austrougarske izviđačke jedinice, a velika Cerska bitka počinje 16. avgusta na padinama [[Cer (planina)|Cera]]. Ona će trajati sve do [[19. avgust]]a i završiva potpunim austrougarskim porazom i proterivanjem neprijatelja iz zemlje. Za ovu pobedu general Stepa Stepanović je dobio [[vojvoda|vojvodski]] čin. Njegova glavna zasluga je u tome što je uvideo strategijski značaj Cera i što je samoinicijativno neredio zaposedanje vrha [[Kosanin grad]] trupama Kombinovane divizije. U ovim borbama austrougarska vojska je imala 18.500 mrtvih i ranjenih i oko 4.500 zarobljenih oficira i vojnika dok je srpska vojska imala 4.785 ubijenih i 11.215 ranjenih
=== Srpski protunapad ===
{{glavni članak|Sremska ofanziva}}
Pošto situacija na frontovima osalih saveznika nije bila povoljna-propala je ruska ofanziva u Istočnoj [[Pruska|Pruskoj]] a Nemci su nadirali kroz Francusku ka [[Pariz]]u - saveznici su zahtevali od srpske vrhovne komande da otpočne sa ofanzivnim dejstvima protiv austrougarske vojske koje bi poslužile kao diverzija. Srpska vrhovna komanda, svesna realne snage svoje vojske poduzela je ofanzivu ograničenog obima u Srem tako Srpska 1. armija [[6. septembar|6. septembra]] forsirala Savu i uprkos katastrofalnom udaru koji je pretrpela Timočka divizija
Drugi dio ove ograničene srpske protuofenzive postaje prodor u Bosnu i Hercegovinu gdje su se probile Užička i Sandžačka vojska. Vukotićeve jedinice su izbile na [[Jahorina|Jahorinu]], [[25. septembar|25. septembra]] istureni delovi su ušli u [[Pale]], 2. i 3. oktobra su ovladali [[Romanija|Romanijom]]. U sektoru [[Kalinovik]]a uspešno je delovao Drinski odred pod komandom divizijara Martinovića. U drugoj polovici oktobra je došlo do austrougarskog odgovora na ovaj prodor pa su se Užička i Sandžačka vojska morale povući na desnu obalu Drine to jest natrag u Srbiju do [[24. oktobar|24. oktobra]].
Red 90:
{{citat|Posle Balkanskih ratova Srbija je imala nešto manje od četiri miliona stanovnika, a računa se da je izgubila oko 700.000 u Prvom svetskom ratu. Ali, još je gori odnos prema tim žrtvama, one nikada nisu tačno prebrojane iz raznih razloga. Samo se tim brojem stalno igralo, pa je povećavan do milion i po, da bi se dobile veće reparacije, radi manipulacije biračkim spiskovima posle Prvog svetskog rata ili se zapušila usta drugim narodima u Jugoslaviji. I, uvek, i pre svega, da bi se na ideji sopstvene žrtve gradila moralno nedodirljiva pozicija.<ref>http://pescanik.net/2014/01/dubravka-stojanovic-intervju/</ref>|[[Dubravka Stojanović]]}}
== Izvori ==
| |||