Otvori glavni meni

Izmjene

Bez promjene veličine, prije 5 godina
m/м
razne ispravke; kozmetičke promjene
[[Sistem Ujedinjenih naroda|UN sistem]] se finansira na dva načina: oporezovanim i dobrovoljnim prilozima zemalja članica. Regularni dvogodišnji budžet UN-a i njenih agencija finansira se oporezivanjem. Na Generalnom zasedanju određuje se budžet i odlučuje porez za svaku članicu. Ovo je uglavnom zasnovano na relativnoj sposobnosti svake zemlje da plati porez, mereno prihodima po glavi stanovnika, zajedno sa drugim faktorima.
 
Na Zasedanju je ustanovljen princip da UN ne treba da budu previše zavisne ni od jedne članice za finansiranje njenih projekata. Stoga, postiji maksimalna iznos, koja određuje najveću sumu kojom bilo koja članica može biti oporezovana. U decembru 2000, na Zasedanjuj je izmenjen nivo poreza kako bi bolje reflektovao trenutnu situaciju u svetu. Kao deo ovih izmena, regularan budžetski maksimum je smanjen sa 25% na 22%. Sjedinjene Države su jedina članica koja ispunjava taj maksimum, ali i dalje duguje Organizaciji na stotine miliona dolara. Na skali najviše oporezovanih od 2000. godine, ostali veći doprinosioci budžetu UN-a za 2001. su [[Japan]] (19.63%), [[Nemačka]] (9.82%), [[Francuska]] (6.50%), [[Ujedinjeno Kraljevstvo|Velika Britanija]] (5.57%), [[Italija]] (5.09%), [[Kanada]] (2.57%), [[Španija]] (2.53%), i [[Brazil]] (2.39%).
 
Posebni programi UN-a koji nisu uključeni u regularan budžet (kao što su [[UNICEF]], [[Program Ujedinjenih naroda za razvoj|UNDP]], [[Visoki komesarijat Ujedinjenih nacija za izbeglice|UNHCR]], i [[Svetski program hrane|SPH]]) se finansiraju dobrovoljnim prilozima vlada zemalja članica. Jedan deo ovoga je u formi poljoprivrednih dobara kao donacija unesrećenim područijima, ali veći deo predstavljaju novčane donacije.
[[Predstavnički dom Sjedinjenih Država]] je, [[17. 6.|17. juna]], [[2005]], izglasao zakon ([http://thomas.loc.gov/cgi-bin/bdquery/z?d109:h2745: H.R. 2745]) kojim se budžetska izdvajanja za UN smanjuju na pola do 2008. godine ako se ne ispune određeni kriterijumi. Ovo oslikava duži period žalbi na antiamerički i antiizraelski lobi u UN-u, naročito izbacivanje Izraela iz više ključnih agencija UN-a. Procenjuje se da SAD doprinose godišnjem budžetu UN sa oko 22%, što ovaj zakon čini potencijalno razarajućim za UN. [[George W. Bush|Bušova]] administracija i nekoliko bivših ambasadora SAD-a pri UN-u su upozorili da ovo može samo ojačati antiamerička osećanja širom sveta i služiti na štetu trenutnim naporima za reformu UN. Zakon je izglasan u junu 2005. Međutim, veći broj vodećih senatora republikanaca usprotivilo se zahtevu da doprinos SAD-a budžetu UN-a bude prepolovljen ako UN ne ispune sve tražene kriterijume.
 
Septembra 2005, Ujedinjene nacije su organizovale [[Svetski samit 2005.|Svetski samit]] koji je okupio šefove zemanja većine država članica, na plenarnom zasedanju 60. zasedanja Generalne skupštine [http://www.un.org/ga/documents/overview2005summit.pdf]. Generalni sekretar Kofi Anan je predložio da se učesnici samita zajednički slože oko plana za reformu UN, izmenama u međunarodnom sistemu za mir i bezbednost, ljudska prava i razvoj, kako bi postala sposobna za suočavanjem sa izvanrednim izazovima koji se postavljaju pred UN u 21. veku. Ali nikakav dogovor nije postignut. Umesto toga, svetski lideri su se dogovorili o uvođenju postepenih reformi: stvaranje Mirovne komisije kako bi se obezbedio centralni mehanizam za pomaganje zemalja koje se oporavljaju od konflikta; potpisivanje sporazuma da međunarodna zajednica ima pravo da se umeša kada vlade zemalja omanu u svojoj dužnosti da zaštite sopstvene građane od svirepih zločina; neodređeno obećanje o stvaranju boljih institucija UN o ljudskim pravima; i sporazum kojim se više sredstava posvećuje nadzornim agencijama UN-a.
 
