Razlike između izmjena na stranici "Noam Chomsky"

Obrisano 2.190 bajtova ,  prije 10 godina
m/м
robot Mijenja: jbo:nom.tcomskis; kozmetičke promjene
m/м (robot Mijenja: jbo:nom.tcomskis; kozmetičke promjene)
|image_name = Noam__chomsky_cropped.jpg‎
|image_size = 187x217
|rođenje = {{birth date and age|df=yes|1928|12|7}}<br />[[Philadelphia]], [[Pennsylvanija]]
|death =
|alma_mater = [[University of Pennsylvania]] (BA 1949, MA 1951, Ph.D 1955)
|škola = [[lingvistika]], [[analitička filozofija|analitika]]
|interesovanja = [[Lingvistika]]{{·}} [[psihologija]]<br />[[filozofija jezika]]<br />[[filozofija uma]]<br /> [[politika]]{{·}} [[etika]]
|centralne ideje = [[Generativna gramatika]], [[univerzalna gramatika]], [[transformacijska gramatika]], [[vlada i vezivanje]], [[teorija X-pravca]], [[Hijerarhija Chomskog]], [[beskontekstna gramatika]], [[principi i paramteri]], [[lingvistički minimalizam|minimalistički program]], [[uređaj za dobivanje jezika]], [[siromaštvo stimulusa]], [[Normalna forma Chomskog]], [[propagandni model]]<ref name="Letters to the Editor in ''Journal of Palestine Studies''">Kanan Makiya, Fouad Moughrabi, Adel Safty, Rex Brynen, [http://links.jstor.org/sici?sici=0377-919X(199422)23%3A4%3C196%3AL%3E2.0.CO%3B2-3 "Letters to the Editor" in ''Journal of Palestine Studies,''] ''Journal of Palestine Studies'' via [[JSTOR]] (Vol. 23, No. 4, Summer, 1994, pp. 196-200), accessed December 4, 2007. Relevant quotation: "On page 146 of my book, I clearly adopt ''the propaganda model developed by Noam Chomsky'' and Edward Herman..."</ref>
|uticaj od = [[Pāṇini]], [[Bertrand Russell]], [[John Dewey]], [[Mikhail Bakunin]], [[Karl Marx]], [[Wilhelm von Humboldt]], [[Adam Smith]], [[Rudolf Rocker]], [[Zellig Harris]], [[Immanuel Kant]], [[René Descartes]], [[George Orwell]], [[C. West Churchman]], [[W.V.O. Quine]], [[Alan Turing]].
|uticaj na = [[Colin McGinn]], [[Edward Said]], [[Steven Pinker]], [[John Burke]], [[Tanya Reinhart]], [[Daniel Everett]], [[Morris Halle]], [[Gilbert Harman]], [[Jerry Fodor]], [[Brian Eno]], [[Howard Lasnik]], [[Robert Fisk]], [[Neil Smith (lingvist)|Neil Smith]], [[Ray Jackendoff]], [[Norbert Hornstein]], [[Jean Bricmont]], [[Marc Hauser]], [[Norman Finkelstein]], [[Robert Lees (lingvist)|Robert Lees]], [[Mark Baker (lingvist)| Mark Baker]], [[Julian Boyd]], [[Bill Hicks]], [[Ray C. Dougherty]], [[Derek Bickerton]], [[Amy Goodman]], [[Michael Albert]].
}}
 
U svojoj knjizi „Novi militaristički humanizam“ oštro kritikuje [[NATO bombardovanje SRJ|bombardovanje Jugoslavije]], jer je bilo u suprotnosti sa međunarodnim pravom i ukazuje na to da je humanitarna tragedija na [[Kosovo i Metohija|Kosovu]] počela tek posle početka bombardovanja.
 
== Biografija ==
Čomski je rođen u [[Filadelfija|Filadelfiji]], [[Pensilvanija]]. Otac mu je bio Vilijem Čomski, jevrejski naučnik i član „Industrijskih radnika sveta“ koji je poticao iz nekog grada u [[Ukrajina|Ukrajini]]. Bio je profesor [[hebrejski jezik|hebrejskog jezika]], a objavio je školsko izdanje Srednjovekovne hebrejske gramatike. Njegova majka, Elzi Čomski, je došla iz današnje [[Belorusija|Belorusije]], ali na nesreću njenog muža, ona je odrasla u SAD-u i govorila je „jednostavni njujorški engleski“. Njen prvi jezik bio je [[jidiš]], ali Čomski kaže da je u njegovoj porodici taj jezik bio tabu, zabranjena tema.
 
