Verzija na datum 27 juni 2008 u 22:52 uredi Gorbjed (razgovor \| doprinos) 63 izmene Nova stranica: '''Konverzija''' Konverzija je neposredan deduktivni zaključak (zaključak koji ima samo jednu premisu). Subjekat konkluzije je predikat premise.Predikat premise je subjekat kon...		Verzija na datum 28 juni 2008 u 21:52 uredi poništi Gorbjed (razgovor \| doprinos) 63 izmene Nema sažetka izmjene Novija izmjena →
Red 9: Međutim, svi kategorički stavovi me mogu se podvrći konverziji na ovaj način. Tako iz stava "Svi Srbi su pismeni" ne možemo zaključiti "Svi pismeni ljudu su Srbi", ali možemo zaključiti "Neki pismeni ljudi su Srbi". Ova vrsta konverzije naziva se konverzija ''per accidens'' ili koverzija uz ograničenje, za razliku od proste konverzije u prethodna dva primera. Da li se svi ~~kategorički~~[[Kategorički stavovi]] mogu podvrći konverziji? Šta je sa partikularno negativnim stavovima? Posmatrajmo sledeće primere: Neki studenti nisu sportisti. Dakle, neki sportisti nisu studenti. Red 16: Neki ljudi nisu Japanci. Dakle, neki Japanci nisu ljudi. Očigledno, iz istinite premise ne dobijamo uvek istinitu konkluziju. Dakle, partikularno negativni stavovi nemaju konverziju. Da sumiramo: Iz univerzalno afirmativnog stava može se izvesti konkluzija konverzijom. Zaključak je partikularno afirmativan stav.▼ Iz univerzalno ~~negativnog~~afirmativnog stava može se izvesti ~~zaključak prostom~~konkluzija konverzijom. Konkluzija je partikularno afirmativan stav. ▲Iz univerzalno ~~afirmativnog~~negativnog stava može se izvesti konkluzija prostom konverzijom~~. Zaključak je partikularno afirmativan stav~~. Iz partikularno afirmativnog stava može se izvesti ~~zaključak~~konkluyija prostom konverzijom i Iz partikularno negativnog stava ne može se izveasti ~~zaključak~~konkluzija konverzijom.

Konverzija (logika) – razlika između verzija