Marie-Antoinette od Austrije – razlika između verzija

Brak 14-godišnje Marije Antoanete i 16-godišnjeg [[Luj XVI|Luja XVI]], unuka [[Francuska|francuskog]] kralja je sklopljen [[16. 5.|16. maja]] [[1770]]. godine. To je bilo spajanje dve najveće evropske porodice [[Habsburg|Habzburga]] i [[Burboni|Burbona]]. Po dolasku u [[Pariz]] [[1773]]. godine Marija Antoaneta je primljena sa velikim simpatijama od građana prestonice. Ipak posle nekog vremena postala je sinonim za rasipništvo što je izazvalo veliko nezadovoljstvo u narodu koji ju je optuživao za finansijsku krizu države. Prvih godina [[Francuska revolucija|Francuske revolucije]] tražila je pomoć [[Austrija|Austrije]] za njeno gušenje. Uhapšena je [[1792]]. godine posle neuspešnog bekstva sa kraljem u [[Belgija|Belgiju]] i optužena za izdaju, pa joj je odrubljena glava.

Marija Antoaneta rođena je u [[Beč]]u u palati [[Hofburg]], kao petnaesto dete i jedanaesta ćerka [[Franc I Stefan|Franca I Stefana]] i carice [[Marija Terezija|Marije Terezije]]. Dvorski službenik je opisao bebu Antoanetu kao „malu, ali potpuno zdravu nadvojvotkinju“<ref name=antonia>{{cite book |last= Fraser|first= Antonia|title= Marie Antoinette|year= 2001|publisher= Anchor}}</ref>. Sestre Marije Antoanete udale su se za razne kraljeve po Evropi. [[Marija Amalija, vojvotkinja od Parme|Marija Amalija]] se udala za princa od Parme, njena sestra [[Marija Karolina od Austrije|Marija Karolina]] za kralja [[Ferdinand od Napulja|Ferdinanda od Napulja]], [[Marija Kristina]] je zajedno sa svojim suprugom knezom Albertom od Saksonije bila regent austrijske Holandije. [[Ahenski sporazum]] potpisan je [[1748]]. značio je da su [[Austrija]] i [[Francuska]] privele kraju oko 150 godina neprekidnih sukoba. Dve zemlje su postale saveznici za vreme [[Sedmogodišnji rat|Sedmogodišnjeg rata]] ([[1756]]—[[1763]]). Da bi se očuvao savez Austrije i Francuske, francuskom kralju [[Luj XV|Luju XV]] su predložili da se njegov unuk oženi jednom od kćerki Marije Terezije. Prvo su starije sestre Marije Antoanete bile određene za to venčanje, ali su umrle od velikih boginja (Johana Gabrijela je umrla [[1762]], a Marija Jozefa [[1767]]), tako da je došao red na Mariju Antoanetu. Nakon dugih pregovora francuski kralj je [[1769]]. zaprosio Mariju Antoanetu za svog unuka. Kada je potpisan ugovor o venčanju Marija Terezija je shvatila da njena ćerka slabo zna francuski jezik i francuske običaje. Zbog toga je mnogo tutora dobilo zadatak da mladu Mariju Antoanetu pripreme za ulogu buduće kraljice Francuske<ref name=antonia1>{{cite book |last= Fraser|first= Antonia|title= Marie Antoinette|year= 2001|publisher= Anchor|pages=37-38}}</ref>.

Kralj [[Luj XV]] je umro od [[boginje|velikih boginja]] [[10. 5.|10. maja]] [[1774]], te su [[Luj XVI]] i njegova supruga Marija Antoaneta, koja je tada imala 19 godina, stupili su na francuski presto.

