Petar Leković – razlika između verzija

 

U [[NOB]] je stupio jula [[1941]]. godine, zajedno sa svoja tri sina. Već u prvim borbama pokazao je veliku hrabrost, i primenjivao svoje bogato ratno iskustvo, koje je prenosio i na svoje mlade drugove. U borbi kod sela Gorobilja ispoljio je naročitu smelost i hrabrost. S karabinom i bombama u rukama, sam se prebacio do zgrade u kojoj su bili zabarikadirani Nemci. Kroz prozor je ubacio bombe, dojurio do vrata i snažnim udarcem noge ih odvalio, a zatim s uperenom puškom upao sam u prostoriju sa Nemcima; glasnim uzvikom ''"Predaj se!"'', Nemci su bili uplašeni i sigurni da je zgrada opkoljena od partizana, pa su digli ruke i predali se. Kad su predano oružje složili ispred sobe, Leković ih je isterao pred zgradu i postrojio. ''"Ko je komandant"'', pitao je preplašene Nemce. Onda je izjavio da je taj odgovoran za zločine nemačkih fašista nad nedužnim narodom i sam mu presudio. Posle ovog smelog i hrabrog podviga, popularnost među borcima i narodom ovog starog i iskusnog borca postala je još veća. Narod je počeo da stvara legende o njemu, njegovoj hrabrosti i borbenim podvizima. Četrdesetosmogodišnji ratnik iz dva svetska rata neumorno je prenosio svoja ratna iskustva na mlade drugove, saborce-partizane.

 

Poginuo je u III neprijateljskoj ofanzivi, sredinom [[1942]]. godine, na Živnju, severno od Gacka, u borbi protiv Italijana i četnika, koja je trajala cele noći. U svitanje se bataljon morao povući, jer je ostao bez municije. Lekovic je zastao da golim rukama odvaljuje stenje, otiskuje ga na neprijateljski streljački stroj i tako štiti odstupnicu bataljonu koji se povlačio uz brdo. Prema predanju, izrešetan je kuršumima neprijatelja u trenutku kad je odvaljivao poslednju stenu, da bi je otisnuo na neprijatelja.