Čomski pamti svoj prvi članak koji je napisao kada je imao deset godina o pretnjama širenja [[fašizam|fašizma]], praćenim padom [[Barselona|Barselone]] u [[Španski građanski rat|Španskom građanskom ratu]]. Od dvanaeste ili trinaeste godine on se potpunije poistovetio sa [[anarhizam|anarhističkom]] politikom.<ref> Harry Kreisler [http://globetrotter.berkeley.edu/people2/Chomsky/chomsky-con1.html "Conversations with History; Institute of International Studies, UC Berkeley: Interview with Noam Chomsky"], March 22, 2002 </ref>
 
Kada je završio Centralnu visoku školu u Filadelfiji (u 184. klasi), 1945., Čomski je započeo studije filozofije i lingvistike na Univerzitetu u Pensilvaniji učeći od filozofa [[Vest Čerčmen|Vesta Čerčmena ]] (West Churchman) i [[Nelson Gudmen|Nelsona Gudmena]] (Nelson Goodman) i lingviste [[Zelig Heris|Zeliga Herisa]] (Zellig Harris). Herisove lekcije uključivale su i njegovo otkriće transformacija kao matematičke analize strukture jezika. Čomski je za vreme studija korigovao Herisove „Metode u strukturalnoj lingvistici“. Ovo učenje kasnije je reinterpretirao kao operacije preduzete za nastanak kontekstno slobodne gramatike (izvedene iz Postproduktivnih sistema). Herisovi politički pogledi bili su osnova za formiranje svih Čomskijevih.
 
Godine 1951. prihvatio je nominaciju od strane Gudmena kao mlađi njegov pratilac na [[Univerzitet Harvard|Univerzitetu Harvard]].
{{citat|Ja sam rođeni govornik i volim to kao opredeljenje... Sumnjam da su ljudi privučeni time šta je neka osoba... Ljudi su zainteresovani za način izlaganja mišljenja, zato što im je to važno. Mi ne želimo da budemo poljuljani površnim govorom, emocijama i slično.}}
 
== Doprinos lingvistici ==
„Sintaksičke strukture“ bile su ustvari obrada njegove knjige „Logična struktura lingvističke teorije“ (1955,75) u koju uvodi [[transformaciona gramatika|transformacionu gramatiku]]. Teorija uključuje izgovor i ima sintaksu koju opisuje formalna gramatika, a [[kontekstno slobodna gramatika]] je proširena transformacionim pravilima. Deca imaju urođeno znanje osnovne gramatičke strukture koju poseduju svi ljudski jezici. Ovo urođeno znanje se često naziva [[univerzalna gramatika]]. U suprotnosti je s time da za formiranje znanja jezika koristimo formalnu gramatiku: sa utvrđenim nizom gramatičkih pravila i ograničenim brojem reči, ljudi su sposobni da proizvedu neograničen broj rečenica.
 
1994. god. Čomski je formulisao „[[Minimalistički program]]“ u nameri da pojednostavi simbolički prikaz jezika. Čomskijeve ideje imale su snažan uticaj na istraživače koji su istraživali usvajanje jezika kod dece, dok neki istraživači koji rade u ovoj oblasti ne podržavaju Čomskijeve teorije.
 
=== Generativna gramatika ===
Čomskijev pristup [[sintaksa|sintaksi]], uključujući generativnu gramatiku, proučava gramatiku kao znanje koje poseduju osobe koej govore neki jezik. Još od 1960. Čomski tvrdi da je većina našeg znanja urođena i da deca treba da nauče samo određena obeležja maternjeg jezika.<ref name="aspects">{{cite book|title=Aspects of the Theory of Syntax|publisher=MIT Press|author=Chomsky, Noam|year=1965}}</ref> Urođeno lingvinističko znanje se naziva univerzalna gramatika.
 
Neki [[psihologija|psiholozi]] i psiholingvisti, iako simpatizeri Čomskijevog programa, nisu se slagali sa tim što Čomskijevi lingvisti ne obraćaju dovoljno pažnje na podatke iz eksperimenata izvedenih pri procesiranju jezika, a rezultat toga je da njihove teorije nisu psihološki verodostojne. Mnogo radikalnija kritika postavlja pitanje da li je neophodno posedovanje Univerzalne gramatike da bi se objasnilo usvajanje jezika kod deteta. Bilo je dosta neslaganja što se tiče generativne gramatike, na kraju se čak vodio „Lingvistički rat“ od 1960. do 1970. kada se generativno semantičko pomeranje našlo u opoziciji sa Čomskim. Danas možemo videti gramatički okvirne radove kao što su „Headdriven“ frazne strukturne gramatike, leksička funkcionalna gramatika, kombinatorna kategorijalna gramatika u potpunosti su Čomskijevski orijentisani.
 
