Razlike između izmjena na stranici "Prostitucija u antičkoj Grčkoj"

m/м
nema sažetka uređivanja
m/м
=== Sveta prostitucija ===
 
Sveta prostitucija u staroj Grčkoj nije bila tog obima kao na drevnom Bliskom istoku. Retki poznati slučajevi javljali su se ili u obodnim delovima grčkog sveta (na [[Sicilija|Siciliji]], na [[Kipar|Kipru]], u [[Pont|Pontskom kraljevstvu]] i u [[Kapadokija|Kapadokiji]]) ili u gradu [[Korint]]u, u čijem se [[Afrodita|Afroditinom]] hramu najkasnije od klasičnog perioda nalazio znatan broj robova. Tako je [[464. pne.|464. pne.]] izvesni Korinćanin Ksenofont, čuveni trkač i pobednik u [[Petoboj|petoboju]] na [[Olimpijske igre|Olimpijskim igrama]], darovao, u znak zahvalnosti Afroditi, sto mladih devojaka hramu ove boginje. Trag o ovome ostao je sačuvan zahvaljujući svečanoj pesmi koju je [[Pindar]] napisao po narudžbini, a koja slavi "djevojke darežljive u Korintu bogatom, službenice božanske čarobnice".<ref>Frag. 122 Snell (prev. Ton Smerdel u: Pindar, ''Ode i fragmenti'', Matica hrvatska, Zagreb, 1952, str. 271.)</ref> U rimsko vreme, po rečima [[Strabon]]a (VIII, 6, 20), "u hramu se nalazilo više od hiljadu svetih hetera (ἱεροδούλους ἑταίρας), koje su i muškarci i žene posvetili boginji kao zavetne darove (ἑταίρας)<ref>[http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0099.tlg001.perseus-grc1:8.6.20 Strabon, ''Geografija'', VIII, 6, 20.]</ref> Isti autor navodi i poslovicu da "nema svako mogućnosti da ide u Korint" (οὐ παντὸς ἀνδοͅὶς ἐς κπ́οͅινθον ἕσθ᾽ ὁ πλοῦς) ― koju je [[Horacije]] elegantno preveo na latinski: ''Non cuivis homini contingit adire Corinthum'' ― a koja u isti mah ističe i da je boravak u Korintu prijatan, ali i da košta.<ref>Keuls, str. 155.</ref>
 
=== Sparta ===
 
Od svih gradova-država u Grčkoj jedino se za [[Antička Sparta|Spartu]] znalo da u njoj ne postoji nijedna ''pornē''. [[Plutarh]] to objašnjava odsustvom dragocenih metala i istinske valute — spartanska moneta bila je od [[gvožđe (hemijski element)|gvožđa]] i nigde van Sparte je nisu priznavali; nijedan svodnik nije nalazio interesa da tu posluje.<ref>[http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0007.tlg004.perseus-grc1:9.4 Plutarh, ''Likurg'', IX, 4.]</ref> Odista, nema tragova koji bi upućivali na postojanje prostitucije kao raširene pojave u Sparti u arhajskom i klasičnom periodu. Jedini dokaz koji to osporava predstavlja vaza iz [[6. vek pne.|6. veka pne.]],<ref>Conrad M. Stibbe, ''Lakonische Vasenmaler des sechtsen Jahrhunderts v. Chr.'', numéro 191 (1972), pl. 58. Cf. Maria Pipili, ''Laconian Iconography of The Sixth Century BC'', Oxford University Committee for Archaeology Monograph, numéro 12, Oxford, 1987.</ref> koja prikazuje žene kako sviraju [[aulos]] na muškoj gozbi. Ipak, stiče se utisak da se tu ne radi o prikazu spartanske svakodnevice toga doba, već o uobičajenoj slikarskoj temi. Prisustvo krilatog demona, voća, rastinja i žrtvenika navodi na pomisao da se možda radilo o ritualnoj gozbi priređenoj u čast nekog božanstva plodnosti, možda [[Artemida|Artemide Ortije]] ili [[Apolon|Apolona Hijacintija]].
 
U Sparti su, međutim, postojale hetere u klasično doba. Atenej pominje kurtizane sa kojima je [[Alkibijad]] bančio za vreme svog izgnanstva u Sparti ([[415. pne.|415]]–[[414. pne.]]). Pripovedajući o ''Kinadonovoj zaveri'' (početak [[4. vek pne.|IV veka pne.]]), [[Ksenofont]] navodi da je prava namera bila da se iz polisa, pod izgovorom zabrinutosti, protera "jedna žena za koju se govorilo da je najlepša, ali je izgleda zavodila sve koji su dolazili [u Aulon] iz Sparte, i stare i mlade".<ref>[http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0032.tlg001.perseus-grc1:3.3.8 Ksenofont, ''Helenska istorija'', III, 3, 8] (prev. Milena Dušanić u: Ksenofont, ''Helenska istorija'', Matica srpska, Beograd, 1988, str. 99).</ref> Ovo se verovatno odnosilo na heteru.
[[Datoteka:Courtesan mask Louvre MI58.jpg|thumb|right|220px|[[Teatarske maske|Maska]] prostitutke iz [[Nova atička komedija|nove atičke komedije]], [[3. vek pne.|3.]] ili [[2. vek pne.|2. vek pne.]]; [[Louvre]]]]
 
