Slaviša Vajner – razlika između verzija
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
Nema sažetka izmjene |
|||
Red 31:
Kao iskusan politički radnik i zapažen vojni strateg, postao je član [[Glavni štab NOP odreda Bosne i Hercegovine|Glavnog štaba NOP odreda Bosne i Hercegovine]]. Zajedno sa [[Rodoljub Čolaković|Rodoljubom Čolakovićem]] i [[Svetozar Vukmanović|Svetozarom Vukomanovićem Tempom]], prisustvovao je sastanku sa [[Josip Broz Tito|Titom]] i ostalim članovima [[Vrhovni štab NOVJ|Vrhovnog štaba]], [[25. 12.]] [[1941]] godine, u [[Rogatica|Rogatici]].<ref name="nhj"/>
Sredinom januara [[1942]] godine Slaviša se sa Petim šumadijskim bataljonom [[Prva proleterska udarna brigada|Prve proleterske udarne brigade]] nalazio u [[Han Pijesak|Han Pijesku]], gde je tada bio smešten Glavni štab NOP odreda BiH i Pokrajinski komitet KPJ za BiH. Prisiljeni na povlačenje, pred desetostruko jačim neprijateljem posle žestoke borbe, Slaviša je borce, među kojima se nalazila i grupa boraca Birčanskog odreda, odveo u Pjenovac. Tu su, na železničkoj stanici, prenoćili, da bi sutradan krenuli u pravcu Olova. Ali, kada je veći deo Birčanskog odreda otišao, i kad se kolona formirala za pokret, sa brda iznad železničke stanice je, uz pomoć [[Četnici|četnika]], naišlo nemačko skijaško odeljenje, dok je prugom, od Berkovine, pristiglo nemačko konjičko odeljenje. Obe grupe
Tog [[21. 1.]] [[1942]] godine poginulo je 59 boraca, među kojima komandant i [[politički komesar]] Petog šumadijskog bataljona [[Prva proleterska udarna brigada|Prve proletreske uadarne brigade]] [[Milan Ilić Čiča]] i [[Dragan Pavlović Šilja]], narodni heroji, dok je Čiča romanijski, teško ranjen, ali da ne bi živ pao u ruke neprijatelju, izvršio samoubistvo. Njegovo telo [[Nemci]] su odneli u [[Vlasenica|Vlasenicu]], da ga pokažu narodu. Posle oslobođenja, njegovi posmrtni ostaci, su sahranjeni u [[Grobnica narodnih heroja u Sarajevu|Grobnici narodnih heroja]] u spomen-parku Vraca, na [[Trebević]]u, kod [[Sarajevo|Sarajeva]].<ref name="nhj"/>
| |||