Fruška gora – razlika između verzija

 

==Kultura==

Najznačajniji spomenik kulture predstavljaju 17 [[manastir]]a [[Srpska pravoslavna crkva|Srpske pravoslavne crkve]] raspoređenih po celoj planini. Podignuti su kao zadužbine [[Srpski vladari|srpskih vladarskih]] porodica, nakon što je, u kasnom srednjem veku pod pritiskom Turaka, težište srpske duhovne i kulturne baštine pomereno na sever.<ref>[http://www.serbia-tourism.org/srpski/tekst.php?podaci=kultura.txt&gde=fru Turistička organizacija Srbije], O Fruškoj gori</ref>

 

[[Fruškogorski manastiri]] su: [[Manastir Beočin|Beočin]], [[Manastir Bešenovo|Bešenovo]], [[Manastir Vrdnik|Vrdnik]], [[Manastir Velika Remeta|Velika Remeta]], [[Manastir Grgeteg|Grgeteg]], [[Manastir Divša|Đipša]], [[Manastir Jazak|Jazak]], [[Manastir Krušedol|Krušedol]], [[Manastir Kuveždin|Kuveždin]], [[Manastir mala Remeta|Mala Remeta]], [[Manastir Novo Hopovo|Novo Hopovo]], [[Manastir Petkovica|Petkovica]], [[Manastir Privina Glava|Privina Glava]], [[Manastir Rakovac|Rakovac]], [[Manastir Staro Hopovo|Staro Hopovo]], [[Manastir Fenek|Fenek]] i [[Manastir Šišatovac|Šišatovac]].

 

Fruška gora je bila inspiracija mnogim velikanima [[Poezija|poezije]], od [[Branko Radičević|Branka Radičevića]], [[Jovan Jovanović Zmaj|Jovana Jovanovića Zmaja]], [[Milica Stojadinović Srpkinja|Milice Stojadinović Srpkinje]]; u manastirima su boravili [[Vuk Stefanović Karadžić]], [[Dositej Obradović]], [[Filip Višnjić]], [[Karađorđe]] i mnogi drugi.