Vukova ćirilica – razlika između verzija
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
→Азбука: Постоји разлика између српског и руског б. |
Мора овако због постојања визуелне разлике између српске и руске ћирилице. |
||
Red 1:
{{Srpskohrvatska azbuka}}
<span lang="sr">
'''Вукова ћирилица''' је варијанта [[ћирилица|ћириличног писма]] које је развио српски лингвиста [[Вук Караџић]] у првој половини [[19. век]]а. Састоји се од 30 [[слова]], а свако од њих представља одговарајући глас. Према прва два слова ћириличног писма (''аз'', ''буки'') назива се '''азбуком'''.
Red 9:
[[Datoteka:VukKaradzic.jpg|thumb|[[Вук Караџић]]]]
Крајем [[18. вијек]]а књижевни српски језик је био [[славеносербски]], архаични језик свештенства и виших слојева, тешко разумљив обичном народу. Записиван је руском ћирилицом у којој није било слова за неке гласове из говорног језика. Вук је почетком 19. вијека предузео реформу језика и писма водећи се начелом ''<span lang="sr">Пиши као што говориш, а читај као што је написано</span>''. Његов циљ је био да народни, свима разумљив језик, постане књижевни и да руско ћирилично писмо буде прилагођено српском говорном језику и што једноставније за учење.
[[Вук Стефановић Караџић]] је [[1818]]. године саставио нову српску азбуку водећи се фонетским правилом да ''једно слово предстаља један глас''. Вукова азбука је садржала само слова за постојеће гласове, без слова за гласове који се не користе и без двогласа. Вук је из руске грађанске азбуке, која је у то време употребљавана и код Срба, изоставио сва непотребна слова: '''и''', '''ю''', '''й''', '''ъ''', '''ь''', '''щ''', '''я''' и др., а у своју реформисану азбуку унео шест нових слова: '''ћ''', '''ђ''', '''љ''', '''њ''', '''ј''' и '''џ'''. Слово '''ћ''' Вук је унео из старе ћирилице; '''ђ''' му је начинио [[Лукијан Мушицки]] према '''ћ'''; '''љ''' је спојено слово од '''л''' и '''ь''', '''њ''' је такође спојено слово од '''н''' и '''ь'''; '''ј''' је узео из [[Латиница|латинице]], а '''џ''' из [[Румунска ћирилица|румунске ћирилице]].
Услед великих отпора од стране црквених и грађанских кругова у [[Србија|Србији]], као званично писмо је призната тек [[1868]]. За време [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]], била је једно од два службена писма, поред [[Гајева латиница|латинице]]. У [[Други светски рат|Другом светском рату]], [[усташе|усташки]] режим је 21. априла [[1941]]. године донео „Законску одредбу о забрани ћирилице” на територији [[НДХ]] која је остала на снази до краја рата.<ref>[http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2007/01/21/pisma/srpski/pisma.shtml „Глас јавности”
== Азбука ==
Red 42:
[[Kategorija:Bosanski jezik]]
[[Kategorija:Crnogorski jezik]]
</span>
| |||