=== Hijerarhija Čomskog ===
Čomski je poznat po proučavanju raznih vrsta formalnih jezika koji mogu da sadrže ključ osobina ljudskog jezika. Njegova hijerarhija podela formalnih gramatika u vrste ili grupe sa sve više izraženom moći, svaka uspešna vrsta može da stvara široki skup formalnih jezika. Interesanto je to da je Čomski dokazivao da oblikovanje nekih aspekata ljudskog jezika zahteva složeniju formalnu gramatiku (kao ona što je odmerena njegovom hijerarhijom) za razliku od drugih oblikovanja. Na primer, regularni jezik je dovoljno moćan da oblikuje morfologiju engleskog jezika, ali nije dovoljno moćan da oblikuje njenu sintaksu. Kao dodatak toga da bude relevantan u lingvistici, hijerarhija Čomskog je postala bitna u računarstvu (posebno u konstrukciji kompilatora i teoriji automata). Njegovo najpoznatije delo iz fonologije je „Zvučni obrazac engleskog jezika“ kojeg je pisao sa Morisom Halom. Iako je bilo veoma uticajno u svoje vreme, delo je razmatrano kao staromodno, zastarelo (iako je nedavno ponovo štampano) i stoga Čomski nije više ništa izdavao u fonologiji.
 
