Frédéric Chopin – razlika između verzija

Frederik Šopen rodio se u blizini [[Varšava|Varšave]] kao sin naturalizovanog Francuza, koji se doselio u Poljsku [[1787]]. godine i majke poljkinjePoljakinje. Rodio se 1. marta i uvek je toga dana slavio svoj rođendan, iako njegova krštenica verovatno pogrešno navodi da je datum rođenja [[22. 2.|22. februar]].

[[1810]]. godine Šopenova porodica se seli u Varšavu. Već kao dečak Šopen pokazuje svoj talenat. Dok još nije bioimao ni deset godina, novine su pisalipisale o njemu, hvaleći ga. Sa sedam godina je već komponovao dva muzička dela. Nastupao je na raznim aristokratskim zabavama kao glavna atrakcija. Šopenov prvi učitelj je bio njegov otac, koji je brzo odustao. Zatim je dobio drugog učitelja koji je nakon par godina priznao da ga Šopen muzikalno prevazilazi, pa je odgovornost za Šopenov razvoj pala na poznatog muzičkog pedagoga [[Jožef Elsner|Jožefa Elsnera]]. Εlsnerov uticaj na Šopena je nediskutabilannesporan. Premda mu je dozvoljavao da sam upravlja svojim sviranjem, bio je strog što se tiče teoretskog obrazovanja, kombinacija koja se pokazala delotvornom. Šopen je tako stekao stil koji će prožimati njegov budući rad. U ovo doba nastaju i oba Šopenova klavirska koncerta. Ranu mladost provodi i na putovanjima u [[Berlin]]u, [[Beč]]u i [[Dresden|Drezdenu]].

[[1830]]. godine izbija revolucija u Varšavi protiv [[Rusija|ruskog]] okupatora. Šopen se tada nalazio u Beču i burno je reagovao na vest. Zahvatila ga je snažna želja za povratkom u otadžbinu, ali su ga prijatelji nagovorili da ne ide. Umesto toga, Šopen se seli u Pariz i nikad se nije vratio kući. U svom dnevniku Šopen opisuje jake emocije koje ima u vezi sa stanjem u domovini. Nakon par meseci [[Rusi]] su pobiliporazili revolucijurevolucionare.

Šopen se u Parizu družio sa drugim poljskim iseljenicima. Neki drugi njegovi prijatelji bili su muzičari [[Franz Liszt|Franc List]], [[Hector Berlioz|Hektor Berlioz]] i [[Robert Schumann|Robert Šuman]], slikar [[Eugène Delacroix|Ežen Delakroa]] i pisci [[Honoré de Balzac|Onore de Balzak]] i [[Žorž Sand]]. Zadnje pomenutaSand je bila i Šopenova ljubavnica. Njih dvoje bili su poznat par tog vremena i o njima je pisana obuhvatna literatura. U ovo vreme Šopenovo zdravlje biva sve lošije. Zimu [[1838]]-[[1839]]. Šopen je sa ŽoržomŽorž Sand proveo na [[MaljorkaMallorca|Maljorci]] i tada mu se zdravlje znatno pogoršalo. Nešto pre smrti, Šopen i Sand su se rastali. Sand ga nije posetila dok je ležao na samrti, iako je Šopen izrazio želju za tim.

Osim manjeg broja orkestralnih i komornihkamernih dela, sedamnaest poljskih pesama za glas i klavir, Šopen je komponovao isključivo klavirsku muziku koju je obogatio novim izražajnim sredstvima. Bio je jedinstven kao pijanist, [[izvođač]] sopstvenih dela i sasvim osoben kao autor. Uveo je nove tehničke složenosti u interpretaciji - slobodan duh i promenljivost tempa koji samo nagoveštava, a ne i precizno metronomski određuje, ali ništa u njegovoj muzici nije sračunato na spoljašnji efekat. Zato izvođenje njegovih kompozicija zahteva veliku tehničku i interpretatorsku spremnost. Šopen je bio bez uzora u pređašnjim razdobljima klasične muzike i gotovo bez naslednika. Ostavio je [[opus]] od 74 štampana dela koja po svojoj formalnoj strukturi i poetskim obeležjima nemaju premca u [[Evropa|evropskoj]] muzici. Svojom je umetnošću uticao na klavirsku muziku i interpretativni stil, uticaj koji dopire i u [[XXI vek|-{XXI}- vek]].

