Đorđe Kosmajac – razlika između verzija

[[Đorđe Kosmajac]] (1903–1942) je bio predratni policijski agent, pripadnik fašističke organizacije [[ZBOR|Zbor]], upamćen po mučenju [[komunista]] u zloglasnom beogradskom zatvoru [[Glavnjača]].

Kosmajac je [[jul]]a [[1941]]. imenovan za zamenika upravnika logora Banjica, [[Svetozar Vujković|Svetozara Vujkovića]], predratnog šefa Antikomunističkog odseka UGB.

Kosmajac je bio pripadnik fašističke organizacije Zbor Dimitrija Ljotića. Sačuvano je pismo [[Milorad Mojić|Milorada Mojića]], generalnog sekretara organizacije Zbor, u kojem Mojić naređuje Kosmajcu da prestane da javno nosi zborašku značku:

Prvi pokušaj ubistva Kosmajca odigrao se krajem avgusta 1941, u bifeu u ulici kneginje Ljubice 13, kada su njegova braća Obrad i Nikola Sikimić neuspešno pokušali da ga otruju, sipajući mu otrov u piće.<ref name="Priručnik"/>

Drugi pokušaj ubistva Kosmajca bio je uspešan. Atentat na Đorđa Kosmajca i agenta Specijalne policije, Obrada Zalada, [[6. mart]]a [[1942]]. izvršili su pripadnici skojevske udarne grupe: Milić Martinović, obućar, Branko Bulat, mehaničar, Đuro Mađerčić, bravar i Nikola Strineka, krojač. Bili su to mladići od 19 do 25 godina, sva četvorica poreklom sa [[Kordun]]a.

Zadatak da obrazuje udarnu grupu za izvođenje atentata na Kosmajca dobio je Petar Ristić, član Mesnog komiteta KPJ za Beograd, od [[Jelena Ćetković|Jelene Ćetković]], sekretarke komiteta. Atentatori su se dogovorili da postave zasedu Kosmajcu i Zaladu u ulicama kojima oni prolaze na putu do Glavnjače. Atentat je izvršen između zgrade u ulici Zmaja od noćaja 5 i zgrade koja se nalazi na uglu ove ulice.

Prema sećanju Stevana Jovičića, jedinog preživelog člana MK KPJ za Beograd iz tog razdoblja, „jedna drugarica prerušena u Slovakinju, stajala je pred stanom Kosmajca sa kantama mleka, i kada je ovaj krenuo, ona je lupom kanti dala znak drugovima koji su čekali u zasedi“.

Službeno glasilo fašističkog pokreta Zbor, Naša borba, okarakterisalo je atentat na Kosmajca i Zalada kao „''mučko ubistvo sjajnih nacionalista i odličnih službenika''“.<ref name="Priručnik"/> Na sahrani Kosmajca i Zalada okupili su se istaknuti saradnici okupatora, a oproštajni govor održao je okupacioni upravnik Beograda [[Dragi Jovanović]].

Atentatori su 9. maja 1942, nakon mučenja u istražnom postupku, deportovani iz istražnog zatvora Specijalne policije u [[logor Banjica]]. Prema sećanju nekadašnjeg zatočenika banjičkog logora, Milomira Mićevića, gestapovski major Herbert Jung je nakon prispeća četvorice atentatora posetio ćeliju u kojoj su mladići bili smešteni.

== Literatura ==

* Никола Сикимић, Растанци, Пожаревац, [[1962]], стр. 35–42;

* Стеван Јовичић, „Сећања“, Народно-ослободилачки покрет Београда, 1941–1944, у сећањима учесника, (ур. Богдан Луцић), Београд, [[1974]], стр. 14;

* Младен Стефановић, Збор Димитрија Љотића 1934–1945, Београд, [[1984]], стр. 172, 180;

* Београд у рату и револуцији 1941–1945, I–II, Београд, [[1984]], стр. I/289, 308;

* Sima Begović, Logor Banjica 1941–1944, I–II, Beograd, [[1989]], str. I/138–139, 145, 238; II/128;

* Logor Banjica: logoraši. Knjige zatočenika koncentracionog logora Beograd-Banjica, 1941–1944, (pr. E. Micković, M. Radojčić), I–II, Beograd, [[2009]], str. I/400–401;

== Izvori ==

== Vidi još ==