Spavanje – razlika između verzija

'''Spavanje''' je prirodno, periodično i [[Fiziologija|fiziološki]] reverzibilno stanje umanjene [[Budnost|budnosti]], koje karakterišu smanjena [[Opažanje|percepcija]] i reagovanje na spoljašnje draži. Ono je praćeno kompleksnim bihejvioralnim (hrkanje, mrmljanje, okretanje u krevetu itd.) i [[Biologija|biološkim]] procesima (izmena [[Srce|srčane]] [[Frekvencija|frekvencije]], [[Disanje|disanja]], lučenja [[Hormon|hormona]] itd.).<ref name="веза1">Kostić, V. (2007). ''Neurologija za studente medicine''. Beograd: Medicinski fakultet.</ref> Može se definisati i kao nesvesno stanje iz koga se osoba može probuditi senzornim ili drugim dražima, i u tom smislu se razlikuje od [[Koma|kome]], koja je takođe nesvesno stanje, ali se iz nje na ovaj način ne može probuditi.

 

 

== Anatomsko-fiziološke osnove cirkadijalnog ritma i spavanja ==

Biološke funkcije spavanja nisu potpuno razjašnjene. Zna se da ono nastaje u [[Mozak|mozgu]] i da postoji zbog mozga, jer je to jedini organ za koji je utvrđeno da ima koristi od spavanja. Smatra se da je njegova najbitnija uloga restorativna, što obuhvata oporavak integriteta [[Neuron|neurona]] i maturaciju [[Sinapse|sinapsi]], čime se omogućava konsolidacija pamćenja i olakšava [[učenje]]. Nervni centri za spavanje nisu jasno [[Anatomija|anatomski]] definisani, već se sastoje od nekoliko razbacanih grupa neurona. Neuroni uključeni u započinjanje i održavanje sporotalasnog spavanja nalaze se u retikularnoj formaciji produžene moždine, [[Talamus|talamusu]], [[Hipotalamus|hipotalamusu]] i medijalnim bazalnim jedrima telencefalona, dok se neuroni uključeni u započinjanje i održavanje budnosti nalaze u retikularnoj formaciji mezencefalona, subtalamusu, talamusu i medijalnim bazalnim jedrima telencefalona. Mala grupa [[Acetilholin|holinergičkih]] neurona koji učestvuju u REM spavanju dodatno je grupisana u gornjem delu retikularne formacije [[Varolijev most|moždanog mosta (ponsa)]].<ref name="веза1" /> Dokazano je da stimulacija retikularne formacije srednjeg mozga, koja se naziva retikularni aktivacioni sistem (RAS), izaziva buđenje životinje koja spava i razaranje ovog sistema prouzrokuje komatozno stanje, a sličan efekat ima i stimulacija zadnjeg hipotalamusa, dok stimulacija prednjeg hipotalamusa uzrokuje spavanje. Neuroni retikularnog aktivacionog sistema luče acetilholin, [[noradrenalin]] ili [[serotonin]]; neuroni prednjeg hipotalamusa [[Gama-aminobuterna kiselina|gama-aminobuternu kiselinu (GABA)]], a neuroni zadnjeg hipotalamusa [[histamin]]. Prema važećoj teoriji, prelazak iz stanja spavanja u stanje budnosti i obrnuto uzrokovan je nebalansiranim reciprocitetom u aktivnosti neurona u RAS, pa kada su dominantno aktivni noradrenalinski (u lokusu ceruleusu) i serotoninski (u rafe jedrima) neuroni dolazi do smanjene aktivacije acetilholinskih neurona (u retikularnoj formaciji ponsa), što dovodi do stanja budnosti. Ako je balans aktivacije obrnut, tj. u korist acetilholinskih neurona, dolazi do REM spavanja. Takođe, pojačano lučenje GABA i smanjeno lučenje histamina uzrokuje NREM spavanje smanjujući aktivnost moždane kore i talamusa. Kada se lučenje GABA smanji, a histaminsko poveća, nastupa budnost.<ref>Barrett, K., Barman, S., Boitano, S., Brooks, H. (2010). ''Ganong's Review of Medical Physiology'' (Twenty-Third Edition). New York City: The McGraw-Hill Companies, Inc.</ref>

 

