Simo Šolaja – razlika između verzija

Kao patriota, teško je primio poraz [[Kraljevina Jugoslavija|Kraljevine Jugoslavije]]. Čim je počeo ustaški teror u okolini Šipova, sa nekoliko svojih prijatelja i suseda sklonio se u obližnju šumu, i tu počeo da skuplja ljude i oružje za predstojeću borbu. Kroz narod se tada neprestano prenosio šapat o pripremama komunista za ustanak. Šolaja je postao nestrpljiv, i jedva je čekao da neko počne. Najzad je stigla vest u njegovo selo da su komunisti u Drvaru digli ustanak. Odmah je sa nekoliko svojih drugova usred dana napao i razoružao žandare na železničkoj stanici Ravni Do, kod Pljevskih podova.U susednom selu Janju, komunisti su ranije izvršili pripreme za početak ustanka. Šolaja uspostavlja vezu sa njima i zajedno vode borbe oko Šipova, Jezera i [[Mrkonjić-Grad]]a, koje oslobađaju u toku augusta [[1941]]. godine i počinju pripreme za napad na Jajce. U svim ovim akcijama, Šolaja je bio među prvima. Jurišajući na ustaše u Jezeru, 28. augusta, upao je među njih, ali se bombama i uz pomoć pristiglih drugova spasio.

Poslije trodnevne velike ofanzive Nemaca, ustaša i domobrana na slobodnu teritoriju Janja i Pljeve, početkom septembra [[1941]]. godine, Šolaja se pod borbom povukao na Kozila, južno od svog sela. Ustanički front se raspao. Tada je Šolaja sa svojom nekompletnom četom dočekao, i u odlučnom jurišu razbio, četu ustaša, goneći ih prema selu Mujidžićima. Njemu su se tada pridružili rasuti borci, seljaci, žene, pa i djeca. Tako je formiran front ustanika i naroda, koji je u naletu proterao neprijatelja iz Pljeve, Janja i iz Šipova. Šolaja se dočepao i dva topa. Ova velika pobeda, čiji je inicijator bio Šolaja, dala je nov polet ustanku u ovom i u okolnim krajevima. Šolaja je postao veoma popularan kod boraca i naroda. Sredinom septembra [[1941]]. godine, Italijani su sa jednim bataljonom krenuli od Mrkonjić-Grada za Šipovo. Izdajnik Uroš Drenović propušta ih bez borbe. Šolaja ih dočekuje kod sela Sokoca sa jednim vodom i, posle višesatne neravne borbe, prisiljava ih da se povuku. Sredinom oktobra [[1941]]. godine, prilikom formiranja III krajiškog partizanskog odreda, u njegovom sastavu je bataljon „Iskra", pod Šolajinom komandom.

Italijani su posebno respektirali Šolaju posle poraza kod Sokoca i u Rastičevu, kod [[Kupres]]a, [[3. decembra]] [[1941]]. godine. Pošto su u septembru paktirali sa četnikom Drenovićem, pokušavali su na razne načine da to urade i sa Šolajom. Početkom 1942. godine, poslali su svog saradnika Šolaji, sa većom sumom novca da pokuša da ga podmiti. Kada je Šolaja čuo o čemu je reč, izvadio je pištolj i ubio izdajnika, govoreći: ''"To im je moj odgovor!"''. Šolaja je bio pravi jurišnik i bombaš, veoma skroman. Na sebi je nosio žandarsko odelo, kojeg se dočepao u prvoj akciji. Njegova kožna torba bila je uvek puna bombi, iako je bio neuk, nepismen seljak, njegov postojani karakter i veliki patriotizam načinili su od njega odlučnog i beskompromisnog narodnog borca.

Pod njegovom komandom, bataljon "Iskra" je u borbi između [[31. decembra]] [[1941]]. i 1. januara [[1942]]. godine uništio utvrđenja u Majdanu, izmedu [[Jajce|Jajca]] i Mrkonjić-Grada, a [[14. februara]] razbio bataljon domobrana na Vodenom Podu i Previlima, koji je pratio komoru iz Jajca za Mrkonjić-Grad. Najzad je doneta odluka da se [[25. februara]] izvrši napad na Mrkonjić-Grad. Pod pritiskom boraca, i Drenović je obećao da će grad napasti sa južne i zapadne strane. U određeno vreme Šolaja je sa svojim borcima prodro u centar grada i tu uništio žandarsku stanicu, spalio Italijansku motorizaciju i uništio nekoliko utvrđenja. Međutim, Drenović nije krenuo u napad, pa se Šolaja sa svojim borcima morao, u teškim uslovima, probijati iz grada. Kada je, u maja [[1942]]. godine, usledila četnicka akcija, Šolaju su četnici na prevaru uhvatili i poveli u Mrkonjić-Grad Italijanima. Partizani njegovog bataljona bez borbe su ga oslobodili.

Kada su se, krajem jula i početkom augusta [[1942]]. godine, razvile borbe između ustaša, utvrdenih u Kupresu, i proleterskih i udarnih brigada i jedinica III krajiškog partizanskog odreda, i Šolaja je sa svojim bataljonom pohitao u pomoć. U noći između 13. i [[14. augusta]], jurišajući na ustaške bunkere, junački je poginuo. Odlukom CK KPJ, posmrtno je primljen u [[KPJ]].

Za Narodnog heroja proglašen je nekoliko dana posle smrti avgusta [[1942]]. godine.

[[Kategorija:JugoslovenskiJugoslavenski partizani]]