Verzija na datum 9 maj 2009 u 15:53 uredi Synthebot (razgovor \| doprinos) Botovi 3.501 izmena m robot Dodaje: tt:Фонетика ← Starija izmjena		Verzija na datum 9 maj 2009 u 21:30 uredi poništi Xqbot (razgovor \| doprinos) 112.429 izmena m robot Dodaje: li:Fonetiek; kozmetičke promjene Novija izmjena →
Red 1: {{lingvistika}} '''Fonetika''' (od [[grčki jezik\|grčke]] reči ''φωνή, phone'' = zvuk/glas) je nauka o ([[glas~~\|glasovima~~]]ovima). Izučava osobine govornih glasova ([[fona]]) ali i negovornih glasova, njihov nastanak, fizičke osobine i percepciju. Razlikuje se od [[fonologija\|fonologije]], koja izučava nivoe glasovnog sistema i apstraktne glasovne jedinice (kao što su [[fonema\|foneme]] i [[razlikovna obeležja\|razlikovna (distiktivna) obeležja]]). Fonetika kao nauka više izučava same glasove nego kontekst u kojem se koriste u jeziku. Rasprava o značenju ([[~~semantika\|~~semantika]]) iz tog razloga ne pripada ovom nivou [[lingvistička analiza\|lingvističke (jezičke) analize]]. Iako su [[~~pismo\|~~pismo]] i [[~~alfabet\|~~alfabet]] u tesnoj vezi sa zvukovima i govorom, strogo govoreći fonetičare više zanima glas nego [[simbol]] kojim se glas predstavlja. Veza između glasa i simbola je toliko bliska da neki rečnici navode nauku o simbolima (preciznije, [[semiotika\|semiotiku]]) kao deo fonetičkog izučavanja. Sa druge strane, [[logografsko pismo\|logografska pisma]] pružaju mnogo manje fonetskih informacija, ali to ne znači da te informacije ne postoje. Na primer, u [[kinesko pismo\|kineskim znakovima]], ''fonetika'' se odnosi na onaj deo znaka koji upućuje na izgovor, dok glavni deo znaka ([[radikal]]) upućuje na [[semantika\|semantička]] svojstva. Znakovi slične fonetike obično imaju sličan izgovor, ali to ne znači da je izgovor uslovljen fonetskom vrednošću zbog činjenice da se izgovor kroz vekove menjao, dok je znak ostao isti. Nisu svi kineski znakovi ''radikalno-fonetske složenice'', ali većina jeste. Fonetika ima tri glavne grane: Red 19: Fonetika je proučavana još pre 2500 godina u staroj [[Indija\|Indiji]], gde je postojao veliki broj veoma tačnih fonetskih analiza o [[ortoepija\|ortoepiji]] [[sanskrit]]a, kao i [[tamilski jezik\|tamilska]] knjiga gramatike [[Tolkaappiyam]] (probližno [[2. vek]]), koja opisuje mesto i način tvorbe suglasnika. == Takođe videti == [[Spisak tema vezanih za fonetiku]] [[Govorni proces]] Red 26: [[Katedre za fonetiku na univerzitetima]] == Spoljašnje veze == [http://www2.unil.ch/ling/english/phonetique/table-eng.html Internet kurs za fonetiku] == Bibliografija == * Catford, J. C. (1977). ''Fundamental problems in phonetics''. Bloomington, IN: Indiana University Press. ISBN 0-253-32520-X. * Clark, John; & Yallop, Colin. (1995). ''An introduction to phonetics and phonology'' (2nd ed.). Oxford: Blackwell. * Ladefoged, Peter. (1982). ''A course in phonetics'' (2nd ed.). London: Harcourt Brace Jovanovich. Ladefoged, Peter; & Maddieson, Ian. (1996). ''The sounds of the world's languages''. Oxford: Blackwell Publishers. Maddieson, Ian. (1984). ''Patterns of sounds''. Cambridge studies in speech science and communication. Cambridge: Cambridge University Press. Red 82: [[la:Phonetica]] [[lb:Phonetik]] [[li:Fonetiek]] [[lt:Fonetika]] [[lv:Fonētika]]

Fonetika – razlika između verzija