NASA – razlika između verzija

=== Trka za svemir ===

 

 

Kada je Sovjetski svemirski program lansirao prvi veštački satelit ([[Sputnik 1]]) [[4. oktobar|4. oktobra]] [[1957]]. godine, odmah je na sebe skrenuo pažnju SAD i ubrzao njihove napore ka osvajanju svemira. Kongres SAD ovaj uspeh [[Sovjetski savez|Sovjetskog saveza]] doživeo je kao veliku pretnju za sigurnost SAD (ovo je poznato kao [[engleski jezik|en]]: Sputnik Shock) i odmah je zatražio hitnu i brzu akciju.

 

=== Program Apolo ===

Povedeni uspehom [[Merkuri]] i [[Džemini]] programa, pokrenut je program [[Apolo]] sa ciljem istraživanja Meseca, ali ne i slanjem čoveka na Mesec. Smernice Apolo programa su radikalno izmenjene za vreme predsednika [[Džon Kenedi|Džona Kenedija]], kada je on [[25. maj]]a [[1961]]. godine objavio da SAD žele poslati čoveka na [[Mesec]] i potom ga uspešno vratiti na Zemlju, i kao godinu do koje bi to Amerikanci postigli uzeo 1970. Tako je Apolo postao program koji će poslati čoveka na [[Mesec]]. Projekat [[Džemini]] je nedugo zatim startovao i za vreme tog programa kreirane su tehnike koje su omogućile bezbedno izvršavanje misije Apolo.

 

Program [[Apolo]] je bio uspešan u osvajanju Meseca i postojali su vrlo ambiciozni planovi osvajanja [[Mars]]a do [[1990]]. godine ali je gubljenjem intersovanja javnosti za ovako skupe projekte i skretnjem intersovanja na druge probleme koji su se u to vreme pojavili u SAD (Vijetnamski rat), došlo je do smanjenja budžeta i novih planova ka kreiranju jeftinijeg putovanja u svemir. Misija [[Apolo 13|Apola 13]] bila je upamćena po incidentu koji je nekako uspešno prebrođen, kada je eksplodirao rezervoar sa kiseonikom i pretila je opasnost da sva tri člana posade stradaju. Misija [[Apolo 17|Apola 17]] je bila poslednja misija u kojoj je čovek sleteo na [[Mesec]].

 

Pored više misija sa ljudskom posadom gde je NASA postrošila ogromna sredstva, bilo je i više misija bez ljudske posade, koja su započeta od strane svemirske agencije. [[1962]]. lansiran je Mariner 2, ovo je bila prva letelica koja je proletela pored neke planete, tačnije pored [[Venera|Venere]]. [[Rendžer]], [[Survejor]] i [[Lunarni orbiter]] su bile važne misije koje prethodile programu [[Apolo]],i bile su neophodne za ispitivanje uslova na Mesecu pre konačnog spuštanja čoveka. U projektima koji su kasnije usledili bili su slanje dve Viknig sonde na površinu [[Mars]]a odakle su one poslale prve kolor snimke njegove površine nazad na Zemlju, misije [[Vojadžer]]a i [[Pionir]]a su bile veoma impresivne, oni su posetili [[Jupiter]], [[Saturn]], [[Uran]] i [[Neptun]] i odatle su poslali vrlo važne informacije i snimke.

 

Kako su izgubili trku za Mesec, Sovjetski Savez je zajedno sa SAD promenio svoj prisup u svemirskoj politici. [[17. jul]]a [[1975]]. godine, letelica Apolo se spojila sa sovjetskom letelicom [[Sojuz 19]] u [[Apolo-Sojuz]] test projektu. Iako će hladni rat trajati još dugo godina, ovo je bila važan trenutak kako za istoriju NASA-e tako i za međunarodnu saradnju u istraživanjima svemira.

 

Kasnih 70-ih i početkom 80-ih NASA je svu pažnju skoncentrisala na ideju [[šatla]].Planiran da spejs šatl bude upotrebljavan u više misija i lansiranja, do [[1985]]. napravljeno ih je čak četri. Prvi lansirani šatl bio je Kolumbija koji je poleteo [[12. april]]a [[1981]].

Spejs šatl ipak nije dobra vest za NASA-u – letovi su bili skuplji nego što je bilo planirano, još je lošu ocenu u javnom mnjenju donela i nesreća [[Čelendžer]]a 1986.

 

1995. saradnja između SAD i Rusije u svemiru je ponovo nastavljena projektom [[Šatl–Mir]], kada je došlo do spajanja šatla sa ruskom svemirskom stanicom. Ova saradnja nastavljena je do današnjih dana i danas su Rusi i Amerikanci najvažniji i najveći partneri u izgradnji najveće svemirske stanice koje do danas sagrađena – Međunarodne Svemirske Stanice. Jedan od dokaza uspešnosti ove saradnje može se ogledati i u odluci NASA da se koristi Ruskim lansirnim sistemom za potrebe [[Međunarodna svemirska stanica|Međunarodne svemirske stanice]], posle nesreće njihovog šatla Kolumbija [[2003]]. posle čega je prizemljena američka flota šatlova na više od dve godine.

 

Tokom 90 -ih došlo je do skraćenja budžeta NASA-e zahvaljujući Kongresu SAD. Kao odgovor na to, deveti administrator NASA-e Daniel Goldin smislio je novi pristup ''" brže, bolje, jeftinije "'' , koji je omogućio da smanji troškove a pri tom omogući veliki broj programa. Ovaj pristup je veoma kritikovan posle gubitaka dveju letelica [[1999]].

