Kipar – razlika između verzija
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
m sredjivanje; kozmetičke promjene |
m Bot: popravljanje preusmjeravanja |
||
Red 78:
Sa saobraćajnog aspekta ima više nego povoljan položaj. Ova zemlja se nalazi bukvalno između [[istok]]a i ''zapad''a, pa je pri prelazu između istih gotovo nezaobilazna stanica. Za Kipar se često kaže da je najistočnija zapadna zemlja, to im je donelo mnogo koristi u saobraćajnom pogledu. Sa obzirom na to da se nalazi 64 -{km}- južno od [[Turska|Turske]], 97 -{km}- zapadno od [[Sirija|Sirije]], te 439 -{km}- severno od [[Sueski kanal|Sueckog kanala]], skoro svaki [[brod]] koji prolazi ovda i ide dalje na istok, i obrnuto, zaustavlja se u nekoj od kiparskih [[luka]]. Više od 1.000 stranih brodova danas plovi svetskim morima pod kiparskom zastavom. Osim brodskog, Kipar je važna stanica i za [[avion]]ski saobraćaj. Mnogi avioni koji lete sa zapada na [[Bliski Istok|Bliski istok]], pa i dalje, sleću prvo na aerodrome u [[Larnaka|Larnaki]] i [[Pafos]]u (češće Larnaki). Glavni grad [[Nikozija]] ne poseduje [[aerodrom]] za korištenje. Aerodrom u Larnaki je moderan i odgovara svim svetskim standardima. Sa njega poleću avioni, kako za sve veće evropske gradove ([[Frankfurt na Majni|Frankfurt]], [[London]], [[Pariz]], [[Rim]], [[Amsterdam]] i dr.), tako i za mnoge destinacije na Bliskom istoku i zemljama Persijskog zaliva.
Što se tiče istorijskog i političkog položaja, koliko god on bio povoljan, toliko se nepovoljno odrazio na ovo ostrvo. Naime, bukvalno svaka veća sila koja se pojavila na Mediteranu nije ga mogla promašiti, upravo zbog tog povoljnog položaja. Pa su tako vlast nad njim izmenjali: [[Fenikija]], [[Grčka]], [[Egipat]], [[Perzija|Persija]], [[Aleksandar Veliki]], [[Rim]], [[Византијско царство|Vizantija]], [[Arapi]], [[Ujedinjeno Kraljevstvo|Velika Britanija]], [[Francuska]], [[Mletačka Republika|Mletačka republika]], [[
== Istorija ==
Red 88:
U [[brončano doba|bronzanom dobu]] ovde doseljavaju [[Grci]] i sa sobom donose uticaj [[Mikenska Grčka|Mikenske kulture]]. Oni grade i svoje prve gradove ovde: [[Salamina|Salamis]], [[Pafos]], [[Kurion]] i [[Larnaka|Kition]]. Otprilike u slično vreme ovde i [[Fenikija|Feničani]] osnivaju svoje kolonije, tako da su se već tad počele mešati kulture na ovom ostrvu. Uskoro se na ostrvu formira 10 [[kraljevina]] koje su neko vreme uspevale održavati samostalnost. Ali ipak oko 1600 g. pne. [[Egipat]] osvaja ovo ostrvo. No, nakon pada Egipta, vlast preuzima [[Perzija|Persija]]. A za sve ovo vreme Kipar je ipak bio pod najvećim uticajem Grčke, verovatno iz razloga što su Grci bili i dalje većinski stanovnici. 333. pne. [[Aleksandar Veliki]] osvaja ostrvo i u sastavu države koju je on osvojio Kipar ostaje nekih malo manje od 200 godina, kad se javlja [[Rimsko Carstvo]] kao velika sila koja naravno nije mogla promašiti ovo ostvo. U trećem veku nove ere na Kipar stiže i [[hrišćanstvo]].
Nakon raspada Rimskog Carstva, Kipar ostaje pod vlašću Vizantije. Uskoro se na ostrvu pojavljuju i [[Arapi]], koji se ipak nisu dugo zadržali, niti ostavili dublji trag. [[1191]]. godine tokom Krstaških ratova, ostrvo osvaja engleski kralj [[Ričard Lavlje Srce|Ričard Lavljeg Srca]]. On je vladao ovim ostrvom samo jednu godinu, nakon čega ga je prodao [[Templari]]ma, a oni su otok prodali francuskom vojskovođi [[Gi Luzinjan|Giju Luzinjanu]]. Iako je vladao samo jednu godinu Ričard je počeo izgradnju grada Limasola. U ovo vreme Kipar je bio bitna strateška baza krstaša. [[1489]]. godine vlast nad ostrvom preuzima [[Mletačka Republika|Mletačka republika]], a u Maloj Aziji se javila nova velika sila - [[
Sa vremenom je Osmansko Carstvo sve više slabilo, pa je na [[Berlinski kongres|Berlinskom kongresu]], po posebnom dogovoru Velike Britanije i Turske, odlučeno da će ova prva [[ratna okupacija|okupirati]] ostrvo, što je ova uskoro i uradila bez većih problema. Turci su ovo dopustili u zamjenu za to da [[Englezi]] stanu na njihovu stranu u [[Tursko-Ruski rat|Tursko-Ruskom ratu]].
| |||