Wikipedija

Aleksandar Mišić – razlika između verzija

Interaktivna pretraga historije
← Starija izmjenaNovija izmjena →
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
VizualnoWikitekst
Red 33:
Nakon aprilskog sloma, pukovnik Mihailović sa svojom grupom oficira formirao četničku komandu na Ravnoj gori [[maj]]a [[1941]]. godine. Major Mišić je odmah pristupio organizaciji. Bio je komandant Ribničkog četničkog odreda u [[Jugoslovenska vojska u otadžbini|Četničkim odredima Jugoslovenske vojske]].
 
Posle neuspešnog sastanka sa Titom u [[Brajićisastanak (Gornjiu Milanovac)Brajićima|sastanka u Brajićima]] sa Titom i Hadsonovog dolaska koji ga je uverio da ima legitimitet od izbegličke vlade, Mihailović je odlučio da se obračuna sa partizanima. DvaPrema četničkasećanju oficiraBranislava zaPantića, vezuDraža siMihailović 28je 27. oktobra stupili1941, udan vezunakon saodržanog Nedićem, a sutradansastanka sa nemačkimpartizanskim oficirompredstavnicima Jozefomu MatlomBrajićima, saodržao Mihailovićevomsastanak ponudomsa zajedničkunajbližim borbusaradnicima protivu partizanakući umajora zamenuAleksandra zaMišića oružjeu Struganiku.{{sfn|Tomasevich|1975|p=148}} Međutim, partizaniSastanku su odbilipored četničkeMihailovića napadei Mišića prisustvovali i ugrozili[[Dragiša četničkeVasić]], položajepotpukovnik na[[Dragoslav RavnojPavlović|Dragoslav gori.Pavlović]], Zbogpukovnik togaBranislav jePantić Mihailovići 3.kapetan novembraNenad 1941Mitrović. odložioGovoreći sastanako satrenutnoj nemačkimsituaciji, oficirimaMihailović zaje 11.istakao novembar.{{sfn|Tomasevich|1975|p=149}}da Načetničke [[Sastanakjedinice unemaju Divcima|sastankudovoljno uoružja, seluni Divcima]]municije, komza surazliku prisutvovaliod Mihailovićpartizana, Mišićkoji isvakim jedandanom zvaničnikpostaju [[Abver]]a,sve četnicisnažniji. suMihailović je stoga saopštio da je odlučio da se ponudiliobrati za pomoć Nemcima i ponudi im četničke odrede za borbu protiv partizana, s tim da ih Nemci naoružaju i snabdeju municijom. MajorNa Mišićkraju je pokušavaonaglasio da ubedije Nemceto jedini način da ćese imsuzbije bitinarastanje lojalnii saborciomasovljavanje protivpartizanskih partizanasnaga ("Miili, vamčak, nećemoda bitise neverni")one unište. Neki su da se ne bi trebalo obraćati Nemcima, paveć jeda čakbi predlagaooružje razmenui oficiramuniciju zatrebalo vezu:tražiti od Nedića. Tome su se suprotstavili Mihailović i Mišić. Branislav Pantić navodi sledeće Mihailovićeve reči:
 
{{citat|Kad je situacija takva da moram da pregovaram, onda ću da pregovaram sa neprijateljem. Na to me ovlašćuje i međunarodno ratno pravo. Uostalom, šta mi možemo da dobijemo od Nedića? Sve što nam treba, oružje i municija, Nedić mora tražiti od Nemaca... Zašto ići posredno kad možemo neposredno?<ref>Jovan Marjanović, Draža Mihailović između Britanaca i Nemaca, knj. I, Britanski štićenik, Zagreb-Beograd, 1979, str. 138.</ref>|[[Dragoljub Mihailović]]}}
{{citat|Mi idemo tako daleko da Vas molimo da do nas uputite oficire za vezu da biste se, uz punu garanciju, mogli uveriti u našu borbu protiv komunista.<ref>[http://sr.wikisource.org/sr-el/%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA_%D1%81%D0%B0_%D1%81%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%B0_%D0%9C%D0%B8%D1%85%D0%B0%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B0_%D1%81%D0%B0_%D0%BD%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8%D0%BC_%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%D1%83_%D1%81%D0%B5%D0%BB%D1%83_%D0%94%D0%B8%D0%B2%D1%86%D0%B8_11.11.1941. Zapisnik sa sastanka Mihailovića sa nemačkim predstavnicima u selu Divci 11.11.1941.]</ref>}}▼
 
Dva četnička oficira za vezu si 28. oktobra stupili u vezu sa Nedićem, a sutradan sa nemačkim oficirom Jozefom Matlom, sa Mihailovićevom ponudom zajedničku borbu protiv partizana u zamenu za oružje.{{sfn|Tomasevich|1975|p=148}} Međutim, partizani su odbili četničke napade i ugrozili četničke položaje na Ravnoj gori. Zbog toga je Mihailović 3. novembra 1941. odložio sastanak sa nemačkim oficirima za 11. novembar.{{sfn|Tomasevich|1975|p=149}} Na [[Sastanak u Divcima|sastanku u selu Divcima]], kom su prisutvovali Mihailović, Mišić i jedan zvaničnik [[Abver]]a, četnici su se ponudili Nemcima za borbu protiv partizana. Major Mišić je pokušavao da ubedi Nemce da će im biti lojalni saborci protiv partizana ("Mi vam nećemo biti neverni"), pa je čak predlagao razmenu oficira za vezu:
 
▲{{citat|Mi idemo tako daleko da Vas molimo da do nas uputite oficire za vezu da biste se, uz punu garanciju, mogli uveriti u našu borbu protiv komunista.<ref>[http://sr.wikisource.org/sr-el/%D0%97%D0%B0%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BD%D0%B8%D0%BA_%D1%81%D0%B0_%D1%81%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%B0_%D0%9C%D0%B8%D1%85%D0%B0%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B0_%D1%81%D0%B0_%D0%BD%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8%D0%BC_%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%D1%83_%D1%81%D0%B5%D0%BB%D1%83_%D0%94%D0%B8%D0%B2%D1%86%D0%B8_11.11.1941. Zapisnik sa sastanka Mihailovića sa nemačkim predstavnicima u selu Divci 11.11.1941.]</ref>|Aleksandar Mišić}}
 
Međutim, nikakav sporazum nije postignut zbog nemačkog zahteva za kompletnom predajom četnika. Posle zauzimanja partizanskog Užica, Nemci su 3. decembra izdali naređenje za [[operacija Mihailović|operaciju Mihailović]], potragu za četnicima na Ravnoj gori. Mihailović se sklonio kod Mišića u Struganiku. Tu su opkoljeni, ali je Mihailović uspeo pobeći. Nemci su zarobili Mišića i Fregla i kasnije ih streljali.{{sfn|Tomasevich|1975|p=199}}
Izvor: https://sh.wikipedia.org/wiki/Aleksandar_Mišić