Maximilien Robespierre – razlika između verzija

'''Максимилијан Робеспјер''' ({{јез-фр|Maximilien François Marie Isidore de Robespierre}}, [[6. мај]] [[1758]].-[[28. јул]] [[1794]].) је један од најпознатијих вођа [[Француска револуција|Француске револуције]]. Његови следбеници знали су га као "непоткупљивог", због његове моралне посвећености револуцији. Био је истакнути члан Комитета јавне безбедности (Комитет јавног спаса) и један од покретача [[Владавина терора|Владавине терора]], која је окончана његовим хапшењем и погубљењем. Политички је био вођен идејама [[Жан-Жак Русо|Жан-Жака Русоа]] и просветитељства.

 

Рођен је [[6. мај]]а [[1758]]. у [[Арас]]у у [[Француска|Француској]]. Породица му је ирског порекла, а из [[Ирска|Ирске]] су избегли у доба [[Протестанска реформација|протестантске реформације]] око [[1607]]. Други твде да му је породица од средњег века у северној Француској. Отац му је био адвокат, а Максимилијан је најстарији од четворо деце. Мајка му је умрла [[1767]]. Отац му је лутао Европом до смрти у Минхену [[1777]]. Деца су одрасла код маминог деде и ујака. Максимилијен је похађао колеџ у Арасу, а [[1770]]. је на препоруку бискупа добио школарину за гимназију Луј Велики у Паризу. Ту је научен идеализованој слици Римске Републике и њених великих говорника [[Цицерон]]а и [[Катон]]а. Када је гимназију посетио краљ Луј XVI Робеспјер је одржао поздравни говор.

 

Завршио је студије права са одличним успехом и примљен је у адвокатску комору [[1781]], па се вратио у [[Арас]]. Био је цењен, па га је бискуп од Араса поставио да буде судија за криминал у Арасу у марту [[1782]]. Био је судија до 1788. Изабран је 1783. у академију у Арасу, а [[1784]]. је добио одликовање од академије у Мецу за есеј о томе да ли рођаци осуђеног криминалца требају сносити последице срамоте. Постао је познат

током [[1788]]. када суделује у дискусијама о начину како се треба бирати [[Скупштина сталежа]]. Успео је да буде изабран као посланик трећег сталежа у скупштину сталежа. Када се састала Скупштина сталежа [[5. мај]]а [[1789]]. Робеспјер је био један од водећих радикала. Робеспјер је био ватрени следбених идеја [[Жан-Жак Русо|Жан-Жака Русоа]] и почео их је обликовати у своју визију. Када је [[Уставотворна скупштина]] провинцијских правника и богате буржоазије почела са нацртом устава, Робеспјер се окренуо народу Париза. Био је чест говорник на Уставотворној скупштини. Говорио је преко 150 пута до [[1791]]. Када је Робеспјер схватио да његове идеје нису популарне у скупштини, окренуо се [[Друштво пријатеља устава|Друштву пријатеља устава]], познатом као [[Јакобинци|клуб јакобинаца]]. У почетку су они представљали само делегате из Бретање, али кад је скупштина дошла у [[Париз]] примали су различите вође париске буржоазије. Пришло им је много малих трговаца и занатлија. Робеспјер је нашао публику и следбенике. Када су се богати буржуји Париза и умерени депутати одвојили у посебан клуб, смањио се утицај старих вођа јакобинаца. Група јакобинаца се одвојила [[1791]]. залажући се за уставну монархију. После тога Робеспјерови следбеници су почели доминирати јакобинцима. Смрт [[Мирабо]]а је ојачала утицај Робеспјера у скупштини.

Робеспјер је [[15. мај]]а [[1791]]. предложио да они депутати који су у уставотворној скупштини не требају да буду у следећој скупштини. После неуспелог покушаја бега и хапшења краља Луја XVI Робеспјер је рекао да он није ни монархиста ни републиканац.

 

Француска је новим уставом из [[1791]]. постала [[уставна монархија]]. Краљ је делио власт са законодавном скупштином.

У Законодавној скупштини ([[Национални конвент|Националном конвенту]]) Жак Брисо из партије [[жиродонци|Жиродинаца]] захтевао је да Француска објави рат Аустрији. [[Жан Пол Мара]] и Робеспјер су се супростављали јер су се бојали могућега милитаризма, који би могао ићи у прилог реакционарним силама. За рат су се залагали краљ, десница и жиродинци. Краљ се надао да ће се ратом повећати његова популарност, а жиродинци су се надали да ће ратом проширити револуцију по Европи. [[Жиродинци]] су били разочарани тим отпором од очекиваних савезника и због тога се међу њима јавља непријатељство. Рат Аустрији је објављен [[20. април]]а [[1792]].

На Конвенту жиродинци су одмах напали Робеспјера да је желио диктатуру. Робеспјер је одговорио на оптужбе.

 

У свом говору од [[3. децембар|3. децембра]] [[1792]]. Робеспјер је тврдио да је краљ издајник, кад је покушао да побегне. Тврдио је да краљ представља опасност по земљу. Развила се дебата у којој су се жиродинцима и неколицини ројалиста супростављали Робеспјер, [[Жан Пол Мара]], [[Жорж Дантон]], [[Антоан де Сен-Жист]]. Жиродинци су захтевали да треба бити суђење. Гласањем у конвенту са 721:0 (29 одсутних) прогласили су краља кривим. Жиродинци су се супростављали погубљењу краља и захтевали су да се његова кривица стави на народни референдум. Робеспјер и његови сарадници су наглашавали да захтевом за референдум жиродинци показују симпатије за краља и да одгађају погубљење. Резултат гласања је био 424:283 против референдума. Краљ [[Луј XVI]] је погубљен на гиљотини [[21. јануар]]а [[1793]].

