Otvori glavni meni

Izmjene

Dodano 1.312 bajtova ,  prije 3 godine
→‎Predsednik Srpske radikalne stranke: njihovu želju da ostanu u Jugoslaviji
 
Predsednik [[Srpska radikalna stranka|Srpske radikalne stranke]] Vojislav Šešelj postaje u [[Kragujevac|Kragujevcu]], [[23. februar]]a [[1991]]. godine, kada je stranka i osnovana, ujedinjenjem neregistrovanog Srpskog četničkog pokreta i većine mesnih odbora [[Narodna radikalna stranka|Narodne radikalne stranke]]. Februara [[1991]]. godine, Šešelj osniva Srpsku radikalnu stranku. Nekoliko meseci kasnije, prvi put je izabran za poslanika u [[Narodna skupština Republike Srbije|Skupštini Srbije]]. 31.3. 1991. Šešelj je posetio Vukovar. Idućeg dana, 1.4. 1991., šešeljevci su se smestili u susednom [[Borovo|Borovu]]. 21.4. Šešelj je održao govor mržnje u selu [[Jagodnjak]].<ref>[http://www.ess.uwe.ac.uk/comexpert/anx/III-A.htm#IV.B.21 Final report of the United Nations Commission of Experts established pursuant to security council resolution 780 (1992) - Annex III.A Special forces] UN, 1994.</ref>
 
 
U intervjuju za [[Večernje novosti]] od 19. novembra [[1991]] Šešelj je podržao, u ime Srpske radikalne stranke, „odluku naroda [[Dubrovnik]]a, [[Cavtat]]a i [[Konavle|Konavla]] o ponovnom uspostavljanju [[dubrovačka Republika|dubrovačke republike]] i njihovu želju da ostanu u Jugoslaviji”, čime je pravdao [[Opsada Dubrovnika]] koja je bila tu toku. On je istakao da SRS nema ništa protiv razmeštanja plavih šlemova, ali samo na zapadnim granicama srpskim, na liniji [[Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica|Karlobag–Karlovac–Ogulin–Virovitica]], a nikako na granicama "Titove Jugoslavije". Šešelj je takođe upozorio pripadnike "[[šiptar]]ske nacionalne manjine" i Hrvate čiji su članovi porodica bili dobrovoljci u zengama "da im ni porodicama nije mesto na [[Kosovo|Kosmetu]]".<ref name="Olovka">[http://www.e-novine.com/region/region-hrvatska/19160-Olovka-pie-mrnjom.html Olovka piše mržnjom]</ref> Takođe je osudio [[izbjeglice|izbeglice]] koje se ne odazivaju pozivu na front:
 
{{citat|Naša stranka osuđuje sve takozvane izbeglice od 18 do 56 godina starosti, kojih je oko pet hiljada, što se ne odazivaju pozivu na front. Tražimo od kolektiva u Srbiji koji su ih primili da im daju otkaze i prijave najbližim vojnim vlastima radi odlaska na front.<ref name="Olovka"/>}}
 
Sve vreme devedesetih, Šešelj je nastupao sa izrazito nacionalnih pozicija. Zagovara stvaranje [[Velika Srbija|Velike Srbije]], sa zapadnom granicom na liniji [[Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica]]. Prikupljao je dobrovoljce i slao ih na ratište pod komandu [[Jugoslovenska narodna armija|Jugoslovenske narodne armije]]. Obilazio je razna žarišta sukoba: [[Plitvička jezera|Plitvice]], [[Vukovar]], [[Hercegovina|Hercegovinu]] i [[Semberija|Semberiju]]. U Vukovaru je umalo poginuo od dva projektila JNA koji su promašili metu<ref name="Vreme_23_05_1994" />. Vojislav Šešelj je zahtevao da umesto slanja trupa na [[Slovenija|Sloveniju]], [[Jugoslovenska narodna armija|JNA]] treba da povuče sve svoje trupe na granicu [[Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica|Karlovac-Karlobag-Virovitica]], a ukoliko vojska bude ugrožena, smatrao je da ima pravo da se brani svime što joj je na raspolaganju, uključujući i [[napalm-bomba|napalm-bombe]] <ref>{{cite web|author=&ldquo;&rdquo; |url=http://www.youtube.com/watch?v=PEc-YazxvmE |title=Vojislav Seselj: Kavlobag - Kavlovac - Vivovitica |publisher=YouTube |date=02. 12. 2006. |accessdate=24. 06. 2010.}}</ref>. Navodno je pretio nelojalnim [[Albanci]]ma<ref name="profil_bbc" /> i onima čije su se porodice naselile nakon Drugog svetskog rata <ref>http://www.hlc.org.yu/srpski/Haski_tribunal/Sudjenje_Milosevicu/Transkripti.php?file=1348.html</ref> proterivanjem sa [[Kosovo i Metohija|Kosova i Metohije]], a [[Slobodan Milošević|Miloševiću]] hapšenjem<ref name="vreme_476">[http://www.vreme.com/arhiva_html/476/05.html „Šešelj: Karijera pretnji i uvreda“] Nedeljnik „Vreme“, broj 476, 19. februar 2000.</ref>. Takođe je poznata i epizoda potezanja pištolja na taksiste i studente u toku demonstracija 1992. godine<ref name="vreme_476" />. Njegovim zalaganjem izglasano je u [[Narodna skupština Republike Srbije|Saveznoj Skupštini]] nepoverenje prvoj Saveznoj Vladi SRJ [[Milan Panić|Milana Panića]], decembra 1992, a nedugo zatim i prvom Predsedniku [[Savezna Republika Jugoslavija|SRJ]], književniku [[Dobrica Ćosić|Dobrici Ćosiću]], juna 1993. takođe nekadašnjem Šešeljevom prijatelju iz [[Udruženje književnika Srbije|Udruženja književnika Srbije]], koji je bio jedan od najzaslužnijih za njegovo oslobađanje iz zatvora, koji mu je potom i materijalno pomagao<ref name="Vreme_23_05_1994" />; kome, konačno, duguje i dobar deo svojih nacionalističkih pozicija<ref name="Vreme_23_05_1994" />. Nakon kratke [[monarhija|monarhističke]] faze na početku devedesetih, kada je zagovarao izvesnu [[Španija|špansku]] porodicu [[Dolgorukov]] kao naslednike loze [[Nemanjići|Nemanjića]] <ref>{{cite web|url=http://www.xs4all.nl/~freeserb/politics/e-srs.html |title=Free Serbia - Other voices from Serbia - Politics |publisher=Xs4all.nl |date=03. 10. 1999. |accessdate=24. 06. 2010.}}</ref>, Šešelj staje iza republikanskog uređenja.