Fundamentalizam – razlika između verzija

'''Fundamentalizam''' ({{Jez-lat|fundamentum}} - osnova) jeste način mišljenja u kome se određena načela smatraju za suštinske istine koje, bez obzira na njihovu sadržinu imaju nepromenljiv i neprikosnoven [[autoritet]]. Supstancijalni fundamentalizmi imaju malo ili ništa zajedničkog osim što njihove pristalice obično pokazuju ozbiljnost i vatrenost koje proističu iz [[doktrina]]rne čvrstine. Iako se obično dovodi u vezu sa [[religija|religijom]] i doslovnom istinom svetih spisa fundamentalizam se susreće i u [[politika|političkim]] doktrinama. Štaviše i za [[liberalni skepticizam]] može se reći da sadrži fundamentalno verovanje da sve teorije treba dovesti u pitanje. Iako se termin često koristi pežorativno da bi označio nefleksibilnost, [[dogma]]tizam i autoritarizam, fundamentalizam može da izrazi i nesebičnost i odanost načelima.

 

[[Religija]] i [[politika]] preklapaju se u mnogo tačaka a svakako nije najmanje značajna ona koja se tiče razvoja najvažnijih ideoloških tradicija. Etički [[socijalizam]] je na primer postao sastavni deo različitih verskih doktrina, doprinevši nastanku [[hrišćanstvo|hrišćanskog]] i [[islam|muslimanskog]] socijalizma. [[Protestantizam]] je doveo do oblikovanja ideje o samomotivisanoj i individualnoj odgovornosti koja je našla izraz u klasičnom [[liberalizam|liberalizmu]]. Verski fundamentalizam se razlikuje po tome što posmatra sve aspekte javnog i privatnog života kao sekundarne u odnosu na objavljene verske doktrine. Sa tog gledišta politički i društveni trebalo bi da bude organizovan na osnovu onoga što se smatra ključnim, odnosno istinskim verskim načelima, obično poduprtim verom u doslovnu istinu svetih spisa. Pošto je takva načela moguće razviti u potpun pogled na svet, verski fundamentalizam se opravdano može smatrati [[ideologija|ideologijom]].