Obični ris – razlika između verzija

Obični ris je znatno veći od ostalih vrsta risova. Dužina tela im je do 1,30 m (uz dodatak repa od 11 do 25 cm) a u ramenima su visoki oko 65 cm. U srednjoj Evropi, zavisno od područija gde žive, prosečno su teški od 20 do 26 kg (krajnje vrednosti su 12 do 37 kg). Ženke su s prosečnom težinom od 17 do 20 kg (krajnosti su 12 do 29 kg) znatno lakše od mužijakamužjaka. Zajedničko svim vrstama risova su šiljaste uši s čuperkom dlake na vrhu, i kratak rep. Krzno im je đućkastožućkasto do sivo smeđe i često prošarano tamnijim pegama do, eventualno prugama. Šare zavise od okoline i od područijapodručja do područijapodručja su različite. Ova vrsta ima izražene čuperke, duže dlake na obrazima. Imaju vrlo oštar vid i istaknut sluh koji im omogućava da lako otkriju plen. U većini aspekata, ponašanje risa podseća na ponašanje leoparda. Uglavnom žive samačkim životom, iako ponekad nekoliko risova živi zajedno. Vrlo su divlji i obično ih je teško videti u prirodi.

MužijakMužjak i ženka se sreću samo kratko radi parenja izmeuizmeđu januara i aprila. Nakon skotnosti od deset nedelja, ženka koti dvoje, troje mladunaca na nekom mirnom mestu i oni ostaju uz majku do sledećeg proleća. Smrtnost mladunaca je vrlo velika, tako da samo oko polovine mladunaca doživi godinu dana. Očekivani životni vek im je 10-12 godina, ali postoje i izveštaji o jedinkama koje su doživele i dvadesetčetiri godine.

Ris je najveća evropska mačka zastupljena sa dve podvrste: severna, koja je krupnija, a živi na [[Balkan]]u, [[rumunija|Rumuniji]], u [[slovačka|Slovačkoj]] ([[Karpati]]) i u [[rusija|Rusiji]] do [[Ural]]a i [[Kavkaz (region)|Kavkaza]], i južna, koja je sitnija, a živi na [[Pirinejski poluotok|Pirinejskom poluostrvu]]. U [[srbija|Srbiji]] je vrlo proređen, pa je pod stalnom zabranom lova, a naseljava [[šar planina|Šar planinu]], [[Koritnik (Višegrad)|Koritnik]], [[Prokletije]], Mojstirsko - DrashkeDraške planine, [[Nacionalni park Tara]], [[Nacionalni park Đerdap]], Severni Kučaj - Miroč, Deli Jovan, Južni Kučaj, Staru planinu, [[Rtanj]], [[Ozren]], Devicu, a njegovo prisustvo je registrovano i na drugim lokalitetima u Srbiji (Deliblatska peščara, Sićevačka klisura, Mokra gora, kanjon Trešnjice, kanjon Uvca, Ovčarsko - kablarska klisura, Sokolske planine, Svrljiške planine...). Areal rasprostranjenja je nekad bio vrlo širok, od Atlantskog do Tihog okeana. Brojnost mu je danas veoma mala, pa se u nekim zemljama vrše napori za njegovo ponovno naseljavanje. U Srbiji je zakonom zaštićena vrsta, usled male veličine populacije. Redovan lov na risa nije dozvoljen. Primerci su pronađeni i u Vojvodini. Stanovnik je gustih šuma i rečnih klisura koje se prostiru na 1000 do 1500 m n.v. Zauzima teritoriju od 5 do 100 km.