Boško Palkovljević – razlika između verzija
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
m Bot: popravljanje preusmjeravanja |
m clean up using AWB |
||
Red 19:
Rođen je [[14. 12.|14. decembra]] [[1920]]. godine u selu [[Manđelos]]u, kod [[Sremska Mitrovica|Sremske Mitrovice]]. Po završetku osnovne škole u rodnom selu, upisao je [[Srednja mašinska škola (Novi Sad)|Srednju mašinsku školu]] u [[Novi Sad|Novom Sadu]]. Kako je u školi postojala jaka organizacija [[Savez komunističke omladine Jugoslavije|Saveza komunističke omladine Jugoslavije]] (SKOJ), Pinki se uključio u nju, i već [[1940]]. godine je postao rukovodilac SKOJ-a u školi. Ubrzo je [[Istorija Srednje mašinske škole (Novi Sad)#Drugi svetski rat|organizovao štrajk učenika]], kojim su traženi bolji uslovi učenja i bolji odnos nastavnika prema đacima. Nešto kasnije je uhapšen, jer je njegova skojevska organizacija učestvovala u štrajku tekstilnih radnika. U zatvoru je proveo dva meseca i posle toga je pušten jer Sud nije mogao da dokaže njegovu krivicu.
U vreme napada [[Treći rajh|Nemačke]] na [[Kraljevina Jugoslavija|Kraljevinu Jugoslaviju]], aprila [[1941]]. godine, i ako nije bio vojnik, Pinki je, odazivajući se pozivu [[Komunistička partija Jugoslavije|Komunističke partije Jugoslavije]], dobrovoljno stupio u vojsku i u borbi zarobljen. Pre transporta u sabirni logor, uspeo je da pobegne iz [[Ruma|Rume]], ponevši sa sobom jednu bombu, koju je uzeo prilikom istovaranja municije, a sa privremenog aerodroma u selu [[Veliki Radinci]], uzeo je mitraljez, i naoružan stupio u [[Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije|partizane]] na [[Fruška gora|Frušku goru]].
Pinki je bio jedan od organizatora [[beg iz sremskomitrovačkog zatvora 1941|bega robijaša-komunista]] iz zatvora u [[Sremska Mitrovica|Sremskoj Mitrovici]]. Posle izvršenih priprema za beg, on je dobio zadatak da sa grupom naoružanih drugova sačeka begunce na izlasku iz prokopanog kanala. Kada su [[22. 8.|22. avgusta]] [[1941]]. godine, posle pola noći, trideset dva zatvorenika jedan za drugim izašli iz podzemnog kanala, kraj samog zatvora, Pinki ih je sa svojim drugovima prihvatio i odveo na [[Fruška gora|Frušku goru]]. Pošto je bilo odlučeno da četvorica ostanu na [[Fruška gora|Fruškoj gori]], a ostali prebace u [[Srbija|Srbiju]], Pinki ih je prebacio u [[Bogatić]], gde su ih prihvatili [[Mačvanski partizanski odred|mačvanski patizani]].
Prvi voz u [[Srem]]u digao je u vazduh minom koju je sam napravio. Odmah posle toga, usred dana, preobučen u domobransku uniformu, sa džakom na leđima, odlučio je da digne u vazduh i železnički most na [[Bosut]]u i ako su mu drugovi govorili da most čuva jaka straža, on je ipak odlučio da pokuša. Obučen u [[domobrani|domobransku]] uniformu, prišao je [[Ustaše|ustaškom]] stražaru i zamolio ga da mu da vatre da zapali cigaretu. Pošto je pred sobom video domobrana, stražar ga je pozvao da uđe unutra, u baraku. Pinki je unutra ubio stražara, a zatim i drugog koji je potrčao iz susedne barake. Deset minuta kasnije, postavio je minu i digao most u vazduh.
Pinki je bio i prvi partizanski kurir iz [[Srem]]a koji je u [[Vrhovni štab NOVJ|Vrhovni štab NOP i DVJ]] doneo prve izveštaje o [[Narodnooslobodilačka borba u Vojvodini|Narodnooslobodilačkoj borbi u Vojvodini]], posle neprijateljske ofanzive u zapadnoj [[Srbija|Srbiji]] i povlačenja [[Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije|partizanskih]] jedinica prema [[Bosna|Bosni]] i [[Sandžak]]u. Od početka decembra [[1941]]. godine, kada je po zadatku pošao na put, do početka januara [[1942]]. godine, celog meseca, Pinki se probijao kroz neprijateljsku teritoriju i bio čak zarobljavan od [[Četnici|četnika]], ali je zadatak uspeo da izvrši, i vratio se u [[Srem]] sa direktivama. Veza [[Vrhovni štab NOVJ|Vrhovnog štaba]] sa [[Srem]]om je bila, zahvaljujući njemu, uspostavljena.
Kada se, [[10. 6.|10. juna]] [[1942]]. godine, vraćao iz akcije rušenja mosta, na putu [[Ruma]]-[[Veliki Radinci]], zadržao su u selu [[Mala Remeta]]. U zoru je narod počeo da beži na sve strane jer su u selo ulazili [[Nemci]]. Pinki je zauzeo položaj i otvorio vatru, s namerom da zaustavi [[Nemci|Nemce]] i omogući narodu da pobegne u šumu. Kada je pokušao da se prebaci preko jedne čistine, mitraljeski rafal mu je presekao grudi.
Posle završetka rata, njegovi posmrtni ostaci su sahranjeni na [[Spomen groblje u Sremskoj Mitrovici|Spomen groblju]] u [[Sremska Mitrovica|Sremskoj Mitrovici]], zajedno sa drugim narodnim herojima iz Srema - [[Janko Čmelik|Jankom Čmelikom]], [[Slobodan Bajić Paja|Pajom Bajićem]] i [[Stanko Paunović|Veljkom Paunovićem]]. [[Saobraćajna škola Pinki (Novi Sad)|Saobrađajna škola]] u [[Novi Sad|Novom Sadu]] nosi njegovo ime.
Red 42:
*[http://www.pinki-zemun.co.rs/ Hala „Pinki“ Zemun]
*[http://www.herojpinki.co.yu/ Kompanija Heroj Pinki]
*[http://www.ospinki.edu.rs/ Osnovna škola „Boško Palkovljević Pinki“ Stara Pazov]
{{Narodni heroji-Vojvodina}}
{{DEFAULTSORT:Palkovljević, Boško}}
[[Kategorija:Rođeni 1920.]]
[[Kategorija:Umrli 1942.]]
[[Kategorija:Biografije, Sremska Mitrovica]]
[[Kategorija:Srpski komunisti]]
[[Kategorija:
[[Kategorija:Narodni heroji Jugoslavije]]
[[Kategorija:Srem u Narodnooslobodilačkoj borbi]]
| |||