Krunisanje je obavljeno [[1774]]. u [[Reims|Remsu]] za vreme velike nestašice hleba u [[Pariz]]u. U tome kontekstu se Marija Antoaneta nepravilno citira da je rekla „'''ako nemaju hleba, neka jedu kolače'''“ ([[francuski jezik|francuski]] "''S'ils n'ont plus de pain, qu'ils mangent de la brioche.''"). Nema nikakvoga dokaza da je Marija Antoaneta to ikada rekla. Kada je čula za nestašicu [[hljeb|hleba]] ona je napisala „Izvesno je da su se ljudi prema nama lepo odnosili usprkos vlastite nesreće. Mi smo sada još više obavezni da jače radimo za njihovu sreću.“

Ubrzo je počela prerušena posećivati pariske operne balove. Pričalo se da ona tako posećuje tajne ljubavnike. Počela je da troši mnogo više novca jer nije imala predstavu o njegovoj pravoj vrednosti. Uglavnom je trošila na odeću, [[dijamant]]e i [[kocka]]nje. Za svoj dvadeset i prvi rođendan učestvovala je u velikom kockanju, koje je trajalo tri dana i gde su ogromne količine novca promenile vlasnika.

U to vreme [[Francuska]] se nalazila u velikim finansijskim problemima. Stajala je na ivici [[bankrot]]a. Duga serija ratova, koji su vodili [[Luj XIV|Luja XIV]] i [[Luj XV|Luja XV]] dovela je do ogromnoga državnog duga, najvećega državnog duga u Evropi toga vremena. Francuska je tada imala niske [[porez]]e, pa je malo novca na taj način prikupljano da bi se spasila ekonomija. [[Pjer Augustin Karon de Bomarše]] je uspeo da nagovori novoga francuskoga kralja Luja XVI da potpomaže [[američka revolucija|američku revoluciju]] i borbu za nezavisnpst od Velike Britanije. Ta odluka je bila katastrofalna za Francusku, jer su troškovi uprkos pobedi bili ogromni.

Marija Antoaneta nije začela sve do sedme godine braka. Počele su kolati glasine da je Luj-Avgust ( [[Luj XVI]]) impotentan ili da ima genitalnu anomaliju (navodno [[fimoza|fimozu]])<ref>{{cite web| url = http://www.newyorker.com/printables/archive/021007fr_archive01| title = The New Yorker: From the Archive: Books| accessdate = 30. 12. 2006.| author = Francine du Plessix Gray| date = 07. 08. 2000.| work = The Child Queen}}</ref>.

* Luj Šarl , vojvoda od Normandije ([[Luj XVII]]) , rođen [[1785]].

[[Ekstravagancija]] Marije Antoanete nestajala je sa godinama. Posvetila se deci i uključila se u [[dobrotvorni rad]]. Kada je napunila trideset godina, počela je da se prikladnije i odmerenije oblači i prestala je da kupuje drago kamenje. Postala je skromnija i odmerenija osoba.

[[Datoteka:MA-Lebrun.jpg|left|thumb|200px|''Marija Antoaneta'' 1783, portret je rad njenog omiljenog slikara [[Elizabet-Luj Vige-Lebrin]]]]

Francuska vlada je bila u dugovima zbog skupih ratova i neefikasnog oporezivanja. Kralj je sazvao skupštinu plemića da bi se diskutovalo o situaciji i mogućem rešenju. Međutim skupština plemića nije mogla da nađe rešenje. Kralju je onda sazvao skupštinu staleža u maju [[1789]]. [[Skupština staleža]] je bila glavno predstavničko telo francuskog stanovništva, a nije bilo sazivano od [[1614|1614.]], tj. od vladavine [[Luj XIII|Luja XIII]]<ref name="revolution">[http://www.gutenberg.org/etext/9602 History of the French Revolution from 1789 to 1814 by Francois-Auguste Mignet]</ref> .

U ranim jutarnjim časovima rulja se probila u dvor masakrirajući kraljevu gardu koju su činili švajcarski plaćenici. Kraljica je jedva pobegla kada je rulja upala u njene odaje. Velika gomila se skupila u dvorištu dvorca i zahtevala da kraljica izađe na balkon. Pojavila se u spavaćici sa dvoje dece. Rulja je zahtevala da deca odu, što je i učinjeno, a kraljica se 10 minuta nalazila sama na balkonu pred ruljom. Posle toga se poklonila i vratila se. Rulja je bila impresionirana hrabrošću kraljice, da su uzviknuli "Živela kraljica".

Do 1791. i kralj i kraljica došli su do zaključka da će [[republika]] uništiti Francusku. Doneli su odluku da pobegnu u Montmedije, rojalističko uporište na istoku Francuske, gde su planirali da okupe pristalice. Vojnu pomoć su im već obećali kraljičin brat car [[Leopold II]], [[Katarina Velika]], [[Gustav III od Švedske]] i kralj Prusije.

