Ropstvo – razlika između verzija
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
m Čišćenje |
|||
Red 1:
[[Datoteka:Cicatrices de flagellation sur un esclave.jpg|mini|250 px|Izbičevan rob, [[Baton Ruž]], [[2. april]] [[1863]].]]
[[
[[Datoteka:S. V. Ivanov. Trade negotiations in the country of Eastern Slavs. Pictures of Russian history. (1909).jpg|thumb|right|250px|Tržnica robova u Istočnoj Evropi u ranom srednjem vijeku. Slika [[Sergej Ivanov (slikar)|Sergeja Ivanova]]]]
[[Datoteka:Boulanger Gustave Clarence Rudolphe The Slave Market.jpg|250px|mini|desno|[[Gustav Bulanžer]]ova slika ''Pijaca robova''.]]
'''Ropstvo''' je odnos među ljudima, grupama ljudi ili narodima temeljen na ekonomskoj, pravnoj, moralnoj, idejnoj, političkoj ili vjerskoj zavisnosti i pokornosti.<ref>{{cite book|author=Laura Brace|title=The Politics of Property: Labour, Freedom and Belonging|url=http://books.google.com/books?id=osZnIiqDd4sC&pg=PA162|accessdate=May 31, 2012|year=2004|publisher=Edinburgh University Press|isbn=978-0-7486-1535-3|pages=162–}}</ref> U svom užem smislu predstavlja formalnu instituciju krajnje zavisnosti jednog od strane drugog čovjeka koji je temelj društvenog sistema zvanog [[robovlasništvo]]. Osoba koja je rob nema nikakva prava, odnosno predstavlja [[pravo vlasništva|vlasništvo]] drugog čovjeka ili grupe - gospodara. Ona je prisiljena obavljati [[ljudski rad|rad]] i druge usluge za svog gospodara, a za to nije ovlaštena primiti nikakvu naknadu (iako iz praktičnih razloga može očekivati najosnovniju hranu i prenoćište). Gospodar ima puno pravo raspolagati s robom kako hoće, uključujući tjelesne kazne, sakaćenje, pa i [[ubistvo]]. Ropstvo je danas zabranjeno međunarodnim konvencijama, iako se u određenim oblicima praktikuje. Uz ropstvo se vezuje pojam [[prisilni rad]], ali ne u slučaju kada je prisilni rad posljedica obveza koje propisuje i regulira [[država]] kao što je slučaj s vojnom obvezom, osudom za kaznena djela i sl.<ref name="modernslavery">{{cite web|url=http://www.bbc.co.uk/ethics/slavery/modern/modern_2.shtml |title=Religion & Ethics – Modern slavery: Modern forms of slavery |publisher=BBC |date=January 30, 2007 |accessdate=June 16, 2009}}</ref> Ropstvo također valja razlikovati od nekih drugih odnosa osobne zavisnosti kao što su [[kmetstvo]] ili [[ugovorno ropstvo]].
