Tatjana Ilić – razlika između verzija
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
Red 18:
„ U umetničkoj biografiji Tatjane Ilić postoji podatak da je studije završila na Akademiji u Diseldorfu u klasi Janisa Kunelisa, no sam taj podatak, ma koliko bitan za njeno formiranje, ipak je uvod u dosadašnje delovanje ove umetnice kao samostalne i zrele autorske ličnosti. Naravno da je formiranje na školi u kojoj su nastavu vodili umetnici ranga jednog Bojsa ('''[[w: Josef_Beuys|Josef Beuys]]'''), Kunelisa ('''[[w: Jannis_Kounellis|Jannis Kounellis]]'''), Rinkea (Klaus Rinke), ostavljalo snažan utisak i uticaj na poimanje umetnosti kao neprestanog istraživanja i težnje za otkrivanjem ličnih osobina kod polaznika te škole, a upravo je takvo poimanje umetnosti sa svojih studija ponela Tatjana Ilić. Ali sve to ne bi bilo dovoljno da se tadašnji i naročito kasniji nastupi ove umetnice – njeni performansi, akcije, i radovi u različitim medijima- nisu odlikovali zasnivanjem i ostvarivanjem sopstvenih vrlo neuobičajenih umetničkih zamisli. U Kunelisovim zapisima o Tatjani Ilić postoji nekoliko osobina koje stariji iskusni umetnik, ujedno i njen mentor, zapaža u radu svoje mladje saradnice: to je mišljenje da njena umetnost opstaje „na granici mogućeg“, da njena umetnost „živi od uzvišenih trenutaka“, da je odlikuje „teatralnost koja isključuje literalnu naraciju“. Ovim, vrlo sugestivnim tvrdnjama teško je moguće nešto bitnije dodati, moguće ih je jedino potvrdjivati u detaljnijim sagledavanjima dosadašnjeg rada Tatjane Ilić, koji se u glavnini odvijao na savremenoj Nemačkoj umetničkoj sceni i stoga je nedovoljno poznat a samim tim i nedovoljno vrednovan u našoj sredini. Po karakteru umetničkih postupaka i po svom generalnom poimanju umetnosti Tatjana Ilić se ukazuje kao autentični baštinik tekovina koje znamo pod pojmom „'''Nova umetnost'''“ šezdesetih i sedamdesetih godina, a pod kojim se podrazumeva neposredni umetnički govor u prvom licu, dakle govor tela u životnom vremenu i prostoru egzistencije tvorca takve umetnosti, no obavezno uz visok stepen mentalnih i konceptualnih svojstava pri realizaciji umetničkih zamisli...“
Nakon povratka u '''[[Beograd|Beograd]]''', (kako u jednom delu texta piše, iz 2008 godine, objavljenog u magazinu za savremenu umetničku scenu - '''ArtFama''', pod nazivom „'''Intro razgovora Tanja Ilić verse Ilija Šoškić'''/ O platformama“) navodi istoričar umetnosti '''Slavko Timotijević''' „...Tatjana Ilić empirijski istražuje i prepoznaje i u ovoj sredini jednu specifičnu, sasvim jasnu umetničku poziciju i u pokušaju da je tada definiše, uvodi novi pojam u umetnost „'''Pojam pozicije aktivne umetničke margine'''“, koji ubrzo medjutim biva lokalno i internacionalno prihvaćen od pojedinih umetnika, kritičara i filozofa različitih generacija. S tim u vezi i sa saznanjem o bitnim istorijskim činjenicama i okolnostima ali i generacijskim podudarnostima , ona '''2007'''. piše i objavljuje, u vidu umetničkog rada - '''Proglas aktivne umetničke margine''' ...“
Tatjana Ilić je prototagonista umetničkog projekta „'''Frekvencije'''“, inicijator i jedan od osnivača umetničke asocijacije '''Faust Manifest'''.
| |||