Verzija na datum 18 decembar 2013 u 00:07 uredi Igor Windsor (razgovor \| doprinos) Autopatroleri, Birokrati, Premještač datoteka, Patrolci, Vraćači, Administratori 23.851 izmena Nova stranica: thumb\|upright=1.8\|Položaj nekih od Tafijskih ostrva '''Tafos''' (grčki: Τάφος) ili '''Tafijska ostrva''' (Ταφίων νῆσοι) ili '...		Verzija na datum 18 decembar 2013 u 23:53 uredi poništi Igor Windsor (razgovor \| doprinos) Autopatroleri, Birokrati, Premještač datoteka, Patrolci, Vraćači, Administratori 23.851 izmena mNema sažetka izmjene oznaka: vizualno uređivanje Novija izmjena →
Red 3: '''Tafos''' ([[grčki]]: Τάφος) ili '''Tafijska ostrva''' (Ταφίων νῆσοι) ili '''Teleboidi''' (Τηλεβοῶν νῆσοι)<ref>[[Strabon]], ''Geografija', X, p. 459.</ref> [[Stara Grčka\|starogrčki]] je naziv za skupinu malih ostrva u [[Jonsko more\|Jonskom moru]], koja leže uz obalu [[Akarnanija\|Akarnanije]] na zapadu Grčke.<ref>[[Plinije Stariji]], ''Prirodoslovna pitanja'', IV, 12, 19.</ref> Stanovnici tih ostrva ― '''Tafljani''' ili '''Telebojani''' ― često se kod [[Homer\|Homera]] spominju kao vešti gusari.<ref>Npr. [[Homer]], ''[[Odiseja]]'', XV, 427; XVI, 426.</ref> Kada je boginja Atena posetila [[Temelah\|Temelaha]] na [[Itaka\|Itaci]] da bi podstakla da krene na put u [[Pilos]], uzela je na sebe lik [[Mentes\|Mentesa]], "gospodara Tafljana veštih s veslima"<ref>Homer, ''Odiseja'', I, 105.</ref> Tafljani ili [[Telebojani]] spominju se u mitu o [[Amfitrion\|Amfitrionu]], koji ih je i pokorio.<ref>[[Herodot]], ''Istorije'', V, 99; [[Apolodor\|Pseudo-Apolodor]], ''[[Biblioteka (Pseudo-Apolodor)\|Biblioteka]]'', II, 4, 6-7; Strabon, ''loc. cit.''; [[Plaut]], ''[[Amfitrion (Plaut)\|Amfitrion]]'', 1.1.</ref> Do vremena [[Euripid\|Euripida]] da su ostrva poistovećena s [[Ehinadi\|Ehinadima]]: u ''[[Ifigenija na Aulidi\|Ifigeniji na Aulidi]]'' ([[405. pne.]]) [[Halkida\|Halkiđanke]] koje čine [[Hor (pozorište)\|hor]] uhodile su helensku flotu i videle [[Eurit\|Eurita]] "koji je predvodio tafljanske ratnike s belim oštrim veslima, podanika Megesa, sina Filejevog, koji je otišao s Ehinadskih ostrva, gde mornari ne mogu pristati".<ref>[http://www.zona-pellucida.com/texts/iphenigea.html ''Iphenigea'']</ref> Glavno od tih ostrva Homer zove '''Tafos''',<ref>Homer, ''Odiseja'', I, 417.</ref> a kasniji ga pisci nazivaju ''Taphiūs'', ''Taphiussa'' ili or ''Taphias'' (Ταφιοῦς, Ταφιοῦσσα, Ταφιάς)<ref>Strabon, ''loc. cit.''; Plinije Stariji, ''loc. cit.''; [[Stefan Vizantinac]], s. v. Τάφος.</ref>, a čini se da se radi o ostrvu koje se danas zove ''Meganisí'' i nalazi se istočno od veće [[Lefkada\|Lefkade]]. Drugo po veličini od Tafijskih pstrva zvalo se ''Carnus'', danas ''Kálamo''.<ref>Npr. v. [[Barrington Atlas of the Greek and Roman World]].</ref> . Tafljani su sebe smatrali potomcima [[Persej (mitologija)\|Perseja]], jer je majka [[Tafije\|Tafija]], njihovog osnivača-[[Eponim\|eponima]], bila unuka Persejeva i s [[Posejdon\|Posejdonom]] je rodila Tafija. Prema drugoj tradiciji, Tafije je bio pripadnih [[Lelezi\|leleškog]] plemena i unuk [[Leleg\|Lelega]]. Najpoznatiji tafijski kralj bio je [[Pterelaj]], kome je Posejdon podario jednu zlatnu vlas, koja ga je činila besmrtnim sve dok se nalazila u kosi, ali ju je iščupala njegova kći [[Kometo]] da bi pomogla [[Amfitrion\|Amfitrionu]], koji je zaratio na Tafljane. Pobedivši Tafljane, Amfitrion je krenuo natrag u [[Antička Teba (Grčka)\|Tebu]], ali je Zevs uzeo njegov lik i pre njega stigao Amfitrionovoj ženi [[Alkmena\|Alkmeni]], s kojom je proveo strasnu noć i začeo [[Heraklo\|Herakla]].

Tafos – razlika između verzija