Bohrov model atoma – razlika između verzija

[[Datoteka:Bohr model Balmer 32.png|mini|307px|Borov model [[atom vodonika|atoma vodonika]]. [[Atomsko jezgro]] je zeleno, [[elektron]]i plavi a emitovani [[foton]] crven. Elektronske orbite predstavljene su isprekidanim crnim linijama; radijus orbita raste kao ''n''², gde je ''n'' [[glavni kvantni broj]]. Iz prikazanog prelaza 3→2 nastaje foton talasne dužine 656 nm, što odgovara prvoj liniji [[Balmerova serija|Balmerove serije]].]]

Dakle, najniži energijski nivo vodonika (''n'' = 1) je oko -13,6 [[Elektronvolt|eV]]. Sledeći energijski nivo (''n'' = 2) je na -3,4 eV. Treći (''n'' = 3) je na -1,51 eV, i tako dalje. Treba uočiti da su sve energije negativne što znači da se elektron nalazi u vezanom stanju sa atomskim jezgrom (u ovom slučaju [[proton]]om). (Pozitivne energije odgovoaraju jonizovanom atomu, dakle, atomu za koji elektron više nije vezan.

:<math>E_n \ </math> [[energijski nivo]] elektrona u atomu

:<math>E_r \ </math> [[energija mase mirovanja]] [[elektrona]]

:<math>\alpha \ </math> [[konstanta fine strukture]]

:<math>n \ </math> [[glavni kvantni broj]].

* [[Frank-Hercov ogled]] je dao ranu potporu Borovom modelu.

* [[Mozlijev zakon]] je dao ranu potporu Borovom modelu. vii još članak [[Henri Mozli]]

* [[Lajmanova serija]]

* [[Šredingerova jednačina]]

* [[Balmerova konstanta]]

* {{cite journal | author=Niels Bohr | title=[http://dbhs.wvusd.k12.ca.us/webdocs/Chem-History/Bohr/Bohr-1913a.html On the Constitution of Atoms and Molecules (Part 1 of 3)] | journal=Philosophical Magazine | year=1913 | volume=26 | pages=1-25}}

* {{cite journal | author=Niels Bohr | title=On the Constitution of Atoms and Molecules, Part II Systems Containing Only a Single Nucleus | journal=Philosophical Magazine | year=1913 | volume=26 | pages=476-502}}

* {{cite journal | author=Niels Bohr | title=On the Constitution of Atoms and Molecules, Part III | journal=Philosophical Magazine | year=1913 | volume=26 | pages=857-875}}

* {{cite journal | author=Niels Bohr | title=The spectra of helium and hydrogen | journal=Nature | year=1914 | volume=92 | pages=231-232}}

* {{cite journal | author=Niels Bohr | title=[http://dbhs.wvusd.k12.ca.us/webdocs/Chem-History/Bohr-Nature-1921.html Atomic Structure] | journal=Nature | year=1921 | volume= | pages=}}

* {{cite journal | author=A. Einstein |title=Zum Quantensatz von Sommerfeld und Epstein |journal=Verhandlungen der Deutschen Physikalischen Gesellschaft | year=1917 | volume=19 |pages=82-92}} ''Reprint u ''The Collected Papers of Albert Einstein'', prevod na engleski A. Engel, (1997) Princeton University Press, Princeton. '''6''' str.434.'' ''(Daje elegantnu reformulaciju Bor-Zomerfeldovih uslova kvantizacije, kao i važan uvid u kvantizaciju neintegrabilnih (haotičnih) dinamičkih sistema.)''

* {{cite book | author=Linus Pauling | title=General Chemistry, Chapter 3 (3rd ed) | publisher=Dover Publications | year=1985 }} ''Opis Borovog modela, pogodan za srednjoškolski i fakultetski nivo.''

* {{cite book | author=George Gamow | title=Thirty years that shook Physics, Chapter 2 | publisher=Dover Publications | year=1985 }}'' Opis Borovog modela u kontekstu razvoja kvantne mehanike, pogodno za srednjoškolski i fakultetski nivo.''

* {{cite book | author=Walter J. Lehmann | title= Atomic and Molecular Structure: the development of our concepts, chapter 18 |publisher= John Wiley and Sons| year=1972}}'' Dobra objašnjenja, pogodno za srednjoškolski i fakultetski nivo.''

* {{cite book | author=Paul Tipler and Ralph Llewellyn | title=Modern Physics (4th ed.) | publisher=W. H. Freeman | year=2002 | id=ISBN 0-7167-4345-0}}

* S. Macura, J. Radić-Perić, ATOMISTIKA, Fakultet za fizičku hemiju Univerziteta u Beogradu/Službeni list, Beograd, 2004., str. 89.

== SpoljašnjeVanjske veze ==