Otvoreni skup – razlika između verzija

 

'''Rasejano''' ili '''otvoreno zvezdano jato''' je grupa mladih [[zvezda]] nastalih gotovo istovremeno iz istog [[molekularni oblak|molekularnog oblaka]]. Ovakva jata mogu sadržavati od desetak do nekoliko hiljada zvezda koje su međusobno vezane gravitacionom silom.<ref>Battinelli P., Capuzzo-Dolcetta R. (1991), ''Formation and evolutionary properties of the Galactic open cluster system'', Monthly Notices of the Royal Astronomical Society, v. 249, p. 76–83</ref>

Pojedina zvezdana jata, kao što su [[Plejade (zvezdano jato)|Plejade]], [[Hijade]], [[Prezepe]] itd, mogu se na nebu videti i golim okom. Ipak, za posmatranje većine jata je potreban [[teleskop]] ili [[dvogled]].

 

 

Najsjajnije grupe [[zvezda]] poput [[M45|Plejada]] poznate su od davnina. Neka druga jata su bila poznata kao magličasti objekti. [[Plejade (zvezdano jato)|Plejade]] su još u stara vremena bile poznate kao sedam sestara, jer se sedam najsjajnijih zvezda lako uoče i golim okom. [[Arat iz Sola]] 260. godine p. n. e. u svojoj poemi ''Fenomeni'', opisuje [[Prezepe]] kao „mali oblak“, jer se pojedinačne zvezde ne mogu videti slobodnim okom.

Brzo se otkrila fizička povezanost zvezda u otvorenim skupovima. [[Džon Mičel]], misionar iz 18. veka, izračunao je da je verovatnoća da zvezde, gledano sa Zemlje, naprave grupaciju kao [[Plejade (zvezdano jato)|Plejade]] samo 1:496.000.<ref>Michell J. (1767), ''An Inquiry into the probable Parallax, and Magnitude, of the Fixed Stars, from the Quantity of Light which they afford us, and the particular Circumstances of their Situation'', Philosophical Transactions, v. 57, p. 234–264</ref> Kako je [[astrometrija]] napredovala tako se saznalo da zvezde otvorenih jata imaju zajedničko kretanje kroz prostor. Spektroskopske metode kasnije su potvrdile da otvorena jata imaju slične [[radijalna brzina|radijalne brzine]]. Na osnovu toga se zaključilo da su zvezde iz jednog otvorenog jata nastale u zajedno, u istoj grupi.<ref name="carat" />

 

 

 

Sve zvezde su gotovo nastale u [[molekularni oblak|molekularnim oblacima]] i potom bile članovi nekog otvorenog jata. Molekularni oblak koji sadrži gas i prašinu mase od nekoliko desetina Sunčeve mase urušava se i formira više zvezda, a ne samo jednu zvzedu.

Kada jato nastane, mlade, sjajne i najmasivnije zvezde u njemu (koje pripadaju [[spektralna klasa|spektralnim klasama O i B]]) počeće zračiti ogromne količine [[UV zračenje|UV zračenja]]. Ovo zračenje stvara brzu [[jonizacija|jonizaciju]] gasa oko njih. Jonizacija uzrokuje nastanak [[HII region]]a. [[Zvezdani vetar|Zvezdani vetrovi]] masivnih zvezda i [[pritisak zračenja]] oduvavaju ostatke oblaka iz jata. Tipično, posle desetak miliona godina otvoreni skup će doživeti prvu eksploziju supernove koja će ubrzati izbacivanje gasa iz jata. Nakon više desetina miliona godina u otvorenom jatu gotovo neće više biti gasa. Na formiranje zvezda se potroši tek 10% mase početnog molekularnog oblaka.<ref>Battinelli P., Capuzzo-Dolcetta R. (1991), ''Formation and evolutionary properties of the Galactic open cluster system'', Monthly Notices of the Royal Astronomical Society, v. 249, p. 76–83</ref> Moguće je čak i da više rasejanih jata nastanu iz jednog istog molekularnog oblaka.<ref>Subramaniam A., Gorti U., Sagar R., Bhatt H. C. (1995), ''Probable binary open star clusters in the Galaxy'', Astronomy and Astrophysics, v.302, p.86</ref> Pretpostavlja se da su [[Hijade]] i [[Prezepe]], dva velika otvorena jata relativno blizu nas, nastale iz istog molekularnog oblaka pre nekih 600 miliona godina.<ref>{{Cite journal|author=Eggen O. J.|year=1960|title=Stellar groups, VII. The structure of the Hyades group|url=http://adsabs.harvard.edu/abs/1960MNRAS.120..540E|journal=Monthly Notices of the Royal Astronomical Society|volume=120|pages=540|accessdate=[[9. februar]] [[2009]]}}</ref>

 

 

 

 

