Ćelijsko disanje – razlika između verzija

Da bi aerobna respiracija bila moguća neophodno je prisustvo [[kiseonik|kiseonika]]. Ovo je jedan od procesa koji se često upotrebljava i pri kom se razlaže pirivat putem [[glikoliza|glikolize]] i u kom pirivat ulazi u [[mitohondrije]] kako bi bio potpuno oksidovan putem [[Krebsov ciklus|Krebsovog ciklusa]]. Produkt ovog procesa je energija u obliku [[Adenozin trifosfat|ATP]]-a, putem focforilacije NADH i FADH2. Reduktivni potencijal NADH i FADH2 se pretvrara u dodatni broj molekula [[Adenozin trifosfat|ATP]]-a (imatu na umu da je cilj ćelije da stvori što više molekula [[Adenozin trifosfat|ATP]]-a koji predstavljaju energiju) putem [[transportni lanac elektrona|transportnog lanca elektrona]] u kojem je [[kiseonik]] krajnji primalac (akceptor) [[elektron]]a. Većina molekula [[Adenozin trifosfat|ATP]]-a stvorenih u celularnoj respiraciji su rezultat oksidativne forsforilacije, gde su ATP molekuli napravljeni zahvaljujući hemiosmotičnom potencijalu kojim upravlja katalizator. U idealnim uslovima, razlaganjem jednog molekula glukoze do krajnjih proizvoda (ugljen-dioksida i vode) stvara se 38 molekula [[Adenozin trifosfat|ATP]]-a u celularnoj respiraciji. Međutim, obično ne dođe do 38 molekula ATP jer se neki od molekula energije utroše na procese kao što je transport pirogrožđane kiseline u [[mitohondrije]]. Kod [[eukariote|eukariota]] celularna respiracija se odvija u [[mitohondrije|mitohondrijama]] a kod [[prokariote|prokariota]] u [[ćelijska membrana|ćelijskoj membrani]].

 

 

=== Glikoliza ===