<table border="0" cellspacing="0" cellpadding="0" style="border-collapse:collapse;border:none;">
<tr>
<td width="619" colspan="4" valign="top" style="width:464.35pt;background:#E0E0E0;padding:0cm 5.4pt 0cm 5.4pt;" bgcolor="#E0E0E0"><p class="MsoNormal" align="center" style="text-align:center;">&#1058;&#1077;&#1086;&#1088;&#1080;&#1112;&#1072;Теорија &#1072;&#1091;&#1090;&#1086;&#1084;&#1072;&#1090;&#1072;аутомата: &#1092;&#1086;&#1088;&#1084;&#1072;&#1083;&#1085;&#1080;формални &#1112;&#1077;&#1079;&#1080;&#1094;&#1080;језици &#1080;и &#1092;&#1086;&#1088;&#1084;&#1072;&#1083;&#1085;&#1077;формалне &#1075;&#1088;&#1072;&#1084;&#1072;&#1090;&#1080;&#1082;&#1077;граматике</p></td>
</tr>
<tr>
<td width="87" valign="top" style="width:65.4pt;border:none;border-bottom:solid silver 1.0pt;padding:0cm 5.4pt 0cm 5.4pt;"><p class="MsoNormal" style="margin:0cm;margin-bottom:.0001pt;"><span style="font-size:10.0pt; ">&#1061;&#1080;&#1112;&#1077;&#1088;&#1072;&#1088;&#1093;&#1080;&#1112;&#1072;Хијерархија &#1063;&#1086;&#1084;&#1089;&#1082;&#1086;&#1075;Чомског</span></p></td>
<td width="184" valign="top" style="width:138.0pt;border:none;border-bottom:solid silver 1.0pt;padding:0cm 5.4pt 0cm 5.4pt;"><p class="MsoNormal" style="margin:0cm;margin-bottom:.0001pt;"><span style="font-size:10.0pt; ">&#1043;&#1088;&#1072;&#1084;&#1072;&#1090;&#1080;&#1082;&#1077;Граматике</span></p></td>
<td width="152" valign="top" style="width:114.0pt;border:none;border-bottom:solid silver 1.0pt;padding:0cm 5.4pt 0cm 5.4pt;"><p class="MsoNormal" style="margin:0cm;margin-bottom:.0001pt;"><span style="font-size:10.0pt; ">&#1032;&#1077;&#1079;&#1080;&#1094;&#1080;Језици</span></p></td>
<td width="196" valign="top" style="width:146.95pt;border:none;border-bottom:solid silver 1.0pt;padding:0cm 5.4pt 0cm 5.4pt;"><p class="MsoNormal" style="margin:0cm;margin-bottom:.0001pt;"><span style="font-size:10.0pt; ">&#1052;&#1080;&#1085;&#1080;&#1084;&#1072;&#1083;&#1085;&#1080;Минимални &#1072;&#1091;&#1090;&#1086;&#1084;&#1072;&#1090;аутомат</span></p></td>
</tr>
<tr>
<td width="87" valign="top" style="width:65.4pt;border:none;padding:0cm 5.4pt 0cm 5.4pt;"><p class="MsoNormal" style="margin:0cm;margin-bottom:.0001pt;"><span style="font-size:10.0pt; ">&#1042;&#1088;&#1089;&#1090;&#1072;Врста 0</span></p></td>
<td width="184" valign="top" style="width:138.0pt;border:none;padding:0cm 5.4pt 0cm 5.4pt;"><p class="MsoNormal" style="margin:0cm;margin-bottom:.0001pt;"><span style="font-size:10.0pt; ">&#1053;&#1077;&#1086;&#1075;&#1088;&#1072;&#1085;&#1080;&#1095;&#1077;&#1085;Неограничен</span></p></td>
<td width="152" valign="top" style="width:114.0pt;border:none;padding:0cm 5.4pt 0cm 5.4pt;"><p class="MsoNormal" style="margin:0cm;margin-bottom:.0001pt;"><span style="font-size:10.0pt; ">&#1056;&#1077;&#1082;&#1091;&#1088;&#1079;&#1080;&#1074;&#1085;&#1086;Рекурзивно &#1085;&#1072;&#1073;&#1088;&#1086;&#1112;&#1080;&#1074;&#1080;набројиви</span></p></td>
<td width="196" valign="top" style="width:146.95pt;border:none;padding:0cm 5.4pt 0cm 5.4pt;"><p class="MsoNormal" style="margin:0cm;margin-bottom:.0001pt;"><span style="font-size:10.0pt; ">&#1058;&#1091;&#1088;&#1080;&#1085;&#1075;&#1086;&#1074;&#1072;Турингова &#1084;&#1072;&#1096;&#1080;&#1085;&#1072;машина</span></p></td>
</tr>
<tr>
<td width="87" valign="top" style="width:65.4pt;padding:0cm 5.4pt 0cm 5.4pt;"><p class="MsoNormal" style="margin:0cm;margin-bottom:.0001pt;"><span style="font-size:10.0pt; ">&nbsp;</span></p></td>
<td width="184" valign="top" style="width:138.0pt;padding:0cm 5.4pt 0cm 5.4pt;"><p class="MsoNormal" style="margin:0cm;margin-bottom:.0001pt;"><span style="font-size:10.0pt; ">&#1085;&#1077;&#1084;&#1072;нема &#1086;&#1087;&#1096;&#1090;&#1077;опште &#1080;&#1084;&#1077;име</span></p></td>
<td width="152" valign="top" style="width:114.0pt;padding:0cm 5.4pt 0cm 5.4pt;"><p class="MsoNormal" style="margin:0cm;margin-bottom:.0001pt;"><span style="font-size:10.0pt; ">&#1056;&#1077;&#1082;&#1091;&#1088;&#1079;&#1080;&#1074;&#1085;&#1080;Рекурзивни</span></p></td>
<td width="196" valign="top" style="width:146.95pt;padding:0cm 5.4pt 0cm 5.4pt;"><p class="MsoNormal" style="margin:0cm;margin-bottom:.0001pt;"><span style="font-size:10.0pt; ">&#1044;&#1077;&#1094;&#1080;&#1076;&#1077;&#1088;Децидер</span></p></td>
</tr>
<tr>
<td width="87" valign="top" style="width:65.4pt;padding:0cm 5.4pt 0cm 5.4pt;"><p class="MsoNormal" style="margin:0cm;margin-bottom:.0001pt;"><span style="font-size:10.0pt; ">&#1042;&#1088;&#1089;&#1090;&#1072;Врста 1</span></p></td>
<td width="184" valign="top" style="width:138.0pt;padding:0cm 5.4pt 0cm 5.4pt;"><p class="MsoNormal" style="margin:0cm;margin-bottom:.0001pt;"><span style="font-size:10.0pt; ">&#1054;&#1089;&#1077;&#1090;&#1113;&#1080;&#1074;&#1080;Осетљиви &#1085;&#1072;на &#1082;&#1086;&#1085;&#1090;&#1077;&#1082;&#1089;&#1090;контекст</span></p></td>
<td width="152" valign="top" style="width:114.0pt;padding:0cm 5.4pt 0cm 5.4pt;"><p class="MsoNormal" style="margin:0cm;margin-bottom:.0001pt;"><span style="font-size:10.0pt; ">&#1054;&#1089;&#1077;&#1090;&#1113;&#1080;&#1074;&#1080;Осетљиви &#1085;&#1072;на &#1082;&#1086;&#1085;&#1090;&#1077;&#1082;&#1089;&#1090;контекст</span></p></td>