 

Након погубљења краља растао је утицај Робеспјера и Дантона на рачун жиродинаца. Политика је постала радикалнија, а јакобинци су подстрекавали јавност против жиродинаца. Удружују се са сиромашним радницима. Велика маса наоружаних из паришке комуне дошла је у Национални конвент и ухапсила 32 жиродинска посланика под оптужбомм за контрареволуцију.

 

У Паризу је [[11. март]]а [[1793]]. основан револуционарни трибунал. [[Јакобинци]] су државним ударом [[31. мај]]а [[1793.]] преузели власт уз помоћ подршке јавности и најсиромашнијих радника. [[Комитет јавне безбедности]] је основан 6. априла. Имао је девет чланова. Национални конвент је [[27. јул]]а [[1793]]. изабрао Робеспјера у комитет, иако овај то није тражио . Комитет опште безбедности је био задужен за унутрашњу полицију.

 

Историчари се не слажу о Робеспјеровој улози у терору. Једни тврде да је он имао мању улогу у комитету јавне безбедности. Ипак јасна је улога Робеспјера као вође, говорника и најављивача терора. Робеспјер се уобичајено сматра доминантном силом у комитету јавне безбедности. Био је један од најпопуларнијих говорника у Конвенту и његови пажљиво припремљени говори остављали су дубоки утисак. Његове похвале револуционарне владе и врлина показивале су његово веровање да је терор био нужан и неизбежан. Робеспјерово уверење је било да су врлине и политички терор биле повезани и нужни. Иако није имао диктаторских овласти давао је смер јакобинској диктатури.

Током зиме 1793-1794 долази до сукоба чланова комитета са [[хебертисти]]ма, који су били радикалнији,. Били су [[атеисти]] и одликовали су се залагањем за уништење непријатеља револуције. Од 13. фебруара до 13. марта 1794. Робеспјер се због болести повукао из Комитета. Тада је закључио да би крај терора значио и крај политичке моћи. Раскинуо је са Дантоном и хербертистима. Оптужио је противнике за потпомагање страних сила. Оптужбе против Дантона су биле да је корумпиран, да је шпијун и да је ковао заверу за успостављање монархије. Те оптужбе су и по револуционарним мерилима биле јако неуверљиве. Робеспјер се [[15. март]]а поново појављује на Конвенту, а [[19. март]]а се хапсе Херберт и 19 његових следбеника. Погубљени су [[24. март]]а [[1794]]. на гиљотини. [[Жорж Дантон]] и његови пријатељи су ухапшени 30. марта. Суђено им је 2. априла, а 5. априла су погубљени на гиљотини.

Робеспјерова потреба за револуционарном променом није била ограничена само на политику. Он је инзистирао и на духовној промени француске нације на [[деизам|деистичким]] веровањима. На Робеспјерово инзистирање је [[7. мај]]а [[1794]]. Конвент донио декрет којим је установљено Врхунско биће. [[Жан Жак Русо]] је идеју Врхунског бића изложио у делу [[Друштвени уговор]]. У част Врхунског бића одржана је прослава [[8. јуна]] [[1794]]. Тада је Робеспјер одржао говор у коме је нагласио да се Врхунско биће разликује од традиционалног бога у хришћанству. Тврдио је да је Врхунско биће радикални демократа, као јакобинци. Тврдио је да је његова бесмртна рука уцртала у срца свих људи право и једнакост и да је наредио да сви људи требају бити слободни и живети у правди. Говорио је да није створио краљеве и попове да зауздају људску расу.

 

Крајем јуна [[1794]]. Робеспјер је изашао из Конвента и планирао је следеће потезе. Поново се појавио [[26. јул]]а [[1794]]. и држао је два сата дуг говор упозоравајући на уроте против републике. Оптужио је неке посланике за неправде и за претерани терор и нагласио је да се комитет јавне безбедности треба реформисати. У почетку се конвент сложио са њим, али после говора противника конвент је одбио да прихвати Робеспјерове идеје, него су их дали комитету на разматрање. Следећега дана [[27. јул]]а [[1794]]., који се звао 9. термидор по револуционарном календару, Антоан Сен Жист је почео да говори у корист Робеспјера. Међутим противници су устали и узвикнули "Доле са тираном". Око 17:00 наређено је хапшење Робеспјера, Сен Жиста, Кутона и два млађа посланика. Војска комуне одвела их је у градску скупштину, али Робеспјерови следбеници су га ослободили. Војска Националне гарде их је поново ухапсила. При томе је Робеспјер био рањен. Робеспјер је [[28. јула]] [[1794]]. изведен пред трибунал и погубљен је на гиљотини без суђења. Погубљени су и Кутон, Сен Жист и деветнаест следбеника.

 

* {{cite book | author=Thompson, James M. | title=Robespierre | location=Oxford | publisher=Blackwell Publishers | year=1988 | id=ISBN 0-631-15504-X}} Traditional biography with extensive and reliable research.

 

* [http://www.amis-robespierre.org/ ''Les Amis de Robespierre''] (Robespierre's Friends: the English version of the site is still under construction.)

* [http://www.worldfuturefund.org/wffmaster/Reading/Communism/Robespierre%20Quotes.htm "Robespierre, Terror, and the French Revolution"]

[[it:Maximilien de Robespierre]]

[[ja:マクシミリアン・ロベスピエール]]

[[ka:მაქსიმილიან რობესპიერი]]

[[ko:막시밀리앵 드 로베스피에르]]

[[sr:Максимилијан Робеспјер]]

[[sv:Maximilien de Robespierre]]

[[tr:Maximilien de Robespierre]]

[[uk:Максиміліан Робесп'єр]]