Ovaj [[Koncert (muzička kompozicija)|koncert]] je dovršen [[1830]]. a objavljen i premijerno izveden [[1833]]. godine. Obiluje viruozitetinvirtuozitetom u klaviru i posvećen je pijanisti [[Fridrih Kalkbrener|Fridrihu Kalkbreneru]]. Tri njegova stava obrazuju celinu trajanja 37 minuta. Prvi stav je ''-{Allegro maestoso}-'', sav u sonatnom obliku i traje polovinu ukupnog vremena koncerta. Obe njegove teme su veoma izražajne i elegantne, sa prizvukom sete, bez snažnijih kontrasta. Samo, druga tema modulira u E-Dur, a orkestar se kroz ceo stav tretira kao stereotipna pratnja veoma viruoznomvirtuoznom klaviru. Drugi stav je ''-{Romansa - Larghetto}-'' u E-Duru i po svom karakteru je jedan nokturno. Inspirisan je Šopenovom ljubavi prema [[Konstanca Glatkovska|Konstanci Glatkovskoj]], a o viruoznostivirtuoznosti klavira svedoči podatak da se ovaj stav može izvoditi i kao samostalan komad, pisan samo za klavir. Ovde je orkestar još hladnija pratnja jednoj dražesnoj melodici klavira. Treći i finalni stav je ''-{Rondo - Allegro}-'', opet u E-Duru, na kraju se vraća u osnovni [[tonalitet]], a glavna tema mu je zasnovana na ritmovima ''[[krakovjak]]a'', poljske narodne igre. Klavir je ovde još virtuozniji, kroz sve svoje registre, a u drugoj temi, Šopen bez ikakvih ukrasa daje maha levoj ruci da nastupa za oktavu ispod desne. Ovaj stav, kroz uvod, razradu i finalnu kadencu i kodu, daje maha solisti da iskaže sve bravure klavira kao instrumenta.

Ovaj je koncert dovršen iste [[1830]]. godine, samo nešto pre prvog koncerta, ali je publikovan i premijerno izveden tek [[1835]]. godine. Inspirisan je ŠopneovomŠopenovom ljubaviljubavlju prema Konstanci Glatkovskoj, ali je kasnije kad je objavljen, posvećen drugoj Šopenovoj ljubavi, [[Delfina Potočka|Delfini Potočkoj]]. Mada je i ovaj koncert dosta virtuozan, briljantnost je nešto potisnuta u korist poetskog izraza. Tri njegova stava obrazuju celinu trajanja 35 minuta. Prvi stav je opsežni sonatni ''-{Maestoso}-''. Karakterišu ga ritmički izrazita prva i lirska druga tema. U razvojnom delu i reprizi nastupaju karakteristični Šopenovi osećaji za obilje maštovitih figuracija, ornamenata i blistave pasaže i tercne nizove. Drugi stav je ''-{Romansa - Larghetto}-'' i po svom karakteru je opet nokturno, kao i u prvom koncertu. Samo, u njegovom srednjem delu se javlja jedan snažan prolom u orkestru iz koga solista u završnom delu, uz blago figuriranje, vraća prvobitno raspoloženje stava. Finalni treći stav je ''-{Rondo - Allegro}-'', pisan u stilu sonate, gde prva tema opet donosi, samo sada lirskiju, poljsku narodnu igru ''[[kujavjak]]''. Epizode stava se smenjuju u formi mazurke u orkestru i lirskih solo partija u klaviru, da bi nakon burnih ritmova poljskog ''[[oberek]]a'', u kadenci i kodi, solista ponovo dobio priliku da iskaže sve viruoznevirtuozne mogućnosti solo klavira.