<td width="196" valign="top" style="width:146.95pt;padding:0cm 5.4pt 0cm 5.4pt;"><p class="MsoNormal" style="margin:0cm;margin-bottom:.0001pt;"><span style="font-size:10.0pt; ">&#1051;&#1077;&#1085;&#1077;&#1072;&#1088;&#1072;&#1085;Ленеаран &#1086;&#1075;&#1088;&#1072;&#1085;&#1080;&#1095;&#1077;&#1085;ограничен</span></p></td>
</tr>
<tr>
<td width="87" valign="top" style="width:65.4pt;padding:0cm 5.4pt 0cm 5.4pt;"><p class="MsoNormal" style="margin:0cm;margin-bottom:.0001pt;"><span style="font-size:10.0pt; ">&nbsp;</span></p></td>
<td width="184" valign="top" style="width:138.0pt;padding:0cm 5.4pt 0cm 5.4pt;"><p class="MsoNormal" style="margin:0cm;margin-bottom:.0001pt;"><span style="font-size:10.0pt; ">&#1048;&#1085;&#1076;&#1077;&#1082;&#1089;&#1080;&#1088;&#1072;&#1085;Индексиран</span></p></td>
<td width="152" valign="top" style="width:114.0pt;padding:0cm 5.4pt 0cm 5.4pt;"><p class="MsoNormal" style="margin:0cm;margin-bottom:.0001pt;"><span style="font-size:10.0pt; ">&#1048;&#1085;&#1076;&#1077;&#1082;&#1089;&#1080;&#1088;&#1072;&#1085;Индексиран</span></p></td>
<td width="196" valign="top" style="width:146.95pt;padding:0cm 5.4pt 0cm 5.4pt;"><p class="MsoNormal" style="margin:0cm;margin-bottom:.0001pt;"><span style="font-size:10.0pt; ">&#1059;&#1075;&#1085;&#1077;&#1078;&#1106;&#1077;&#1085;&#1080;Угнежђени &#1089;&#1083;&#1086;&#1075;слог</span></p></td>
</tr>
<tr>
<td width="87" valign="top" style="width:65.4pt;padding:0cm 5.4pt 0cm 5.4pt;"><p class="MsoNormal" style="margin:0cm;margin-bottom:.0001pt;"><span style="font-size:10.0pt; ">&#1042;&#1088;&#1089;&#1090;&#1072;Врста 2</span></p></td>
<td width="184" valign="top" style="width:138.0pt;padding:0cm 5.4pt 0cm 5.4pt;"><p class="MsoNormal" style="margin:0cm;margin-bottom:.0001pt;"><span style="font-size:10.0pt; ">&#1057;&#1083;&#1086;&#1073;&#1086;&#1076;&#1085;&#1072;Слободна &#1086;&#1076;од &#1082;&#1086;&#1085;&#1090;&#1077;&#1082;&#1089;&#1090;&#1072;контекста</span></p></td>
<td width="152" valign="top" style="width:114.0pt;padding:0cm 5.4pt 0cm 5.4pt;"><p class="MsoNormal" style="margin:0cm;margin-bottom:.0001pt;"><span style="font-size:10.0pt; ">&#1057;&#1083;&#1086;&#1073;&#1086;&#1076;&#1072;&#1085;Слободан &#1086;&#1076;од &#1082;&#1086;&#1085;&#1090;&#1077;&#1082;&#1089;&#1090;&#1072;контекста</span></p></td>
<td width="196" valign="top" style="width:146.95pt;padding:0cm 5.4pt 0cm 5.4pt;"><p class="MsoNormal" style="margin:0cm;margin-bottom:.0001pt;"><span style="font-size:10.0pt; ">&#1053;&#1077;&#1076;&#1077;&#1090;&#1077;&#1088;&#1084;&#1080;&#1085;&#1080;&#1089;&#1090;&#1080;&#1095;&#1082;&#1080;Недетерминистички </span><span style="font-size:10.0pt; ">pushdown</span></p></td>
</tr>
<tr>
<td width="87" valign="top" style="width:65.4pt;padding:0cm 5.4pt 0cm 5.4pt;"><p class="MsoNormal" style="margin:0cm;margin-bottom:.0001pt;"><span style="font-size:10.0pt; ">&nbsp;</span></p></td>
<td width="184" valign="top" style="width:138.0pt;padding:0cm 5.4pt 0cm 5.4pt;"><p class="MsoNormal" style="margin:0cm;margin-bottom:.0001pt;"><span style="font-size:10.0pt; ">&#1044;&#1077;&#1090;&#1077;&#1088;&#1084;&#1080;&#1085;&#1080;&#1089;&#1090;&#1080;&#1095;&#1082;&#1072;Детерминистичка &#1089;&#1083;&#1086;&#1073;&#1086;&#1076;&#1085;&#1072;слободна &#1086;&#1076;од &#1082;&#1086;&#1085;&#1090;&#1077;&#1082;&#1089;&#1090;&#1072;контекста</span></p></td>
<td width="152" valign="top" style="width:114.0pt;padding:0cm 5.4pt 0cm 5.4pt;"><p class="MsoNormal" style="margin:0cm;margin-bottom:.0001pt;"><span style="font-size:10.0pt; ">&#1044;&#1077;&#1090;&#1077;&#1088;&#1084;&#1080;&#1085;&#1080;&#1089;&#1090;&#1080;&#1095;&#1082;&#1072;Детерминистичка &#1089;&#1083;&#1086;&#1073;&#1086;&#1076;&#1085;&#1072;слободна &#1086;&#1076;од &#1082;&#1086;&#1085;&#1090;&#1077;&#1082;&#1089;&#1090;&#1072;контекста</span></p></td>
<td width="196" valign="top" style="width:146.95pt;padding:0cm 5.4pt 0cm 5.4pt;"><p class="MsoNormal" style="margin:0cm;margin-bottom:.0001pt;"><span style="font-size:10.0pt; ">&#1044;&#1077;&#1090;&#1077;&#1088;&#1084;&#1080;&#1085;&#1080;&#1089;&#1090;&#1080;&#1095;&#1082;&#1080;Детерминистички </span><span style="font-size:10.0pt; ">pushdown</span></p></td>
</tr>
<tr>
<td width="87" valign="top" style="width:65.4pt;border:none;border-bottom:solid silver 1.0pt;padding:0cm 5.4pt 0cm 5.4pt;"><p class="MsoNormal" style="margin:0cm;margin-bottom:.0001pt;"><span style="font-size:10.0pt; ">&#1042;&#1088;&#1089;&#1090;&#1072;Врста 3</span></p></td>
<td width="184" valign="top" style="width:138.0pt;border:none;border-bottom:solid silver 1.0pt;padding:0cm 5.4pt 0cm 5.4pt;"><p class="MsoNormal" style="margin:0cm;margin-bottom:.0001pt;"><span style="font-size:10.0pt; ">&#1056;&#1077;&#1075;&#1091;&#1083;&#1072;&#1088;&#1085;&#1072;Регуларна</span></p></td>
<td width="152" valign="top" style="width:114.0pt;border:none;border-bottom:solid silver 1.0pt;padding:0cm 5.4pt 0cm 5.4pt;"><p class="MsoNormal" style="margin:0cm;margin-bottom:.0001pt;"><span style="font-size:10.0pt; ">&#1056;&#1077;&#1075;&#1091;&#1083;&#1072;&#1088;&#1072;&#1085;Регуларан</span></p></td>
<td width="196" valign="top" style="width:146.95pt;border:none;border-bottom:solid silver 1.0pt;padding:0cm 5.4pt 0cm 5.4pt;"><p class="MsoNormal" style="margin:0cm;margin-bottom:.0001pt;"><span style="font-size:10.0pt; ">&#1054;&#1075;&#1088;&#1072;&#1085;&#1080;&#1095;&#1077;&#1085;Ограничен</span></p></td>
</tr>
</table>
'''Svaka kategorija gramatike ili jezika je pravi podskup kategorije direktno iznad nje.'''
 