Ropstvo je zvanično ilegalno u [[Hronologija ukidanja ropstva|svim zemljama]],<ref name="Bales2004">{{cite book|author=Kevin Bales|title=New Slavery: A Reference Handbook|url=http://books.google.com/books?id=8Cw6EsO59aYC&pg=PA4|year=2004|publisher=ABC-CLIO|isbn=978-1-85109-815-6|page=4}}</ref><ref name="WhiteWhite2014">{{cite book|author1=Shelley K. White|author2=Jonathan M. White|author3=Kathleen Odell Korgen|title=Sociologists in Action on Inequalities: Race, Class, Gender, and Sexuality|url=http://books.google.com/books?id=GsruAwAAQBAJ&pg=PA43|date=27 May 2014|publisher=SAGE Publications|isbn=978-1-4833-1147-0|page=43}}</ref> ali se procenjuje da još uvek oko 20 do 36 miliona ljudi žive kao robovi širom sveta.<ref>{{cite web|url=http://www.theatlantic.com/international/archive/2012/12/slaverys-global-comeback/266354/|title=Slavery's Global Comeback|work=The atlantic |date=19 December 2012}}</ref><ref name=WFF>{{cite web|url=http://www.globalslaveryindex.org/category/press-release/|title=Inaugural global slavery index reveals more than 29 million people living in slaverz |work=Global Slavery Index 2013|date=4 October 2013|accessdate=17 October 2013}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.bbc.co.uk/news/world-30080578|title=Almost 36m people live in modern slavery - report |work=BBC|date=17 November 2014|accessdate=17 November 2014}}</ref> [[Mauritanija]] je bila zadnja nadležnost da zvanično proglasi ropstvo nezakonskim (u 1981/2007), mada se procenjuje da 10% do 20% njenog stanovništva još uvek živi u ropstvu.<ref>{{cite news| url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/africa/6938032.stm | work=BBC News | title=Mauritanian MPs pass slavery law | date=August 9, 2007}}</ref><ref>{{cite news| url=http://edition.cnn.com/interactive/2012/03/world/mauritania.slaverys.last.stronghold/index.html | work=CNN | title=Slavery's last stand - CNN.com}}</ref>
Ropstvo je postojalo pre pisane istorije i postojalo je u mnogim [[kultura]]ma.<ref name="Slavery">"[http://kids.britannica.com/blackhistory/article-24156 Historical survey: Slave-owning societies]". ''Encyclopædia Britannica. ''</ref> Većina robova u današnje vreme su dužnički robovi, uglavnom u [[Južna Azija|Južnoj Aziji]], koji su pod dužničkom nametom [[Kamatarenje|
== Terminologija ==
Red 32:
== Istorija ropstva ==
Najraniji izvor u kome se pominje ropstvo je [[Hamurabijev zakonik]] ([[Mesopotamija]], oko 1800. p. n. e.) iz koga se vidi da je već tada bilo široko rasprostranjeno i prihvaćeno.
Istorija ropstva u [[antika|antičkom svetu]] je blisko povezana sa [[rat]]ovanjem. Izvori iz [[Mesopotamija|Mesopotamije]], [[Egipat|Egipta]], [[Izrael]]a, [[antička Grčka|antičke Grčke]], [[antički Rim|starog Rima]], [[Persijsko carstvo|Persije]], [[Kina|Kine]], civilizacija [[Maje|Maja]], [[Asteci|Asteka]] i [[Indija|Indije]] obiluju pomenom ropstva u ratnom kontekstu. Ratni zarobljenici su najčešće završavali kao roblje na imanjima pobednika.
U mnogim zajednicama, broj robova je daleko premašivao broj slobodnih ljudi. Prema roblju se svuda postupalo okrutno, ali ne i krajnje surovo jer su bili „skupocena roba“. Ropstvo se pojavljuje pre pisane istorije na svim [[kontinent]]ima. Posle usvajanja pisane reči, primeri ropstva (uključujući i seksualno roblje) beleže se među raznim plemenima [[Arapi|Arapa]], [[Indijanci|Indijanaca]], u [[Afrika|Africi]], na [[Nova Gvineja|Novoj Gvineji]], [[Novi Zeland|Novom Zelandu]], [[Germani|Germana]] i [[Vikinzi|Vikinga]].
[[Dužničko ropstvo]] se takođe pojavljuje jako rano. U [[Homer]]ovoj [[Grčka|Grčkoj]] bilo je retko ali zakonito da gospodar bije ili ubije roba.
=== Stari Egipat ===
Red 44:
=== Stari Rim ===
U rimskoj Republici i ranom [[antički Rim|rimskom carstvu]] oko 15% do 20% populacije bili su robovi, a do 2. veka kada su doneti zakoni o zaštiti roblja, robovlasnik je svog roba mogao nekažnjeno da ubije. Zbog visoke cene, ovo je ipak bila retkost, a kasnije je uvedena i novčana kazna za ubistvo roba. Položaj roba je zavisio i od vrste posla kojim se bavio, te su robovi koji su radili u gospodarevoj kući bili u znatno boljem položaju od robova zemljoradnika. Robovi u [[Rim]]u koji su učestvovali u pobunama često su završavali na [[raspeće|raspeću]].
