Anagnorizam – razlika između verzija
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
Red 9:
Aristotel je prvi pisao o upotrebi elementa prepoznavanja, pri čemu je smatrao da je najbolje kad je ono povezano s preokretom (= [[Peripetija|peripetijom]]), tj. ako prepoznavanje izazove preokret u radnji. Tu kombinaciju smatrao je odlikom vrhunske tragedije, kao npr. kad je u [[Sofoklo|Sofoklovom]] ''[[Edip (Sofokle)|Edipu]]'' [[Edip]] ubio svog oca i u neznanju se oženio vlastitom majkom te kasnije spoznao istinu, ili kad u [[Euripid|Euripidovoj]] ''[[Ifigenija na Tauridi|Ifigeniji na Tauridi]]'' [[Ifigenija]] na vreme shvata da su ljudi koje se sprema da [[Žrtvovanje ljudi|prinese na žrtvu]] zapravo njen brat i prijatelj i zatim odustaje od žrtvovanja. Aristotel ove složene zaplete (πεπλεγμένοι) smatra boljim od prostih (ἁπλοῖ), koji nemaju ni angnorizme ni peripetije, kao npr. kad [[Medeja]] u Euripidovoj ''[[Medeja (Euripid)|Medeji]]'' odlučuje da ubije svoju decu, znajući pri tom da su to njena deca, i zatim ih zaista i ubija.
Drugi istaknuti primer anagnorizma u [[Grčka tragedija|grčkoj tragediji]] nalazi se u [[Eshil|Eshilovim]] ''[[Hoefore (Eshil)|Hoeforama]]'', kad Elektra prepoznaje svog brata, Oresta, nakon što se on iz progonstva vratio u [[Argos]], pri čemu do prepoznavanja dolazi na grobu njihova oca [[Agamemnon|Agamemnona]], kojeg je ubila njihova majka, [[Klitemnestra]]. [[Elektra]] shvata da je [[Orest]] njen brat na temelju tri znaka: uvojka Orestove kose na grobu, otisaka njegovih stopa pored groba i komada tkanine koju je ona sama izvezla. Otisci stopa i kosa isti su kao i njeni. Elektrina svest o prisustvu brata, koji je jedina osoba koja
== Komedija ==
| |||