Projekat šatla imao je preko 112 uspešnih misija.

 

Misija koja je u posednjih par godina najviše uzburkala javnost je slanje robota na Mars ( Mars Pathfinder) [[1997]]. Skoro svi svetski mediji su objavljivali fotografije, koje je sa površine crvene planete slao maleni rover. Boravak rovera i istraživanje površine Marsa je prva misija koja je izvedena na ovako nedostupnim loakacijama. Manje pažnje javnosti privukla je misija Marsovog globalnog pretraživača (en: Mars Global Surveyor orbiter). Od [[2001]]. u orbiti [[Mars]]a kruži Marsova Odiseja sa ciljem traženja dokaza postojanja voda i vulkanskih aktivnosti na crvenoj planeti. NASA planira da nastavi istraživanje Marsa slanjem većeg broja letelica, kao što je Marsov Izviđač, koji je ušao u orbitu Marsa marta [[2006]].

Nesreća šatla Kolumbija u [[2003]]., u kojoj je stradala posada od 6 Amerikanaca i jednog Izraelca, izazvala je 29-mesečni zastoj u letovima šatla i dovelo do preispitivanja priotiteta u agenciji. Američka vlada, nekolicina naučnika i javnost su razmatrali budućnost svemirskog programa.

U nadi da će podstaći inovacije u privatnom sektoru, NASA [[2004]]. kreira program ''Vekovnih izazova'' (en: Centennial Challenges), za koje će dodeljivati nagrade nevladinim timovima za uspešnu realizaciju nekih od izazova svemirskih tehnologija . Ti izazovi uključuju zadatke koji bi se mogli uspešno implementriati u vladinom planu Vizije za svemirska istraživanja, kao na primer pravljenje boljih astronautskih rukavica.

 

Neki kritičari, kao Mark Vejd , primetili su da NASA pati od ''"stani – kreni" '' pristupa u letovima sa ljudskom posadom. Apolo letelice i rakete iz klase [[Saturn]] su prihvaćene [[1970]]. posle milijardi dolara uloženih u njihov razvoj. [[2004]]. Američka vlada predlaže plan zamene šatla sa Crew Exploration Vehicle, što bi trebalo da omogući ponovno slanje čoveka na Mesec. Smanjenje budžeta agenciju prati od projekta Apolo, ali tu istu agenciju vodi birokratija koja joj novim planovima pravi nove dodatne troškove i ograničava je sredstvima.

 

Na [[Međunarodna Svemirska Stanica|Međunarodnoj svemirskoj Stanici]] planirano je da od [[2005]]. na njoj bude sedam članova posade, međutim danas na njemu stalno borave samo dva člana, što će uzrokovati kašnjenjem velikog broja planiranih projekata. Anatolij Perimnov, direktor Roskosmos-a, izjavio je ruskoj novinskoj agenciji [[Iter-Tas]], da će od 2009. godine na svemirskoj stanici biti šest stalnih članova posade. Od nesreće šatla Kolumbija [[2003]]. stalnu posadu na stanici čine po jedan Rus i Amerikanac, koji tu provode po šest meseci, ovo znači da evropski i japanski astronauti ne mogu provoditi više vremena na stanice. Smanjenje broja članova posade može se dovesti u direktnu vezu sa kašnjenjima uzrokovanih nesrećom šatla Kolumbija 2003. Mnoge zemlje su uložile velika sredstva u izgradnju svemirske stanice, kao na primer zemlje članice [[ESA|Evropske svemirske agencije]] i bez obzira na to postoji velika mogućnost da međunarodnu stanicu zadesi ista sudbina koja zadesila američku stanicu Skajlab.

 

*[[Merkuri]]

*[[Džemini]]

*[[Spejs šatl]] ({{jez-eng|Space Shuttle}})

*[[Šatl-Mir]] (Zajednički projekat sa Rusijom)

*Projekat Konstalacije, ({{jez-eng|Crew Exploration Vehicle}})

 

*Sistem nadgledalja Zemlje

**Istraživanje gornjih sloveja atmosfere

 

*Misije na više planeta

 

*Asteroidi i komete

 

*Misije posmatranja Sunca

** STEREO (Planirano za 2006.)

 

* Velike observatorije za Astrofiziku

** [[Kompton observatorija]]

** [[Čandra observatorija]]

** FUSE

** IRAS

** WMAP

 

 

Štab agencije nalazi se u Vašingtonu.

 

* Svemirski centar Lindon B. Džonson, [[Hjuston]], [[Teksas]]

 

=== Opšte ===

* [http://www.nasa.gov NASA početna strana]

* [http://history.nasa.gov/series95.html NASA istorijske publikacije]

* [http://history.nasa.gov/SP-4012/cover.html NASA Istorijske knjige (SP-4012)]

* [http://ntrs.nasa.gov/ NTRS: NASA Technical Reports Server]

* [http://www.eventscope.org Eventscope]

* [http://www.nasa.gov/audience/forkids/home/index.html NASA za decu]

* [http://www.dcguide.com/museums/national-air-and-space-museum.html Virtualna tura kroz muzej Vazduhoplovstva i Svemira]

 

{{Link FA|eo}}

 

 

[[ang:NASA]]

[[pt:NASA]]

[[ro:NASA]]

[[scn:NASA]]

[[sco:NASA]]