Verzija na datum 10 juni 2013 u 01:06 uredi Kolega2357-Bot (razgovor \| doprinos) 64.473 izmene m Bot: popravljanje preusmjeravanja ← Starija izmjena		Verzija na datum 18 februar 2014 u 09:49 uredi poništi BokimBot (razgovor \| doprinos) Botovi 37.793 izmene m razne ispravke; kozmetičke promjene Novija izmjena →
Red 1: {{Infokutija02 filozof \| ime = Gotfrid Vilhelm Lajbnic Linija 42 ⟶ 41: == Filozofija == Lajbnic je nastojao da izmiri [[materijalizam]] i [[spiritualizam]], ali je ostao spiritualist. Razumu je pridavao odlučnu prednost u odnosu na čula. Najpoznatije mu je učenje o monadama. Lajbnic daje uvid „da jedna supstanca uopšte ne može na prirodan način biti nedelatna“. Po njemu je neko [[saznanje]] ili tamno ili jasno, a jasno, opet, ili adekvatno ili neadekvatno, simboličko ili intuitivno; savršeno saznanje je istovremeno adekvatno i intuitivno. Lajbnic je kategorije omeđio na šest: supstancija, kvantitet, kvalitet, relacija, akcija i pasija (trpljenje). === Monade === Linija 54 ⟶ 53: Lajbnic je izmislio univerzalni jezik za logiku i kao mladić počeo da proučava simboličku logiku. Od njega potiču prvi pokušaji da se logika formuliše kao aksiomatski sistem. Takođe je preduzeo prve pokušaje da logiku obrađuje u okviru formalnih računa. Izraz koji je Lajbnic koristio za simboličku logiku koju je razvio je characteristica universlis, „opšta odlika ili veština označavanja“. Lajbnic je verovao da se ljudsko razmišljanje, rezonovanje može svesti na račun vrsta, klasa i da takav račun može da razreši mnoga neslaganja, razlike u mišljenjima: „Jedini način da ispravimo naše mišljenje je da ga učinimo opipljivim, stvarnim poput matematičara, tako da kad otkrijemo našu grešku, i kada postoje sporovi, neslaganja među ljudima možemo prosto reći: Hajde da izračunamo (calculemus) bez dalje prepirke i da vidimo ko je u pravu“. === Formalna logika === Linija 75 ⟶ 74: 1672. godine Lajbnic je izumeo mašinu za računanje koja je bila daleko bolja od Paskalove koja je mogla samo da sabira i oduzima; Lajbnicova je mogla još i da množi, deli i računa kvadratni koren. Lajbnic je 1697. godine prvi predstavio binarni sistem, onosno brojevni sistem u kojem se uz pomoć samo dve cifre 0 i 1 može prikazati svaki broj (dok se u običnom dekadnom sistemu koristi deset cifara 0 ..... 9). Dekadno 1 se pri tom u binarnom sistemu pojavljuje kao 1 (1x2°), 2 kao 10 (1x2¹ + 0x2°), 3 kao 11 (1x2¹ + + 1x2°), 4 kao 100 (1h2² + 0x2¹ + 0x2°) itd. U modernoj obradi podataka sprovodi se binarni sistem, stoga što se njegove cifre 0 i 1 lako pridružuju električnim stanjima UKLjUČENO i ISKLjUČENO, a time se svaki broj može predstaviti nekim nizom takvih stanja. Pojam [[diferencijal]] uveo je Lajbnic za označavanje lokalne (tačkaste) linearne aproksimacije: pri obrazovanju diferencijalnog količnika dy:dx = f(x); izrazi dy i dx označavaju se kao diferencijali. Linija 117 ⟶ 116: „Teodiceja“ i „Monadologija“ su mu kapitalna i najznačajnija dela. Prevedeni su: * Metafizička rasprava (Metaphysische Abhandlung) (prev. "Rasprava o metafizici", u: Lajbnic, Izabrani filozofski spisi, Naprijed, Zagreb, 1980, str. 108-152) * Monadologija (Monadologie) (u prevodu: Kultura, Beograd, 1957; 2u Izabrani filozofski spisi, Naprijed, Zagreb, 1980, * Novi ogledi o ljudskom razumu (Nouveaux essais sur l'entendement humain) (prevod: '"Veselin Masleša", Sarajevo, 1986; 2BIGZ, Beograd, 1995) Linija 124 ⟶ 123: * [http://www.newadvent.org/cathen/09134b.htm Katolička enciklopedija] {{~~commons~~Commonscat\|Gottfried Wilhelm Leibniz}} {{Lifetime\|1646\|1716\|Leibniz, Gottfried}} [[Kategorija:Filozofi\|Leibniz, Gottfried]] [[Kategorija:Matematičari\|Leibniz, Gottfried]] {{Link FA\|ru}}

Gottfried Leibniz – razlika između verzija