Petar Iljič Čajkovski – razlika između verzija

Umro je 06.11.1893. po zvaničnim tvrdnjama od kolere (tada je plamtela epidemija kolere u Rusiji), iako se sada zna da je neposredno pred njegovu smrt pozvan na izvestan "sud časti" gde je njegov srtučni kolegijum duboko osudio njegove seksualne afiniteta, što je bilo podstaknuto činjenicom da je njegom poslednji ljubavnik bio rođak samog Ruskog cara. Kolege su, naime, jasno tražile od ČAjkovskog da prestane sa seksualnim odnosima sa pripadnicima istog pola. Po povratku sa ovog nemilog sastanka, Čajkovski je javno, u više navrata ispio nekoliko čaša neprokuvane vode, što je dovelo do jakih bolova u trbuhu, ali ne i do svih znakova kolere. Stoga se spekuliše sa činjenicom da se kompozitor, na vrhuncu svoje slave otrovao arsenom, što bi izazvalo sasvim identične simptome, ali nije želeo da bude njegova smrt bude jasna posledica samoubistva (smatrao je da će time obrukati familiju) te je "iscenirao" smrt zbog kolere.

 

Mnogo puta je razmišljao, a u nekoliko navrata je i pokušao da izvrši samoubistvo. Sve neuspehe da ovu nameru ostvari, objašnjavao je time da bi njegovo samoubisto bacilo ljagu na porodično ime.

Sve veća slava za njega je predstavljala samo rastuće breme, jer mu je bilo nemoguće da u tajnosti pronalazi partnere. Često je bio sklon zaljubljivanju u veoma mlade dečake, posebno one sasvim nemoćne, kojima je trebala zaštita svake vrste.