Regulatorni biološki mehanizmi u velikoj meri imaju promenljiv, oscilatorni tip kontrole važnih vremenski zavisnih fizioloških funkcija. Život na [[Zemlja|Zemlji]] odvija se u skladu sa brojnim ritmičkim promenama. [[Temperatura]], količina [[Padavine|padavina]] i trajanje dana i noći menjaju se sa promenom [[Godišnja doba|godišnjih doba]] (kretanje Zemlje oko [[Sunce|Sunca]]); svakodnevno dolazi do smenjivanja ciklusa dana i noći (kretanje Zemlje oko svoje ose), kao i [[Plima i oseka|plime i oseke]] (kretanje [[Mesec]]a oko Zemlje). Kako bi se uspešno [[Adaptacija|adaptirale]] i opstale, životinje moraju prilagoditi svoje [[ponašanje]] cikličnim promenama sredine u kojoj žive.<ref name="веза3">Bear M., Conners, B., Paradiso, M. (2007). ''Neuroscience: Exploring the Brain'' (Third Edition). Baltimore: Lippincott Williams & Wilkins.</ref> Ove ciklične promene aktivnosti organizma nastale usled uticaja periodičnih promena spoljnih faktora nazivaju se [[Biološki časovnik|biološki ritmovi]]. Ciklus spavanja i budnosti jedna je od funkcija ljudskog organizma koje se smenjuju u skladu sa cirkadijalnom periodičnošću, odnosno vezana je za spoljne promene ciklusa svetla i mraka. Normalna periodičnost ciklusa iznosi nešto preko 24 [[Sat|sata]], ali se može poremetiti ako se osoba izoluje od uticaja smenjivanja svetlosti i mraka ili promeni vremensku zonu. Strukture odgovorne za kontrolu endogenog (unutrašnjeg) 24-časovnog cirkadijalnog ritma su suprahijazmatska jedra hipotalamusa, koja se nalaze sa obe strane iznad [[Optička raskrsnica|optičke hijazme (raskrsnice)]]. Njihovi neuroni, iako nisu deo retikularnog aktivacionog sistema, takođe igraju bitnu ulogu u kontroli ritma spavanja i budnosti. Ova jedra primaju informacije o smenjivanju ciklusa svetla i mraka putem retinohipotalamičkih vlakana direktno iz [[Mrežnjača|mrežnjače]] i kao odgovor uzrokuju nervne i humoralne signale koji usklađuju brojne biološke ritmove. Ona deluju na odgovarajuće neurone [[Kičmena moždina|kičmene moždine]], koji dalje utiču na aktivnost neurona u gornjem cervikalnom ganglionu, čiji se aksoni projektuju u pinealnu žlezdu (epifizu). Kao odgovor na nervne signale iz gornjeg cervikalnog gangliona, epifiza luči hormon [[melatonin]]. Melatonin se pojačano sintetiše i luči pri mračnom okruženju, a vrlo malo pri svetlom, pa se smatra da on koordiniše promene koje nastaju zbog smenjivanja ciklusa svetla i mraka. Njegovo lučenje je moguće samo u uslovima prirodnog mraka, a ne kada je, na primer, soba zamračena u toku dana. Maksimalno lučenje ovog hormona dostiže se između 2 i 4 sata ujutro.<ref name="веза1" /> Razaranje suprahijazmatskih jedara dovodi do poremećaja ciklusa spavanja i budnosti.

 

 

=== Elektroencefalografske karakteristike budnosti i spavanja ===

[[Biofizika|Električne]] promene u neuronima mozga, posebno u onim lociranim bliže njegovoj površini, mogu se registrovati preko elektroda spojenih za površinu lobanje putem slanog gela koji provodi [[elektricitet]]. Ove elektrode registruju promene i šalju ih do elektroencefalografske mašine. Zapis koji ova mašina generiše zove se [[Elektroencefalografija|elektroencefalogram (EEG)]], koji u stvari predstavlja razliku u potencijalu između dve tačke na površini lobanje.<ref name="веза1" /> Električne promene registruju se u vidu moždanih [[Talas (fizika)|talasa]].