Klasifikacija jata se radi najčešće po metodi koju je razvio [[Robert Trampler]] ({{jez-eng|Robert Trumpler}}) 1930. godine. Šema '''Tramplerove klasifikacije ''' daje svakom objektu tri oznake. [[Rimski brojevi]] od I do IV označavaju koncentraciju i izdvojenost otvorenog jata od susednog galaktičkog okruženja (od jake do slabe koncentracije), [[arapski brojevi]] 1-3 opisuju raspon u sjaju zvezda u otvorenom jatu (1 je mala, 3 velika razlika u sjaju između članova) i slova -{''p''}-, -{''m''}- i -{''r''}- koja govore da li je skup siromašan (''p'', od {{jez-eng|poor}}), umereno bogat (''m'', od {{jez-eng|medium}}) ili bogat (''r'', od {{jez-eng|rich}}) zvezdama. Slovo -{''n''}- označava da u jatu postoji i [[maglina]].<ref>Trumpler R.J. (1930), ''Preliminary results on the distances, dimensions and space distribution of open star clusters'', Lick Observatory bulletin no. 420, Berkeley : University of California Press, p. 154–188</ref>

Prema Tramplerovoj klasifikaciji, [[Plejade (zvezdano jato)|Plejade]] pripadaju tipu ''I 3 p n'', tj. ovo jato je veoma izvdojeno u odnosu na galaktičko okruženje, dosta koncentrisano s velikom razlikom u sjaju među zvezdama, velikim brojem zvezda i pripadajućom maglinom. Obližnje [[Hijade]] su klasifikovane kao ''II 3 -{m}-'', (manje koncentrisano, velika razliku u sjaju među članovima i umereno bogato zvezdama).

 

 

 

 

U našoj [[Mlečni put|Galaksiji]] mlađa otvorena jata se nalaze više bliže središtu, gde su plimske sile [[Mlečni put|Galaksije]] jače i molekularni oblaci gušći, pa je i stopa formiranja veća, ali i [[disperzija]] jata je veća. Starija jata se više nalaze u spoljnim delovima diska Galaksije. Jata u perifernijim delovima imaju sporiju disperziju.<ref>van den Bergh S., McClure R.D. (1980), ''Galactic distribution of the oldest open clusters'', Astronomy & Astrophysics, v.88, p.360</ref>

 

 

Rasejana jata se raspadnu pre nego što zvezde u njima dosegnu naprednije [[zvezdana evolucija|evolutivne stadijume]], pa u rasejanim jatima uglavnom dominira svetlost mladih, plavih zvezda ([[spektralna klasa|klase]] O i B). To su i najmasivnije zvezde, pa je njihov život vrlo kratak, tek nekoliko desetina miliona godina.<ref name="evo2">{{cite journal|autore=Andronov N., Pinsonneault M., Terndrup D.|year=2003|title=Formation of Blue Stragglers in Open Clusters|journal=American Astronomical Society Meeting|pages=203}}</ref> Starija otvorena jata zato sadrže manje, većim delom žute zvezde ([[spektralna klasa|klase]] F, G).

Kada zvezda potroši sav [[vodonik]] koji održava [[fuzija|nuklearnu fuziju]] u njoj, zvezde male ili srednje mase odbacuju spoljašnje slojeve i tako stvaraju [[planetarna maglina|planetarnu maglinu]]. Ono što ostane od zvezde je [[beli patuljak]] koji se polako hladi. U otvorenim jatima se često javlja manjak belih patuljaka, kad se uporedi sa nekom teorijskom vrednošću koja se dobije na osnovu mase i starosti jata. Jedno od mogućih objašnjenja je da [[crveni džin]] kad odbacuje spoljne slojeve od kojih nastaje planetarna maglina, zbog asimetrije mase koja se izbaci može da dobije dodatnu brzinu od par kilometara u sekundi što je dovoljno da napusti sistem.<ref>Fellhauer M., Lin D.N.C., Bolte M., Aarseth S.J., Williams K.A. (2003), ''The White Dwarf Deficit in Open Clusters: Dynamical Processes'', The Astrophysical Journal, v. 595, pp. L53-L56</ref>

 

 

Kada se za rasejano jato napravi [[Hercšprung-Raselov dijagram]] može se uočiti da većina zvezda pripada [[glavni niz|glavnom nizu]] (vidi sliku).<ref name="orsa">{{Cite web|title=Diagrammi degli ammassi ed evoluzione stellare|url=http://www.orsapa.it/evstellare/Ammassi.htm|accessdate=[[9. februar]] [[2009]]}}</ref> Najmasivnije zvezde u skupu već su počele evoluirati u crvene džinove i nalaze se u gornjem desnom delu dijagrama. Zato se linija glavnog niza lomi i skreće prema gornjem desnom uglu. Prema položaju loma linije glavnog niza može se odrediti starost jata.

