Opsada Beograda (1440) – razlika između verzija

Након смрти краља [[Словаци|Алберта]], који је умро [[27. септембар|27. септембра]] [[1639]], у Угарској се распламсао прави [[грађански рат]].<ref name="spremić">[[Момчило Спремић]], Ђурађ Бранковић и његово доба, Српска књижевна задруга, Београд 2002.</ref> Краљица [[Јеисавета од Угрске|Јелисавета]], његова жена, је била трудна. У таквој ситуацији угарски великаши су тражили супруга за њу. За ово место је било много претендената, међу њима и [[Србија|српски]] деспот [[Ђурађ Бранковић]] који је потом, пошто је био веома стар, лобирао за свог сина [[Лазар Бранковић|Лазара]].<ref name="spremić" /> Ипак, краљица се определила за пољског краља [[Владислав I ЈегалонацЈагелонац|Владислава I ЈегалонцаЈагелонца]]. Краљица је родила сина и била је спремна на борбу како би му обезбедила престо. Обе стране су имале своје присталице. Владислав се [[1440]]. крунисао за мађарског краља 888. али овим сукоби нису били завршени. Кардинал [[Јулијан Чезарини]] покушавао је да измири завађене стране, у складу са политиком католичке цркве која је хтела да се Турцима супроставе сједињене хришћанске снаге, али његови напори нису уродили плодом. Угарска утврђења на југу, међу њима и Београд, била су остављена сама себи.