Iako su zemlje članice UN-a postigle malo u reformisanju birokratskog sistema, Anan je nastavio da sprovodi reforme pod sopstvenom odgovornošću. Osnovao je kancelariju za etiku, odgovornu za razotkrivanje novih finansijskih malverzacija i zaštitu doušnika.
 
=== Uspesi i neuspesi u bezbednosnim pitanjima ===
Najveći deo troškova UN-a se odnose na mirovne misije. Budžet za mirovne misije za 2005/06 fiskalnu godinu iznosi otprilike oko 5 milijardi dolara, sa nekih 70,000 vojnika koji se nalaze u 17 misija širom sveta. ''[[Izveštaj o bezbednosti za 2005.]]'' [http://www.humansecurityreport.info/], koju izdaje Bezbednosni centar sa [[Univerzitet Britanska Kolumbija|Univerziteta Britanska Kolumbija]] uz podršku nekoliko vlada i fondacija, dokumentovao je dramatičan, ali neobjašnjiv, pad broja ratova, genocida i zlostavljana ljudskih prava tokom predhodne decenije. U izveštaju, koje objavljuju [[Oksfordske univerzitetske novine]], smatraju da se najbolje objašnjenje za ove promene može naći u neviđenom napretku međunarodnog aktivizma, predvođenog od strane UN-a, koji je započet po završetku Hladnog rata.
 
U izveštaju se navodi nekoliko ulaganja koje su se pokazale uspešnim:
* Neuspeh u sprečavanju [[Masakr u Srebrenici|Srebreničkog masakra]] 1995. godine, uprkos činjenici da je UN proglasila [[Srebrenica|Srebrenicu]] „sigurnom zonom“ za izbeglice i poslala 600 [[nizozemci|holandskih]] mirovnjaka da je zaštite.
* Neuspeh u dostavljanju hrane izgladnelim ljudima u [[Somalija|Somaliji]]; hranu su umesto toga zaplenjivali lokalne ratne vođe. Zajednički pokušaj SAD i UN u hvatanju u hvatanju bandi koje zaplenjuju pošiljke hrane, završio se 1993. godine [[Bitka za Mogadiš|bitkom za Mogadiš]].
* Seksualno zlostavljanje od strane mirovnjaka UN. Veći broj mirotvoraca iz nekoliko zemalja bilo je vraćeno u domovinu sa mirovnih misija zbog seksualnog zlostavljanja i iskorišćavanja mlađih devojaka do 12 godina u više različitih mirovnih misija. Ova zlostavljana su postala rasprostranjena i nastavljena uprkos mnogim razotkrivanjima i istragama Kancelarije za unutrašnju kontrolu Ujedinjenih nacija. [http://www.worldnetdaily.com/news/article.asp?ARTICLE_ID=42088] [http://news.bbc.co.uk/2/hi/africa/4262743.stm] Od 2005. godine interne istrage UN su otkrile da su seksualna zlostavljanja i maltretiranja su bila prijavljena u najmanje pet zemalja gde se nalaze mirovnjaci UN-a, među njima [[Demokratska Republika Kongo]], [[Haiti]], [[Burundi]], [[Obala Slonovače]], i [[Liberija]]; u to vreme mirovnjaci UN-a su se nalazili u 16 zemalja. [http://washingtontimes.com/upi-breaking/20050302-071118-6605r.htm]
 
=== Članstvo u komisiji ===
 
== Spoljašnje veze ==
{{commonsCommonscat|United Nations}}
* [http://www.un.org/ Ujedinjene nacije]
** [http://www.un.org/Overview/rights.html Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima]
37.793

izmjene