Nakon što je Čajkovski diplomirao, Nikolaj, mlađi brat Antona Rubinštajna, mu je ponudio mesto profesora harmonije, kompozicije i istorije muzike. Čajkovski je vrlo rado prihvatio tu ponudu jer se njegov otac bio penzionisao i izgubio imanje. Sledećih deset godina je bio predavač i kompozitor. Pokazalo se da je posao predavača iscrpljujući pa je 1877. godine doživeo nervni slom. Nakon jednogodišnje pauze pokušao je da se vrati poslu predavača ali se ubrzo povukao sa tog položaja. Neko vreme je živeo u Italiji i Švajcarskoj, ali se na kraju nastanio kod svoje sestre, koja je imala posed u neposrednoj blizini Kijeva.
Čajkovski se posvećuje orkestarskom [[dirigovanje|dirigovanju]] nakon premijere u [[Moskva|Moskvi]] njegove[[opere]] ''[[Trnoružica]]'' (1885-7). Nakon što je prevazišao [[glosofobija|strah od javnog nastypa]], koji ga je pratio tokom čitavog života, samopouzdanje mu vremenom raste do te mere da se u potpunosti posvećuje dirigovanju svojih dela.
Čajkovski je boravio u [[SAD]] tokom [[1891]], kao dirigent svojih dela na trijumfalnoj turneji. [[5. maja]], dirigovao je [[NJujorškim simfonijskim orkestrom]] prilikom izvođenja ''[[Marš Solenel]]'' na otvaranju [[njujorškog]] [[Karnegi Hola]]. Nakon te večeri slede izvođenja njegovih dela ''Third Suite'' [[7. maja]], i [[a kapela]] horova ''[[Pater Noster]]'' i ''[[Legenda]]'' [[8. maja]].
Samo devet dana nakon premijere njegove [[6. simfonije]], '' Patetična simfonija'', [[1893]], u Sankt Petersburgu, Čajkovski je preminuo (pogledajte odeljak ispod).
Neki muzikolozi (npr. Milton Kros, Dejvid Even) veruju da je Čajkovski svesno napisao Šestu simfoniju kao sopstveni rekvijem. Čajkovski je sahranjen na [[Tikvin groblju]] kod [[Manastira Aleksandra Nevskog]] u Sankt Petersburgu.
NJegova muzika obuhvata neke od najznačajnijih komada iz romantičarskog perioda. Mnoga od dela Čajkovskog inspirisana su događajima iz njegovog života.
