Teška voda – razlika između verzija

'''Teška voda''' je prilično slobodan naziv koji se najčešće odnosi na '''[[deuterijum]] oksid''', D₂O ili ²H₂O. Njene fizičke i hemijske osobine su veoma slične osobinama [[laka voda|lake vode]],, H₂O.. Vodonični atomi u molekulu potiču od težeg izotopa, deuterijuma, čije atomsko jezgro pored jednog protona (koji čini atomsko jezgro lakog vodonika) sadrži i jedan neutron. Dodatni neutron udvostručuje masu jezgra što dovodi do relativno velikog [[izotopski efekat|izotopskog efekta]] što se ispoljaa u promeni fizičkih i hemijskih osobina vode.

Uvek kada psotoji smeša izotopa vodonika nastaje '''poluteška voda''', HDO, jer se između molekula vode u tečnosti odvija brza izmena vodonika pa se prvobitini, H₂O i D₂O vrlo brzo preobrate u HDO. Voda koja sadrži 50% H i 50% D u stvari sadrži 50 % HDO i po 25 % H₂O i D₂O, koji su u [[dinamička ravnoteža|dinamičkoj ravnoteži]].

Tešku vodu ne treba mešati sa tvrdom vodom ili tritrisanom vodom. (Tritrisana voda sadrži treći izotop vodonika [[tricijum]].)

U nekim tipovima [[nuklearni reaktor|nuklearnih reaktora]] teška voda se koristi kao [[moderator neutrona]], medijum koji usprava neutrone koji tek pri malim brzimana mogu da reaguju sa jezgrima [[uranijum]]a u reaktoru. Obična (laka) voda takođe može da se koristi kao moderator, međutim, pošto laka voda takođe apsorbuje neutrone tada obogaćeni uranijum moa da se koristi kao gorivo.

[[Kategorija:FizičkaFizikalna kemija]]