== Doprinosi psihologiji ==
{{sređivanje}}
Rad Čomskog u lingvistici je ostvario veliki uticaj na modernu [[psihologija|psihologiju]].<ref>[http://www.cogsci.umn.edu/OLD/calendar/past_events/millennium/final.html The Cognitive Science Millennium Project<!-- Bot generated title -->]</ref> Za Čomskog, lingvistika je grana [[kognitivna psihologija|kognitivne psihologije]]; istinski, pravi uvid u lingvistiku podrazumeva prateće razumevanje aspekata mentalne obrade i ljudske prirode. Njegova teorija univerzalne gramatike je viđena od strane mnogih kao direktan izazov afirmisanim biheviorističkim teorijama tog vremena i imala je velike posledice na razumevanje načina na koji deca uče jezik i šta zaista predstavlja sposobnost korišćenja [[jezik]]a. Mnogi bitniji principi ove teorije su sada generalno prihvaćeni u nekim krugovima.
</ref> posebno u oblasti numeričke kognicije je posudilo pomoć Čomskom „nativizmu“. To, međutim, ne određuje ključ o vrsti pravila koja uređuju neuronsko povezivanje da bi omogućilo jezičku sposobnost. Naredni psiholozi da bi proširili ovu generalnu „nativističku“ naučnu postavku preko jezika. Na kraju, Čomski je napravio koncept o „modularnosti“ kritičnu osobinu saznajne izgradnje mišljenja. Mišljenje je sastavljeno od polja konverzacije, specijalizovan podsistem sa ograničenim tokom međukomunikacije. Ovaj model se razlikuje od starih ideja pošto svaki deo informacije u mišljenju može biti korišćen od strane bilo kog kognitivnog procesa (na primer, optičke iluzije ne mogu biti „isključene“ čak i ako se zna da su iluzije).
 