Kako sve zvezde iz jednog jata imaju sličan sastav, jer su nastale iz istog oblaka gasa i prašine, rasejana jata su odličan poligon za posmatranje [[evolucija zvezda|evolucije zvezda]]. Takođe sve zvezde u jatu se nalaze na gotovo istoj udaljenosti od Zemlje, pa je razlika u njihovom međusobnom sjaju direktno vezana samo za njihovu masu.<ref name="carat">{{Cite web|title=Open Star Clusters|url=http://www.seds.org/messier/open.html|accessdate=[[9. februar]] [[2009]]}}</ref> Time dobijamo da su određeni parametri vezani za celo jato, što olakšava proučavanje drugih promenljivih u [[zvezdana evolucija|zvezdanoj evoluciji]].

 

 

Istraživanja su pokazala da je količina lakih elemenata u otvorenim jatima manja nego što teorijski modeli predviđaju. Razlog ovog nepoklapanja nije još jasan, ali rešenje leži u granici između sloja [[konvekcija|konvekcije]] i radijativnog sloja u zvezdi, standardnim procesima prenosa energije u unutrašnjosti zvezde.<ref>VandenBerg, D.A., Stetson P.B. (2004), ''On the Old Open Clusters M67 and NGC 188: Convective Core Overshooting, Color-Temperature Relations, Distances, and Ages'', Publications of the Astronomical Society of the Pacific, v. 116, pp. 997–1011</ref>

 

 

Mnoga otvorena jata su nestabilne formacije. Sa masom koja je dovoljno mala da brzina oslobađanja (brzina potrebna da bi zvezda napustila sistem) manja od prosečne brzine zvezda u jatu. Takva jata teže da se brzo raspadnu i traju samo nekoliko miliona godina. Takođe, ostaci oblaka iz kojeg se jato stvorilo se izbacuju iz jata i time se dodatno smanjuje masa i time ubrzava njegova disperzija.<ref>{{Cite journal|author=Hills, J. G.|title=The effect of mass loss on the dynamical evolution of a stellar system - Analytic approximations|url=http://adsabs.harvard.edu/full/1980ApJ...235..986H|journal=Astrophysical Journal|volume=235|number=1|pages=986-991|year=1980|doi=10.1086/157703|accessdate=[[9. februar]] [[2009]]}}</ref>

Jata sa dovoljno mase da zadrže zvezde ostaju cela i nekoliko desetina miliona godina i posle perioda kada se masa naglo smalji zbog izbacivanja ostataka početnog oblaka, ali kroz vreme i njih rasprši kombinacija unutrašnjih i spoljnih uticaja. U unutrašnje faktore se ubrajaju bliski prolasci pojedinih zvezda, koji mogu uzrokovati izbacivanje jedne od zvezda.<ref name="dinamiche">{{Cite journal|author=de La Fuente M.R.|year=1998|title=Dynamical Evolution of Open Star Clusters|journal=Publications of the Astronomical Society of the Pacific|volume=110|pages=1117–1117}}</ref>

 

 

Kada se otvoreni skup raspadne iza njega će ostati grupa zvezda s sličnim smerom kretanja i brzinama. Takve grupe zvezda se zovu [[zvezdana asocijacija|zvezdane asocijacije]]. Pet od sedam najsjajnijjih zvezda u sazvežđu [[Veliki Medved]] primer su takve grupe. Tačnije ova zvezdana asocijacija je značajno veća i sadrži zvezde koje se prostiru od sazvežđa [[sazvežđe Cefej|Cefej]] do sazvežđa [[sazvežđe Južni Trougao|Južni Trougao]]. [[Sunce]] se nalazi blizu oboda ove zvezdane asocijacije, ali joj ne pripada. Sunce je starije od ovih zvezda čak oko deset puta. Ono se prosto tokom svog kretanja približilo ovim zvezdama.<ref>{{Cite journal|author=Soderblom, David R.; Mayor, Michel|title=Stellar kinematic groups. I - The Ursa Major group|url=http://adsabs.harvard.edu/abs/1993AJ....105..226S|journal=Astronomical Journal|year=1993|volume=105|number=1|pag0se=226-249|id=ISSN 0004-6256|doi=10.1086/116422|accessdate=[[9. februar]] [[2009]]}}</ref>

Prvobitno jato u kojem je nastalo [[Sunce]], pre oko 4,6 milijardi godina, se potpuno raspalo i zvezde iz tog jata su rasute u disku [[Mlečni put|Galaksije]], bez načina da se razlikuju od svog galaktičkog okruženja.

 

{{main|Standardne sveće}}

 

Rastojanja do rasejanih jata možemo meriti metodom [[paralaksa|paralakse]] ili metodom konvergentnih tačaka.

{{reflist|2}}

 

 

{{Commonscat|Open clusters}}

[[Kategorija:Astronomija]]

[[Kategorija:Otvoreni skupovi|*]]

 

{{Link FA|en}}

{{Link FA|es}}

{{Link FA|it}}

{{Link FA|pl}}

{{Link FA|th}}

{{Link GA|zh}}