Republikanci su [[13. 8.|13. avgusta]] [[1792]]. uhapsili kralja, a [[21. 9.|21. septembra]] [[1792]]. [[Nacionalni konvent]] je ukinuo monarhiju. Kraljevska porodica je onda preseljena u dobro branjenu tvrđavu, da bi sprečili eventualno kraljevo oslobađanje. Posle toga [[Pariz]] je utonuo u nasilje.

Marija Antoaneta se nije nikad povratila od kraljeve smrti. Proterani monarhisti su proglasili maloletnog [[Luj XVII|Luja XVII]] za [[kralj]]a Francuske. [[Luj XVII]] je imao tada osam godina, a republikanska vlast je odlučila da ga zatvori u [[samica|samicu]]. U noći 3. jula 1793. godine, maloletni prestolonaslednik je odveden u samicu. [[Luj XVII]] je umro u zatočeništvu [[1795]].

Ujutro [[16. 10.|16. oktobra]] [[1793]]. straža je došla u ćeliju, odsekla joj kosu i vezala joj ruke na leđa. Sprovodili su je čitav sat ulicama [[Pariz]]a sve do Trga Revolucije, gde se nalazila [[giljotina]]. Tu je sišla s kola i dok je posmatrala giljotinu, [[svećenik|sveštenik]], koji je bio u njenoj pratnji, joj je šapnuo "''Sad je trenutak madam, da se naoružate hrabrošću''". Marija Antoaneta se okrenula prema njemu i nasmijala se "''Hrabrost? Trenutak kada će se okončati moji problemi nije trenutak kada će me izdati hrabrost''." Po priči njene poslednje reči su bile "''Izvinite gospodine''", kada se spotakla na nogu [[dželata]]<ref>{{cite web |url=http://www.geocities.com/Athens/Acropolis/6537/real-a.htm |title=A: Last Words of Real People |accessdate = 11. 04. 2007. |format= |work= |archiveurl=http://www.webcitation.org/1256578086308089|archivedate = 26. 10. 2009.}}</ref>.

Marija Antoaneta je pogubljena na giljotini u 12:15 časova. Tela Marije Antoanete, Luja XVI i Lujeve sestre Elizabete pokopana su u masovnu grobnicu blizu današnje crkve La Madlen, i posuta krečom. Nakon [[Burbonska restauracija|restauracije Burbona]], ekshumirani su [[21. 1.|21. januara]] [[1815]]. i njihovi posmrtni ostaci preneti u kriptu Bazilike svetog Denisa, gde su se inače sahranjivali francuski kraljevi.

Istoričari su tradicionalno prikazivali Mariju Antoanetu kao površnu, slabu i odanu [[hedonizam|hedonizmu]]. U savremenoj istoriografiji ovo mišeljenje je uglavnom promenjeno. Godine [[1933]]. [[Štefan Cvajg]] je napisao njenu biografiju ''[[Marija Antoaneta: Portret obične žene]]'' u kojoj zaključuje da je kraljica mnogo postigla u poslednjim godinama svoga života zahvaljujući neobočnoj hrabrosti. Ova knjiga je pretočena u poznati film u kojem je igrala [[Norma Shearer|Norma Širer]].

Najdetaljniju biografiju Marije Antoanete napisala je britanski istoričar ledi [[Antonia Frejzer]] (engleski ''Antonia Fraser''): ''[[Marie Antoinette: The Journey]]'' koja je prvi put objavljena [[2001]]. i postala je [[bestseler]]. Knjiga je adaptirana u filmski scenario [[2006]]. godine. Nakon što je pročitao ovu knjigu istoričar (engleski ''Simon Sebag Montefiore'') je zaključio da je Marija Antoaneta bila žena prema kojoj je više grešeno nego što je grešila.

=== Muzika ===

Takođe se pominje u pesmi "''[[Fashion Rules]]''" nemačkog [[elektropop]] benda [[Chicks On Speed]].

{{commonsCommonscat|Marie Antoinette von Habsburg-Lothringen}}