== Pogled na kritiku naučne kulture ==
Čomski se ne slaže sa poststrukturalističkim i postmodernim kritikama nauke:
{{citat|U stvari, cela ideja „bele muške nauke“ podseća me, bojim se, na „jevrejsku fiziku“. Možda je to druga moja neadekvatnost, ali kad čitam naučne radove, ne mogu da kažem da li je antar belac ili muška osoba. Ja donekle sumnjam da bi nebelci, nemuški studenti, prijatelji i kolege s kojim radim bili bi više impresionirani sa učenjem kad im se njihovo mišljenje i razumevanje razlikuje od „bele muške nauke“ zbog njihove „kulture“ ili pola ili rase. Sumnjam da bi „iznenađenje“ bilo odgovarajuća reč za njihovu reakciju.}}
 
== Uticaj Čomskog u drugim oblastima ==
Čomskijevski obrasci su bili korišćeni kao teorijske osnove u nekoliko drugih polja. [[Hijerarhija Čomskog]] proučava se u osnovnim [[računarstvo|računarskim]] naučnim kursevima, jer daje uvid u različite vrste [[formalni jezik|formalnih jezika]]. Ova hijerarhija takođe može biti razmatrana u matematičkim izrazima i izaziva pažnju među [[matematika|matematičarima]], posebno među kombinatoričarima. Mnogi dokazi u oblasti evolucione psihologije izvedeni su iz njegovih rezultata istraživanja.
 
Nim Čimpski, šimpanza koja je bila subjekat u istraživanju usvajanja jezika kod životinja na [[Univerzitet Kolumbija|Univerzitetu Kolumbija]], je nazivana po Čomskom, zbog njegovog viđenja da je usvajanje jezika jedinstvena ljudska osobina.
 
== Politička gledišta ==
[[ImageDatoteka:Noam Chomsky WSF - 2003.jpg|thumb|200px|Noam Čomski na [[Svetski socijalni forum|Svetskom socijalnom forumu]] [[2003]].]]
Čomski je bio angažovan u političkom aktivizmu tokom njegovog celog punoletnog života i izražavao je mišljenje o politici i svetskim događajima koji su bili široko navođeni, publikovani i razmatrani. Čomski je redom osuđivan da su njegovi pogledi oni koje moćni ne žele da čuju i iz ovog razloga je smatran američkim političkim otpadnikom. Ovo su njegovi karakteristični pogledi:
*Moć je uvek nelegitimna osim ako se dokaže kao legitimna. Vlast nosi breme dokaza. Ako ne može biti dokazana, treba da se skloni. Vlast koja stavlja neke iznad drugih je nezakonita pod pretpostavkom sličnom kao što je upotreba sile od strane nacije.
Dvadesetog septembra 2006. venecuelanski predsednik [[Hugo Čavez]] preporučio je knjigu Čomskog pod naslovom „Vođstvo ili opstanak: Američko traganje za globalnom nadmoći“ tokom njegovog govora na Generalnoj skupštini [[Ujedinjene nacije|Ujedinjenih nacija]]. Čavez je izjavio da je to dobra knjiga za čitanje zato što pokazuje zašto je Amerika najveća opasnost za svetski mir, što je prouzrokovalo dugotrajni aplauz od većine na tom sastanku.
 
== Kritike političke delatnosti Noama Čomskog ==
Uprkos njegovom jevrejskom nasleđu Čomski je bio optužen za [[antisemitizam]] u vezi sa njegovom umešanošću u [[afera Forison|aferu Forison]]. Naslovna strana jednog magazina je navela kao dokaz Čomskijevskog antisemitizma njegovu izjavu 2002. godine palestinskoj solidarnoj grupi koja je trajala tokom njegovog života, Jevreji u Ujedinjenim nacijama su predloženi od ugnjetavane manjine do privilegovanih i uticajnih. Kao odgovoran na ovu optužbu Čomski je žalio zbog toga šta je opisao kao težnju desnog krila Jevreja da označi kritiku, a izraelskoj politici kao antisemitskoj što se tiče tužbe u vezi sa Forison aferom,on je dokazivao da su oni bili ograničeni pravom na odbranu slobodnog objašnjenja nekoga koji se ne slaže, i ta kritika je prema tome izložena ovoj ograničenoj odbrani različitim interpretacijama. Čomskijevska kritika naročito potvrđuje da se Čomskijevska odbrana kreće preko odbrane njegovog slobodnog govora do odbrane njegovog karaktera, profesionalnog statusa i zakonite stipendije njegovog rada. Čomski je odgovorio na optužbe „da su zaključci o aferi Forison suprotni pogledima koje podržava i koje često iskazuje u štampi (na primer, u knjizi „Mir na Srednjem istoku“, gde opisuje [[holokaust]] kao najfanatičniji nastup kolektivnog ludila u ljudskoj istoriji“).
 
