Wikipedija

Leopold von Sacher-Masoch – razlika između verzija

Novija izmjena →
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
VizualnoWikitekst
djelomično preuzeto sa sr.wiki
(nema razlike)

Verzija na datum 9 juli 2016 u 00:07

Leopold fon Zaher-Mazoh (nem. Leopold von Sacher-Masoch; 27. januar 1836 — 9. mart 1895) bio je austrijski pisac istorijskih romana i romana sa temama iz alternativne seksologije. Pisao je pod pseudonimom, Šarlot Arand i Zoe fon Rodenbah. Po njemu je nazvan pojam u seksologiji — mazohizam.

Leopold von Sacher-Masoch
Biografske informacije
Rođenje(1836-01-27)27. 1. 1836.
Lemberg, Kraljevina Galicija i Lodomerija
(danas Lavov u Ukrajini)
Smrt9. 3. 1895. (dob: 59)
Lindheim (Altenstadt), Hessen, Njemačko Carstvo
Obrazovanje
Zanimanjeknjiževnik, novinar
Opus
Jeziknjemački
Znamenita djela

Biografija

Mazoh je rođen u gradu po imenu Lemberg, danas Lavov, glavnom gradu Kraljevine Galicije i Lodomerije, koja je u to vreme bila kraljevina u sastavu Austrijskog carstva.[1] Počeo je da uči nemački jezik sa 12 godina. Studirao je pravo, istoriju i matematiku na Univerzitetu u Gracu, a posle diplomiranja vratio se u Lemberg gde je postao profesor.

Počeo je sa pisanjem dela koja su vezana uglavnom za austrijsku istoriju. Njegove knjige su prevođene na ukrajinski, poljski, ruski i francuski jezik. U Galiciji njegove knjige su veoma čitane i cenjene.

Njegovo najznačajnije delo je Venera u krznu objavljeno 1870. godine.[2] U romanu opisuje seksualne fantazije i fetiše, vezano za žene koje su dominantne i koje nose krzno. Kasnije, on je te svoje fantazije radio sa svojim ljubavnicama i suprugama.

U Francuskoj je bio odlikovan krstom Legije časti za svoj doprinos književnosti.[2]

Privatni život

Dana 9. decembra 1869, Mazoh i njegova ljubavnica baronesa Fani Pistor su potpisali ugovor po kojem će on biti njen seksualni rob šest meseci, uz uslov da baronesa što je češće moguće nosi krzno. Par je putovao vozom po celoj Italiji, a ostaju duže vreme u Veneciji.[3]

Mazohova najfatalnija ljubav je bila Aurora Rumelih,[2] kojom se oženio 1873. Nakon deset godina su se razveli, da bi se potom oženio svojom asistentkinjom.

U kasnim pedesetim, Mazohovo mentalno zdravlje je počelo da se pogoršava, a poslednje godine života je proveo pod nadzorom neuropsihijatra. Prema zvaničnim izveštajima, umro je u Lindhajmu (danas Manhajm) 9. marta 1895.[4]

Bibliografija

  • na nemačkom
  • 1857 Der Aufstand in Gent unter Kaiser Carl V. (PDF)
  • 1858 Eine galizische Geschichte
  • 1867 Der letzte König der Magyaren
  • 1870-1877 Das Vermächtnis Kains
  • 1870 Die geschiedene Frau
  • 1873-1879 Falscher Hermelin
  • 1874 Die Messalinen
  • 1877-1881 Galizische Geschichten (PDF)
  • 1878 Judengeschichten
  • 1881 Neue Judengeschichten
  • 1886 Die Seelenfängerin
  • 1886 Ewige Jugend
  • 1886 Polnische Judengeschichten
  • 1890 Die Schlange im Paradies
  • 1893 Bühnenzauber
  • 1907 Grausame Frauen

Vidi još

Reference

  1. ↑ The cultural legacy of Sacher-Masoch Pristupljeno 23. 5. 2013.
  2. ↑ 2,0 2,1 2,2 Glas javnosti - Venera u krznu: Poetski mazohizam, Pristupljeno 6. 1. 2014.
  3. ↑ Schlemowitz, Joel (1999). „About the novel Venus in Furs by Leopold von Sacher-Masoch”. New York: homepage.newschool.edu. Pristupljeno 6. 1. 2014. 
  4. ↑ Weinberg, Thomas S.. Erwin J. Haeberle. ur. SACHER-MASOCH, LEOPOLD RITTER VON. Garland Publishing. Pristupljeno 6. 1. 2014. 

Literatura

  • Weinberg, Thomas S.. Erwin J. Haeberle. ur. SACHER-MASOCH, LEOPOLD RITTER VON. Garland Publishing. Pristupljeno 6. 1. 2014. 
  • Biale, David, "Masochism and Philosemitism: The Strange Case of Leopold Von Sacher-Masoch," Journal of Contemporary History 17 (1982), 305–323.
  • Deleuze, Gilles, "Coldness and Cruelty," in Masochism, New York: Zone Books (1991).

Spoljašnje veze

Izvor: https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Leopold_von_Sacher-Masoch&oldid=30590925