Razlike između izmjena na stranici "Sedmogodišnji rat"

Dodano 9.045 bajtova ,  prije 6 godina
nema sažetka uređivanja
(Nova stranica: {{bez_izvora}} {{Rat |rat = Sedmogodišnji rat |deo = |slika = Benjamin West 005.jpg |opis_slike = ''Smrt generala Volfa'', slika Bendžamin Vest|...)
 
{{bez_izvora}}
{{Rat
|rat = Sedmogodišnji rat
 
Najizdašniju pomoć Austriji u borbi protiv Pruske pružila je Rusija, čija je vojska zauzela čak i prusku prijestonicu [[Berlin]] i tako srušila mit o nepobjedivosti pruske vojske. Kada se Rusija povukla iz rata [[1762]], Pruska se oporavila i uspjela da sačuva Šlesku, ranije otetu od Austrije. Istovremeno je Velika Britanija porazila Francusku na moru i u kolonijama. [[Pariski mir (1763)|Mirom u Parizu]] 1763. Pruska je zadržala [[Šlezija|Šlesku]] i stekla položaj velike sile, a Francuska je Velikoj Britaniji ustupila [[Kanada|Kanadu]], zemlje istočno od [[Misisipi]]ja i [[Florida|Floride]], i gotovo se sasvim povukla iz Indije. Po broju angažovanih snaga i prostoru na kojem je vođen, Sedmogodišnji rat bio je do tada najveći sukob.
 
==Pozadina==
{{glavni|Diplomatska revolucija}}
Za ovaj rat se često kaže da je nastavak [[Rat za austrijsko nasleđe|Rata za austrijsko nasleđe]]<ref>Szabo, p. 2.</ref> koji je trajao od 1740. do 1748, u kojoj je kralj [[Fridrih II Veliki]], osvojio bogatu pokrajinu [[Šleska|Šlesku]] od Austrije. Carija [[Marija Terezija]] je potpisala [[Ahenski mir]] 1748. da bi dobila na vremenu da obnovi svoje vojne snage i sklopi nove saveze, što joj je u znatnoj meri u uspelo. Politička mapa Evrope je bila ponovo podeljena u narednih nekoliko godina pošto je Austrija napustiča svoj dvadesetpetogodišnji [[Anglo-austrijski savez|savez sa Velikom Britanijom]]. Tokom [[Diplomatska revolucija|Diplomatske revolucije]] iz 1756, viševekovni zakleti neprijatelji: Francuska, Austrija i Rusija su napravile jedan savez protiv [[Prusko kraljevstvo|Pruske]].
[[File:SevenYearsWar.png|thumb|left|340px|Svi učesnici Sedmogodišnjeg rata.
{{legend|#4D6DF3|Velika Britanija, Pruska, Portugalija sa savezncima}}
{{legend|#22B14C|Francuska, Španija, Austrija, Rusija, Švedska sa saveznicima}}
]]
 
Jedina značajna pomoć Pruskoj došla je od [[Kraljevstvo Velika Britanija|Velika Britanije]], njenog novog saveznika, čija je [[dinastija Hanover|vladajuća dinastija]] smatrala njene stare [[Elektorat Hanover|hanoverske]] posede u Nemačkoj ugroženim od Francuske. U mnogim pogledima dve saveznice su odlično nadopunjavale jedna drugu. Britanija je imala najveću, najefikasniju mornaricu na svetu, dok je Pruska imala najmoćniju kopnenu vojsku u kontinentalnoj Evropi. Ovo je omogućilo Britaniji da usredsredi svoje vojne resurse na kolonijane ekspedicije. Britanci su se nadali da će novi niz savezništava stvorenih tokom Diplomatske revolucije održavati mir, ali se ispostavilo da su oni bili katalizator izbijanja neprijateljstva u Evropi 1756.
 
