Vukova ćirilica – razlika između verzija

Крајем [[18. вијек]]а књижевни српски језик је био [[славеносербски]], архаични језик свештенства и виших слојева, тешко разумљив обичном народу. Записиван је руском ћирилицом у којој није било слова за неке гласове из говорног језика. Вук је почетком 19. вијека предузео реформу језика и писма водећи се начелом ''<span lang="sr">Пиши као што говориш, а читај као што је написано</span>''. Његов циљ је био да народни, свима разумљив језик, постане књижевни и да руско ћирилично писмо буде прилагођено српском говорном језику и што једноставније за учење.

[[Вук Стефановић Караџић]] је [[1818]]. године саставио нову српску азбуку водећи се фонетским правилом да ''<span lang="sr">једно слово предстаља један глас</span>''. Вукова азбука је садржала само слова за постојеће гласове, без слова за гласове који се не користе и без двогласа. Вук је из руске грађанске азбуке, која је у то време употребљавана и код Срба, изоставио сва непотребна слова: '''и''', '''ю''', '''й''', '''ъ''', '''ь''', '''щ''', '''я''' и др., а у своју реформисану азбуку унео шест нових слова: '''ћ''', '''ђ''', '''љ''', '''њ''', '''ј''' и '''џ'''. Слово '''ћ''' Вук је унео из старе ћирилице; '''ђ''' му је начинио [[Лукијан Мушицки]] према '''ћ'''; '''љ''' је спојено слово од '''л''' и '''ь''', '''њ''' је такође спојено слово од '''н''' и '''ь'''; '''ј''' је узео из [[Латиница|латинице]], а '''џ''' из [[Румунска ћирилица|румунске ћирилице]].

Услед великих отпора од стране црквених и грађанских кругова у [[Србија|Србији]], као званично писмо је призната тек [[1868]]. За време [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]], била је једно од два службена писма, поред [[Гајева латиница|латинице]]. У [[Други светски рат|Другом светском рату]], [[усташе|усташки]] режим је 21. априла [[1941]]. године донео „Законску одредбу о забрани ћирилице” на територији [[НДХ]] која је остала на снази до краја рата.<ref>[http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2007/01/21/pisma/srpski/pisma.shtml „Глас јавности” —- Писмо чува наш идентитет]</ref> Успостављањем [[СФРЈ|СФР Југославије]] Вукова ћирилица доживљава свој препород - она се као једно од два равноправна писма учила у свим школама "од [[Вардар]]а до [[Триглав]]а".

|align="left"|''[[Ćirilica]]''<br />''[[Latinica]]''<br />''[[International Phonetic Alphabet|IPA]]''||[[А (ћириличко)|А а]]<br />A<br />{{IPA|/a/}}||[[Б (ћириличко)|Б <span lang="sr">б</span>]]<br />B<br />{{IPA|/b/}}||[[В (ћириличко)|В в]]<br />V<br />{{IPA|/v/}}||[[Г (ћириличко)|Г г]]<br />G<br />{{IPA|/ɡ/}}||[[Д (ћириличко)|Д д]]<br />D<br />{{IPA|/d/}}||[[Ђ (ћириличко)|Ђ ђ]]<br />Ð<br />{{IPA|/ʥ/}}||[[Е (ћириличко)|Е е]]<br />E<br />{{IPA|/ɛ/}}||[[Ж (ћириличко)|Ж ж]]<br />Ž<br />{{IPA|/ʒ/}}||[[З (ћириличко)|З з]]<br />Z<br />{{IPA|/z/}}||[[И (ћириличко)|И и]]<br />I<br />{{IPA|/i/}}||[[Ј (ћириличко)|Ј ј]]<br />J<br />{{IPA|/j/}}