U [[Nova atička komedija|novoj atičkoj komediji]] prostitutke su se, baš kao i robovi, nalazile među glavnim [[Tipski lik|tipskim likovima]] šaljivih pozorišnih predstava. Za to je postojalo nekoliko razloga: dok se [[stara atička komedija]] bavila političkim temama, nova komedija naglasak je stavljala na privatnu tematiku i svakodnevni život Atinjana. Zatim, društveni običaji toga doba nalagali su lepo vaspitanoj ženi da se ne pojavljuje sama na ulici, dok je [[Teatar u drevnoj Grčkoj|pozorišna scena]] prikazivala spoljašnjost: jedine žene koje su se redovno pojavljivale same na ulici bile su, logično, prostitutke. Spletke u novoj komediji stoga se često pripisuju prostitutkama. "Sve dok bude lažljivih robova, strogih očeva, nečasnih svodnica i umiljatih prostitutki, [[Menandar]] će živeti", kaže [[Ovidije]] u delu ''[[Amores (Ovidije)|Ljubavi]]''. <ref>[ http://data.perseus.org/citations/urn:cts:latinLit:phi0959.phi001.perseus-lat1:1.15 Ovidije, ''Ljubavi'', I, 15, 17–18.]</ref> Prostitutka može biti dragana glumca koji igra ulogu ljubavnika: u tom slučaju, slobodna i čestita, ona je prisiljena da se bavi prostitucijom nakon što su je roditelji napustili ili nakon što su je oteli gusari (Menandrov ''[[Sikionjanin (Menandar)|Sikionjanin]]''). Pošto su je biološki roditelji prepoznali po drangulijama koje su joj ostavili dok je bila u kolevci, oslobođena devojka sada može da se uda. Isto tako, prostitutka se vrlo često pojavljuje i kao sporedna ličnost: njeni odnosi sa prijateljem glavnog lika u [[Grčka komedija|komediji]] čine drugu ljubavnu intrigu pozorišnog komada. Osim toga, Menandar je osmislio, nasuprot uvreženoj predstavi gramzive prostitutke, i ličnost bludnice velika srca u ''[[Parničari (Menandar)|Parničarima]]'', gde upravo ona omogućava srećan svršetak predstave.
 
Nasuprot tome, u utopijskim predstavama Grka često nije bilo mesta za prostitutke. U [[Aristofan]]ovim ''[[Eklesijazuse| Eklesijazusama]]'' heroina Praksagora ih i formalno zabranjuje u idealnom gradu-državi: "Štaviše, predlažem da se kurve zabrane ... te da, umesto njih, mi možemo da uživamo u tek stasalim mladićima. Nije uputno da nakinđurene robinje lišavaju slobodne žene njihovog uživanja. Neka prostitutke spavaju slobodno sa robovima".<ref>[http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0019.tlg010.perseus-grc1:711 Aristofan, ''Eklesijazuse'', 716–719.]</ref> Prostitutke su očevidno smatrane nelojalnom konkurencijom. U drugoj književnoj vrsti, [[Platon]] zabranjuje [[korint]]ske prostitutke iz istog razloga kao i atinske dućane sa slasticama, jer ih sve skupa optužuje da unose raskoš i nesklad u idealan polis.<ref>[http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0059.tlg030.perseus-grc1:3.404d Platon, ''Država'', III, 404d.]</ref> [[Kinička škola|Kinički]] filozof [[Krates iz Tebe]] iz doba [[Helenizam|helenizma]], koga citira [[Diodor sa Sicilije]], opisuje utopijski grad, u kojem je, po uzoru na Platona, i prostitucija proterana.<ref>[http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0060.tlg001.perseus-grc1:2.55.1 Diodor sa Sicilije, ''Istorijska biblioteka'', II, 55–60.]</ref>
Bavljenje prostitucijom, premda zakonito, smatrano je društveno nečasnim. Bilo je normalno kada se radilo o robu ili, uopšteno govoreći, o osobama bez građanskih prava. U slučaju građanina povlačila je za sobom značajne političke posledice, kao što je [[atimija]] (ἀτιμία / ''atimía''), gubitak svih građanskih prava. Tako se tumači Eshinov govor ''Protiv Timarha'': Timarh je napao Eshina; da bi se odbranio, Eshin optužuje svog tužioca da se u mladosti prostituisao. Samim tim, Timarh bi morao biti lišen političkih prava, među kojima je i pravo da podnosi tužbu protiv nekoga. Dakle, nuđenje novca [[adolescencija|adolescentu]] u zamenu za pružanje seksualnih usluga bilo je strogo kažnjivo, jer je to mladića moglo da staje njegovih budućih građanskih prava.
 