Austrijska vojska je pretrpela promene po ugledu na pruski sistem. Marija Terezija, čije je poznavanje vojnih pitanja moglo posramiti mnoge njene generale, je bezobzirno sprovodila reforme.<ref>Szabo, 2007, pp. 24–28.</ref> Njeno interesovanje za dobrovit njenih vojnika joj je zadobilo njihovo neupitno poštovanje. Austrija je doživela nekoliko ponižavajućih poraza od Pruske u prethodnom ratu, i, vrlo nezadovoljna ograničenom pomoću koju je dobila od Britanije, sada je smatrala Francusku jedinim saveznikom koji joj može pomoći da povrati Šlesku i zaustavi širenje Pruske.<ref>Szabo, p. 14.</ref>
 
Još jedan razlog za rat je nastao zbog žestoke borbe za kolonijalnu prevlast između [[Britanska imperija|Britanske]] i [[Francusko kolonijalno carstvo|Francuske imperije]], koje su se, kako su se obe širile, sukobljavale na dva kontinenta. Zvaničnom početku neprijateljstava u Evropi su prethodile borbe u [[Severna Amerika|Severnoj Americi]], gde je širenje na zapad britanskih kolonija smeštenih na istočnoj obali počelo da ugrožava francuske interese u [[Luizijana (Nova Francuska)|dolini Misisipija]] krajem 1740ih i početkom 1750ih. Da bi sprečili širenje [[Kolonija Virdžinija|Virdžinije]] i [[Kolonija Pensilvanija|Pensilvanije]], Francuzi su sagradili niz utvrđenja u današnjoj [[okrug Ohajo|zapadnoj Pensilvaniji]] sredinom 1750ih. Britanski napori da se uklone je doveo do sukoba koji se uglavnom smatraju delom [[Francuski i indijanski rat|Francuskog i indijanskog rata]], u kom su borbe počele dve godine pre početka neprijateljstava u Evropi.<ref>Anderson, p. xvii.</ref>
 
==Strategije==
Najvećim delom 17. veka Francuska je na isti način pristupala svojim ratovima. Prepuštala bi kolonijama da se same brane ili bi pružila minimalnu pomoć slanjem ili ograničenog broja vojnika ili neiskusnih vojnika, očekivaćući da će borbe za kolonije ionako verovatno biti izgubljene.<ref>{{cite book|last=Pritchard|first=James|title=In Search of Empire: The French in the Americas, 1670-1730|year=2004|publisher=Cambridge University Press|location=Cambridge|isbn=0-521-82742-6|page=356|url=http://books.google.com/books?id=kK9wa98I4eEC&printsec=frontcover#v=onepage&q&f=false}}</ref> Ova strategija je nekim delom bila nametnuta Francuskoj; njen geografski položaj u kombinaciji sa nadmoćnošću [[Kraljevska mornarica|britanske mornarice]], bi otežao francuskoj mornarici da obezbedi značajnu količinu zaliha i održava francuske kolonije.<ref>{{cite book|last=Dull|first=Jonathan R.|title=The French Navy and the Seven Years' War|year=2007|publisher=University of Nebraska Press|location=Lincoln NE|isbn=0-8032-1731-5|page=14|url=http://books.google.com/books?id=QcsnvXeOdW4C&printsec=frontcover#v=onepage&q&f=false}}</ref> Isto tako, nekoliko dugih kopnenih granica je učinilo veliku domaću vojsku imperativom za svakog francuskog vladara.<ref>{{cite book|last=Borneman|first=Walter R.|title=The French and Indian War: Deciding the Fate of North America|year=2007|publisher=HarperCollins|location=New York|isbn=978-0-06-076184-4|page=80|url=http://books.google.com/books?id=O7TZqbj_6BYC&printsec=frontcover#v=onepage&q&f=false}}</ref> Zbog ovih vojnih potreba, francuska vlada je zasnovala svoju strategiju na vojsci u Evropi; ona bi držala najveći deo svoje vojske na evropskom kontinentu, nadajući se da bi takva vojske bila pobednička u borbama bliže domovini.{{sfn|Borneman|2007|pp=80}} Plam je bio da se bori do okončanja neprijateljstava i onda na mirovnim pregovorima da razmeni teritorijalne dobitke u Evropi kako bi povratila izgubljene prekomorske posede. Ovaj pristup nije dobro poslužio Francuskoj u ovom ratu, jer su kolonije zaista bile izgubljene, i uprkos tome što je rat u Evropi tekao dobro, do njegovog kraja Francuska je imala malo uspeha Evrope kojima bi balansirala.<ref>{{cite book|last=Lee|first=Stephen J.|title=Aspects of European History, 1494–1789|year=1984|publisher=Routledge|location=London|isbn=0-416-37490-5|page=285|url=http://books.google.com/books?id=t9REWs8RAcYC&printsec=frontcover#v=onepage&q&f=false}}</ref>
[[Image:Erstes pr. Bataillon Leibgarde in Schlacht bei Kollin.jpg|thumb|right|Bataljon grade kod Kolina 1757.]]
 