 

k

=== Polisomnografske karakteristike faza spavanja ===

Različite stadijume spavanja prvi put su opisali Alfred Lumis i njegovi saradnici [[1937]]. godine, kada su na osnovu razlika u EEG karakteristikama napravili skalu od 5 podeljaka (od A do E), koja je obuhvatila različita stanja, od budnosti do dubokog spavanja.<ref>{{cite journal |last=Loomis |first=Alfred L |coauthors=Harvey EN, Hobart GA |title=III Cerebral states during sleep, as studied by human brain potentials |journal=J Exp Psychol. |year=1937 |volume=21 |pages=127–44 |doi=10.1037/h0057431}}</ref> REM spavanje je otkriveno kao posebna vrsta spavanja [[1953]]. godine, pa su Vilijam Dement i Natenijel Klajtman izvršili novu klasifikaciju spavanja, koja je obuhvatila 4 stadijuma NREM i posebnu fazu REM spavanja.<ref>{{cite journal |last=Dement |first=William |coauthor=Nathaniel Kleitman |title=Cyclic variations in EEG during sleep and their relation to eye movements, body motility and dreaming |journal=Electroencephalogr Clin Neurophysiol |year=1957 |volume=9 |pages=673–90 |doi=10.1016/0013-4694(57)90088-3 |pmid=13480240 |issue=4}}</ref>

 

 

==== Spavanje i mentalni procesi; manjak spavanja ====

NREM spavanje se smatra neophodnim za inhibiciju delovanja [[Neurotransmiteri|neurotransmitera]], dozvoljavajući receptorima da se odmore i ne razviju toleranciju na ove hemijske supstance, pa tako monoamini (serotonin, noradrenalin i histamin) mogu ispoljavati svoja uobičajena dejstva tokom budnosti. To utiče na raspoloženje i sposobnost učenja. Kompromitovano REM spavanje javlja se u sklopu [[Klinička depresija|kliničke depresije]], za šta se pretpostavlja da je posledica poremećaja holinergičkog sistema mozga, na primer, preterane oseljivosti na efekte acetilholina. Poremećaji REM spavanja kod depresije obuhvataju skraćeno vreme (latencu) između dva REM ciklusa i duže trajanje REM spavanja. Lekovi koji smanjuju REM spavanje, kao što su antidepresivi, efikasni su u lečenju simptoma depresije, dok lekovi koji produžavaju REM spavanje izazivaju ili pogoršavaju ove simptome.<ref name="веза2" />

 

== Snovi ==

{{Main|San}}

San je mentalna aktivnost koja se javlja za vreme spavanja. To je nevoljan i iracionalan multisenzorni doživljaj sličan halucinaciji, koji ne podleže kritičnosti, a onaj koji sanja u njemu se obično pojavljuje kao aktivni učesnik, a ne kao posmatrač. Snovi se vezuju za REM spavanje, ali se mogu javiti i tokom sporotalasnog spavanja, no, oni se uglavnom zaboravljaju, odnosno ne dolazi do njihove konsolidacije u pamćenju.

 

 

=== Nesanica (insomnija) ===

Nesanica je poremećaj koji karakteriše nedovoljan kvantitet i/ili kvalitet spavanja. Barem 50% ljudi doživi povremenu nesanicu, dok se procenjuje da 15 do 20% ima hroničnu nesanicu, koja dovodi do ozbiljnih poremećaja u dnevnim životnim aktivnostima, kao i do povećanog rizika od povreda nesrećnim slučajem. Takođe, ona može pogoršati druge somatske bolesti, a najveći problem je što većina slučajeva ostaje nedijagnostikovana.

 

 

=== Prekomerna dnevna pospanost (hipersomnija) ===

Hipersomnija u velikoj meri smanjuje radnu i životnu sposobnost, a najčešći uzroci ovog poremećaja su apneja u spavanju i narkolepsija. Takođe, zloupotreba narkotika i određeni lekovi mogu izazvati prolaznu hipersomniju.

 

 

== Spavanje kod životinja ==

Proučavanje spavanja kod životinja važno je za razumevanje spavanja ljudi. Činjenica da je ono među životinjama vrlo rasprostranjeno, čak i u uslovima kada je to opasno, uakzuje na to da spavanje verovatno ima bitnu biološku funkciju. Tome doprinose i primeri nekih zadivljujuće razvijenih adaptivnih procesa, kao što je jednohemisferno spavanje.<ref name="веза15" /> Veruje se kako se spavanje javlja kod svih [[Kičmenjaci|kičmenjaka]].<ref>Purves, D., Augustine, G., Fitzpatrick, D., Hall, W., LaMantia, AS., McNamara, J., & White, L. (2008). ''Neuroscience'' (Fourth Edition). Sunderland: Sinauer Associates, Inc.</ref>