Verzija na datum 7 januar 2006 u 20:17 uredi Pokrajac (razgovor \| doprinos) 2.278 izmena m Vraćene izmene korisnika Millica na poslednju izmenu korisnika 213.202.86.60 ← Starija izmjena		Verzija na datum 7 april 2008 u 11:14 uredi poništi OC Ripper (razgovor \| doprinos) Birokrati, Administratori interfejsa, Administratori 279.275 izmena dodatak sa srpske, interwiki Novija izmjena →
Red 1: '''Sammur-amat''' ili '''Semiramida''' je legendarna asirska kraljica koja je živjela oko godine 800. p.n.e. Predmetom je brojnih mitova i legenda o njenom božanskom porijelu i razvratnosti. Smatra se kako je kao temelj za te legende poslužila [[Shammuramat\|babilonska supruga]] asirskog kralja [[Shamshi-Adad V\|Shamshi-Adada V]]. ==Legenda o Semiramidi== ~~{{U začetku}}~~ [[Image:Semiramis.jpg\|250px\|thumb\|left\|Pastir pronalazi Semiramidu, ilustracija E. Wallcousinsa iz 1910.]] Kako Ktesijas i [[Diodor]] pišu, ona je bila mitska junakinja božanskog porekla. Bila je kći boginje-ribe Atagartis iz Askalona u [[Sirija\|Siriji]]. Rano napuštenu, odgajili su je golubovi, sve dok je nije našao Simas, kraljevski pastir. Veruje se da je nakon pobede kod Baktre srela Ninusa, mitskog osnivača [[Niniva\|Ninive]]. U to vreme bila je udata za jednog od Ninusovih oficira, Onesa, za koga se smatra da ga je Ninus lično uklonio ili da je izvršio samoubistvo. Impresioniran njenom hrabrošću u bici kod Baktre, Ninus je uzima za ženu. Sa Ninusom je Semiramida imala dete, Niniasa. Nakon Ninusove smrti, nasleđuje ga na prestolu. Podiže mu je mauzolej u blizini Vavilona, devet stadija visok i deset širok. Podiže velike gradove, posebno [[Vavilon]], i čudesne spomenike, i puteve kroz nepristupačne planine. Semiramida je naredila izgradnju Visećih vrtova Vavilona. Bila je neuspešna samo u napadu na Indiju. Na kraju vladavine, nakon 42 godine, prepušta presto sinu Niniasu i nestaje. Prema onome što se smatra originalom ove priče, pretvara se u golubicu i od tada biva obožavana kao boginja. Ninus je vladao od 2189. godine p.n.e, vladao je 52 godine, do 2137 godine p.n.e, što treba da bude potvrda da je Semiramida živela u to vreme. ==Zanimljivosti== Popularna [[etimologija]], koja joj je prva povezala ime s golubovima (asirski: "sumat" - golub), pokrenula je identifikaciju istorijske Semiramide sa boginjom [[Ištar]] i njenim golubovima. Jevrejski istoričar Josif povezuje Ninusa sa [[biblija\|biblijskim]] kraljem [[Nimrod]]om. Protestantski mitolog Aleksander Hislop podigao je Semiramidu na kosmički pijedestal. U svojoj knjizi "Dva Vavilona" pokušava da pokaže da su Semiramida i Ninus, kratko pomenut u [[Knjiga postanja\|Knjizi postanja]] kao moćni lovac pred [[Bog]]om, isti kao [[Izis]] i [[Oziris]], ili [[Astarte]] i [[Tamuz]]. Prema Hislopovoj verziji ove priče, Semiramida postaje Blagoslovena devica Marija; većina svetskih mitskih figura su samo kopije priče o Semiramidi i Ninusu. Ova teorija je trebalo da pokaže da je rimsko katoličanstvo zapravo paganstvo. Malo je ljudi prihvatilo ovu verziju priče, a ona se danas održava kroz stripove Džeka Čika. Semiramida se pojavljuje u više drama i opera, od kojih su najznačajniji: [[Voltaire\|Volterova]] tragedija ''Semiramis'' opera Domenika Kimaroze ''Semiramida'' i *opera Đoakina Rosinija, takođe ''Semiramida''. [[category:Mitološki vladari]] [[ang:Sameramis]] [[ar:سميراميس]] [[arc:ܫܡܝܪܡ]] [[ast:Semíramis]] [[bs:Semiramis]] [[ca:Sammu-ramat]] [[cy:Semiramis]] [[de:Semiramis]] [[el:Σεμίραμις]] [[en:Semiramis]] [[es:Semíramis]] [[et:Semiramis]] [[eu:Sammu-ramat]] [[fa:سمیرامیس]] [[fi:Semiramis]] [[fr:Sémiramis]] [[gl:Semíramis]] [[hy:Շամիրամ]] [[is:Semíramis]] [[it:Semiramide (regina)]] [[ja:セミラミス]] [[ko:세미라미스]] [[lt:Semiramidė]] [[nds:Semiramis]] [[nl:Semiramis]] [[no:Semiramis]] [[pl:Semiramida]] [[pt:Semíramis]] [[ru:Семирамида]] [[sk:Sammu-rámat]] [[sr:Семирамида]] [[sl:Semiramida]] [[sv:Semiramis]] [[zh:萨穆-拉玛特]]

Semiramida – razlika između verzija