Izjavljivao je više puta kako se ljudi mogu sa pravom protiviti njegovom radu na Masačusetskom institutu za tehnologiju koji je najveći neprotifibilni vojni preduzimač SAD i 12. vojni preduzimač uopšte. Čomski je tvrdio da je bilo nemoguće u to vreme za Institut i njegove istraživače da pokidaju veze sa vojnoindustrijskim kompleksom i da nastavi da nesmetano funkcioniše. I danas, on stoji na stanovištu koje je izneo tada: „univerziteti sa odsecima koji rade na ratovanju bakterijama trebalo bi da rade otvoreno, otvaranjem odseka za smrt. Njegova namera je bila da obavesti obično stanovništvo o tome šta se dešava, tako da individue mogu da donesu nesmetanu odluku o svom daljem ponašanju“.
 
== Akademski uspesi, nagrade i počasti ==
U proleće 1969 god. on je držao predavanja o Džonu Loku na Oksfordskom Univerzitetu; u januaru 1970. god. držao je memorijalna predavanja o Bertrandu Raselu na Kembridžskom Univerzitetu; 1972. god.u Nju Delhiju Memorijalno predavanje o Nehruu; 1977.god. predavanje o Hajzingu u Lajdenu; 1988.god. predavanje Maseja na Univerzitetu Toronta pod naslovom „Neophodna iluzija: smišljena kontrola u demokratskom društvu“; 1977 god. memorijalno predavanje Dejvija u Kejp Taunu, o akademskoj slobodi, pored mnogih drugih.
Noam Čomski je primio mnoge počasne diplome od najprestižnijh univerziteta širom sveta. Član je mnogih profesionalnih i naučnih društava u SAD-u i u drugim zemljama. Čomski je izglasan za vodećeg živog javnog intelektualca u 2005. god. globalnom glasanju intelektualaca kojem je upravljao britanski magazin „Prospekt“. On je reagovao, govoreći „Ne obraćam mnogo pažnje na glasanja“. Na listi koju je sastavio magazin „Novi politički lider“ 2006. Čomski je izglasan kao sedmi na listi „Heroja našeg vremena“.
 
== Njegov rad ==
[[1955]]. godine je u [[Masačusets|Masačusetsu]]u na Institutu za Tehnologiju razvio svoju teoriju o generativnoj gramatici koja je rezultirala naučnim proučavanjem jezika. Prvi put je objavio svoje apstraktne analize o jeziku 1955. godine u svojoj doktorskoj disertaciji, a posle toga [[1957]]. godine u knjizi „Sintaksičke strukture“.
 
Čomski kao osnovu proučavanja jezika ne uzima glas kao ostali lingvisti nego prostu rečenicu, i od te osnove razvija svoje argumente da se bezbrojnim sintaksičkim kombinacijama mogu stvarati na osnovu značenja složeni nizovi pravila. Rad na generativnoj gramatici razvio je kod njega interesovanje i za modernu logiku i matematiku. Tako su transformacioni ili generativni lingvisti imali uticaj i na psiholingvistiku a naročito na proučavanje jezika dece. [[1994]]. godine Čomski je formulisao „[[Minimalistički program]]“ u nameri da pojednostavi simbolički prikaz jezika.
 
Pored lingvistike od [[1965]]. godine Čomski je postao jedan od vodećih kritičara američke spoljne politike počevši od [[Vijetnamski rat|Vijetnama]] pa sve do [[invazija Iraka 2003.|američke invazije na Irak]]. U svojoj knjizi „[[Novi militaristički humanizam]]“ oštro kritikuje bombardovanje Jugoslavije jer je bila u suprotnosti sa Međunarodnim pravom i ukazuje na to da je humanitarna tragedija na [[Kosovski rat|Kosovu]], u stvari počela tek posle početka bombardovanja. A u svom kontroverznom bestseleru „[[09.11]]“ u kojem analizira napad na [[Svetski Trgovinski Centar]] u [[Njujork|Njujorku]]u Sjedinjene Američke Države naziva vodećom [[terorizam|terorističkom]] zemljom.
 
== Ostala važnija dela ==
*[[2000]]. - [[Lupeška država]]
 
== Reference ==
{{reflist|2}}
 
{{Lifetime|1928| |Chomsky, Noam}}
[[categoryKategorija:Lingvisti]]
 
{{Link FA|bg}}
[[it:Noam Chomsky]]
[[ja:ノーム・チョムスキー]]
[[jbo:Noam Chomskynom.tcomskis]]
[[ka:ნოამ ხომსკი]]
[[kk:Чомски, Ноам]]
108.200

izmjena