Britanci su, zbog svojih opredeljenja i zbog praktičnih razloga, težili izbegavanju velikom učešću svoje vojske na evropskom kontinentu.<ref>{{cite book|last=Till|first=Geoffrey|title=Development of British Naval Thinking: Essays in Memory of Bryan Ranft|year=2006|publisher=Routledge|location=Abingdon|isbn=0-714-65320-9|page=77|url=http://books.google.com/books?id=iIpFoGiz88IC&printsec=frontcover#v=onepage&q&f=false}}</ref> Težili su da nadoknade ovaj nedostatak stupajući u savez sa jednom ili više evropskim sila čiji su interesi bili suprotstavljeni interesima njihovih protivnika, naročito Francuske.<ref name=Schweizer>{{cite book|last=Schweizer|first=Karl&nbsp;W.|title=England, Prussia, and the Seven Years War: Studies in Alliance Policies and Diplomacy|year=1989|publisher=Edwin Mellen Press|location=Lewiston NY|isbn=0-88946-465-0|url=http://books.google.com/books?id=rfacoIz38n0C&printsec=frontcover#v=onepage&q&f=false|pages=15-16}}</ref> U Sedmogodišnjem ratu Britanci su za svog glavnog saveznika izabrali najboljeg stratega tog vremena Fridriha Velikog i njegovu Prusku, tada silu u usponu u srednjoj Evropi, i dali su Fridrihu značajna sredstva da bi pomagali njegove pohode.{{sfn|Schweizer|1989|pp=106}} U jasnoj suprotnosti sa Francuskom, Britanija je težila da aktivno vodi rat u kolonijama, iskorišćavaju u potpunosti moć svoje mornarice.<ref name=black>{{cite book|last=Black|first=Jeremy|title=Britain As A Military Power, 1688-1815|year=1999|publisher=UCL Press|location=London|isbn=1-85728-772-X|pages=45–78|url=http://books.google.com/books?id=E5E2yDg4VekC&pg=PA221&lpg=PA221&dq=britain+colonies+naval+power+french&source=bl&ots=YfcPJSc_3n&sig=JYQux7LGDLWVUpTJ9qCqlXGFwEw&hl=en&sa=X&ei=f61zUMGLDOy62gWJkoGQAg&ved=0CFgQ6AEwBw#v=onepage&q=britain%20colonies%20naval%20power%20french&f=false}}</ref>
<ref>{{cite book|last=Simms|first=Brendan|title=Three Victories and a Defeat: The Rise and Fall of the First British Empire|publisher=Penguin Books|year=2008|location=London|isbn=978-0-14-028984-8|oclc=319213140|pages=64–66}}</ref> Britanci su koristili taktiku [[pomorska blokada|pomorske blokade]] i bombardovanja neprijateljskih luka i iskorišćavali svoju sposobnost da prevoze vojsku morem do maksimuma.<ref>{{cite book|last=Vego|first=Milan&nbsp;N.|title=Naval Strategy and Operations in Narrow Seas|year=2003|publisher=Frank Cass|location=London|isbn=0-7146-5389-6|pages=156–157|url=http://books.google.com/books?id=MXO5fx1cs5oC&printsec=frontcover#v=onepage&q&f=false}}</ref> Oni bi ometali neprijateljska snabedavanja i napadali neprijateljske kolonije, često koristeći koloniste iz obližnjih britanskih kolonija za ove poduhvate.
 
[[Ruska Imperija|Rusi]] i Austrijaci su bili rešeni da smanje moć Pruske, nove pretnje na njihovom praku. 1756. su načinnjni planovi za uzajamnu odbranu i napade Austrije i Rusije na Prusku, koje bi plaćala Francuska.<ref>Szabo, 2007, pp. 17–18.</ref>
 
== Reference ==
{{reflist}}
 
== Spoljašnje veze ==