U [[antika|antičko vreme]], ropstvo se često dovodi u vezu sa [[čedomorstvo]]m. Neželjena deca su bivala bačena a trgovci bi ih neretko nalazili, prihvatali i odgajali ne bi li ih prodali u roblje. Najčešći osnov ropskog položaja bilo je zarobljavanje, a kasnije rođenje od majke robinje. Rimljani su poznavali institut oslobađanja od ropstva, i to se najčešće postizalo oslobađanjem ili testamentom.
Red 76:
== Efekti ropstva u SAD ==
Robovi su odigrali izuzetno važnu ulogu, naročito u ekonomskom smislu, u svim robovlasničkim društvima. Takva je situacija i sa zemljama kao što su [[Brazil]], [[Bermudi|Bermuda]], [[Kuba]], [[Haiti]], [[Jamajka]], [[Dominikanska Republika]] i [[Sjedinjene Američke Države|SAD]].
Uvoz robova u SAD je zabranjen [[1808]]. do kada ih je nekih 300.000 već uvezeno. Svi kasniji robovi su rođeni na teritoriji SAD. Netrpeljivost između robovlasničkog juga i naprednijeg severa oko pitanja ropstva smatra se jednim od uzroka [[američki građanski rat|Američkog građanskog rata]] [[1861]].
Red 85:
[[Datoteka:Proclamation esclavage.jpg|mini|[[Viktor Hjuz]] proglašava ukidanje ropstva u [[Gvadelup|Gvadalupe]], 1. novembar 1794.]]
Kada je u SAD ropstvo ukinuto, proces oslobađanja sve brže se širio planetom. Međutim, tek je [[Konvencija o ropstvu]] koju je organizovala [[Društvo naroda|Liga naroda]] [[1926]]. donela potpuni preokret.
Član 4. [[Opšta deklaracija ljudskih prava|Opšte deklaracije ljudskih prava]], usvojene u [[Organizacija ujedinjenih nacija|Ujedinjenim nacijama]] [[1948]]. striktno i eksplicitno zabranjuje ropstvo.
Ropstvo je proglašeno kao [[zločin protiv čovečnosti]] Francuskim zakonom iz [[2001]]. <ref name="2001 French law"> {{fr icon}} {{Cite web | title=Loi n° 2001-434 du 21 mai 2001 tendant à la reconnaissance de la traite et de l'esclavage en tant que crime contre l'humanité | publisher= French National Assembly | year=May 21, 2001 | accessdate = 26. 4. 2006. | url=http://www.assemblee-nationale.fr/11/dossiers/esclavage.asp}}</ref>.
Red 97:
=== Trgovina ljudima — trefiking ===
Kako su većina žrtava [[trgovina ljudima|trgovine ljudima]] žene i deca koja se teraju na prostituciju, trgovina ljudima (koja se često naziva „[[trafiking]]“ ili „[[belo roblje|seks trafiking]]“ pa i trgovina belim robljem), nije isto što i [[krijumčarenje]] ljudi. Krijumčar će nekoga uz novčanu nadoknadu ilegalno uvesti u neku zemlju ali su oni od tog trenutka slobodni. Žrtve trefikinga su porobljene. One na to nisu pristale već su prevarene raznim lažnim obećanjima ili su primorane milom ili silom.
Tačne brojke žrtava trgovine ljudima nisu poznate ali procena je američke vlade da međunarodne granice pređe do 900.000 njih godišnje. U ovaj broj ne ulaze one kojima se trguje unutar jedne zemlje.
Red 189:
* Rodriguez, Junius P., ed. ''Slavery in the United States: A Social, Political, and Historical Encyclopedia'' (2007)
* Robert Carl-Heinz Shell ''Children Of Bondage: A Social History Of The Slave Society At The Cape Of Good Hope, 1652–1813'' (1994)
* Westermann, William Linn
* [http://antislavery.eserver.org The Antislavery Literature Project]
* ''The Slavery Reader'', ed. by Rigas Doganis, Gad Heuman, James Walvin, Routledge 2003
* [http://www.digitalhistory.uh.edu/historyonline/slav_fact.cfm] Mintz, S. Činjenice i mitovi o ropstvu''
| |||