Ovakvo rasuđivanje objasnio je Eshin (§ 29), citirajući dokimaziju {{lang-grc|δοκιμασία}}:<ref>[[Dokimasija]] je u staroj Atini bila naročiti ispit kojem su podvrgavani kandidati za neki položaj u državnoj službi.</ref> građanin koji se bavio prostitucijom (πεπορνευμένος / ''peporneuménos'') ili koga je ljubavnik izdržavao (ἡταιρηκώς / ''hêtairêkốs'') bio je lišen mogućnosti javnog istupanja, jer "onaj koji je prodavao sopstveno telo ''da bi drugi u njemu mogli da uživaju'' (ἐφ’ ὕβρει / ''eph’ hýbris'') ne bi oklevao da proda interese zajednice u celosti." Optužbe [[Timej]]a iz Tauromenija na Siciliji<ref>Prema [http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0543.tlg001.perseus-grc1:12.15.1 Polibije, ''Istorije'', XII, 15, 1 sqq.]</ref> protiv [[Sirakuza|sirakuškog]] tiranina [[Agatoklo|Agatokla]] ponovo uzimaju istovetnu tematiku; muška prostitutka je po definiciji neko ko se odriče vlastitog dostojanstva ne bi li zadovoljio tuđu žudnju: "Obična muška prostitutka (κοινὸν πόρνο / ''koinòn pórnon'') koja stoji na raspolaganju najrazuzdanijima, jeste [[kreja]],<ref>Ptica kreja, tj. [[šojka]] (κολοιόν) bila je za Grke na rđavom glasu; tako, izraz "šojka sa šojkom" znači "sličan se sličnom raduje" i reč je korišćena kao uvreda. Nije poznat razlog za ovu negativnu konotaciju.</ref> mišar,<ref>Na starogrčkom jeziku naziv za [[mišar]]a (τριόρχης / ''triórkhês'') doslovno znači "sa tri muda". Životinja je stoga bila simbol pohote. Dover, str. 103.</ref> koji nudi svoju stražnjicu svakome ko to poželi."<ref>Cf. prevod Marijane Ricl: "Mislim na onaj odeljak na kraju njegove ''Istorije'' gde [Timej] kaže da je Agatokle u ranoj mladosti bio javna prostitutka, spreman da se preda najnezasitijim klijentima, pravi bludnik (τριόρχην) i pokvarenjak (κολοιόν) koji je svojim zadnjim delovima dolazio od napred svakom ko bi poželeo" (u: Polibije, ''Istorije'', tom II, Matica srpska, Beograd, 1988, str. 126–127).</ref>
 
=== Cenovnik ===
Cene usluga muškaraca koji su se prostituisali varirale su u istoj meri kao i cene žena prostitutki. Atenej pominje nekog momka koji je nudio svoje usluge za jedan obol,<ref>[http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0008.tlg001.perseus-grc2:6.40 Atenej, ''Gozba sofista'', VI, 40.]</ref> međutim, to je bila toliko mala suma da se istinitost ove tvrdnje dovodi u pitanje. [[Straton iz Sarda]], autor epigrama iz [[2. vek]]a, pominje jednu takvu transakciju koja je obavljena za pet drahmi<ref>[http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg7000.tlg001.perseus-grc4:12.239 ''Palatinska antologija'', XII, 239] ("pet dražiš, deset daću...").</ref> U jednom pismu pripisanom Eshinu zarada nekog Melanopa procenjuje se na 3.000 drahmi, što je suma koju je verovatno zaradio u toku celog svog radnog veka<ref>Pseudo-Eshin, VII, 3.</ref>.
Atenej, ''Gozba sofista'', VI, 40.]</ref> međutim, to je bila toliko mala suma da se istinitost ove tvrdnje dovodi u pitanje. [[Straton iz Sarda]], autor epigrama iz [[2. vek]]a, pominje jednu takvu transakciju koja je obavljena za pet drahmi<ref>[http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg7000.tlg001.perseus-grc4:12.239 ''Palatinska antologija'', XII, 239] ("pet dražiš, deset daću...").</ref> U jednom pismu pripisanom Eshinu zarada nekog Melanopa procenjuje se na 3.000 drahmi, što je suma koju je verovatno zaradio u toku celog svog radnog veka<ref>Pseudo-Eshin, VII, 3.</ref>.
 
Eshin u svom delu ''Protiv Timarha'' pravi razliku između mladića koji se prostituiše i mladića kojeg izdržavaju.<ref>[http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0026.tlg001.perseus-grc1:29 Eshin, ''Protiv Timarha'', 29.]</ref> Takođe tvrdi da Timarh ne samo da je napustio svog zaštitnika kad je ovaj ostao bez novca, već je imao više njih, čime je dokazao da nije bio dečak kog izdržavaju (hētairēkós), već obična kurva ''(peporneuménos)''.<ref>[http://data.perseus.org/citations/urn:cts:greekLit:tlg0026.tlg001.perseus-grc1:52 Eshin, ''Protiv Timarha'', 52.]</ref>