Aleksandar Kolčak – razlika između verzija

|ime=Aleksandar Kolčak<br /><small>Алекса́ндр Васи́льевич Колча́к</small>

|ratovi=[[Rusko-japanski rat]]<br />[[Prvi svjetski rat]]<br />[[Ruski građanski rat]]

|vojska={{ZD|R|RUSC}} [[Ruska carska vojska]]<br />{{ZD|R|RUSC}} [[Bijela armija]]

|rod=[[ImageDatoteka:Naval Ensign of Russia.svg|23px]] [[Ruska carska mornarica]]

* Kozaci pod Aleksandrom Dutovom da zauzmu [[Samara|SamarSamaru]]u i [[Saratov]]

Kolčak je imao 110.000 vojnika, a boljševici 96.000. Britanci su dobro opremili Kolčakovu vojsku. Kolčakova vojska je u martu 1919. zauzela [[Ufa|Ufu]] i odatle je napredovala prema [[Kazanj]]u i približavala se [[Samara|Samari]] na [[Volga (reka)|Volgi]]. Pobune protiv boljševičke vlasti u [[Uljanovsk|SimbirskSimbirsku]]u, Kazanju, [[Vjatka|Vjatki]] i Samari pomagali su naporima Bele garde. Novoformirana Crvena armija nije se pokazala sprema za borbu i samo su se povlačili. Dozvolili su Belima da napreduju do linije od [[Glazov]]a do [[Orenburg]]a i [[Uralsk]]a. Kolčak je držao teritorije od 300.000 km² sa 7 miliona ljudi. U aprilu [[1919]], boljševici su bili jako zabrinuti, pa su odupiranje Kolčaku postavili kao glavni prioritet. Sa dolaskom proleća pokazalo se da je Kolčakova vojska stvorila jako udaljene borbene linije, koje su napredovale znatno dalje od mogućih linija snabdevanja. Nastali su logistički problemi snabdevanja. [[Crvena armija]] je sa druge strane mobilisala novu vojsku protiv Kolčaka.

Kolčak je izgubio simpatije potencijalnih saveznika češke legije i poljske 5. divizije. Oni su se povukli iz sukoba oktobra 1918, ali ostali su prisutni. Njihov novi vođa Moris Janin je Kolčaka smatrao pukim britanskim instrumentom. Kolčak nije mogao da računa ni na japansku pomoć, jer su se Japanci bojali da bi se mogao mešati u njihovu okupaciju ruskog Dalekog istoka. Stvorili su i tamponsku državu istočno od [[Bajkalsko jezero|BajkalBajkala]]a pod kozačkom kontrolom. Oko 7.000 američkih vojnika u [[Sibir]]u se nije mešalo, jer je to smatralo unutrašnjom ruskom stvari.

Након повлачења царистичких сила према истоку, на тај пут је кренуо и воз са царевим златом и новцем. Царисти су успјели да превезу око 1300 тона царевог злата, сребра и осталог блага. Када је благо стигло у Омск (тада центар адмирала Колчака) Колчак је запленио воз<ref>{{cite web|url=http://admiralfilm.ru/peace/era/death1/index.phtml |title=Сообщение о расстреле адмирала Колчака &#124; Фильм Адмирал, Колчак - история жизни, Адмирал Колчак и Анна Тимирева |publisher=Admiralfilm.ru |date= |accessdate = 31. 10. 2011.}}</ref>. U periodu od 1918 do 1919, [[Omsk]] je zbog tog blaga postao ekstravagantno mesto Rusije. Finansijski su ga pomagale i zapadne države ([[UK|Britanija]], Francuska), koje su se borile na strani belogardijca u [[Ruski građanski rat|ruskom građanskom ratu]]. To blagostanje je neko vreme dobro služilo kontrarevoluciju u [[Sibir]]u. Deo zlata je ponet na [[Veliki sibirski ledeni pohod|velikom sibirskom ledenom pohodu]] prema [[Čita|Čiti]], pa se delimično nalazi na dnu [[Bajkalsko jezero|BajkalBajkalskog]]skog jezera.<ref>{{cite web|url=http://www.rg.ru/2005/12/09/kolchak-zoloto.html |title=Гнкнрн Юдлхпюкю Йнквюйю Лнфер Ашрэ Яопърюмн Б Пюинме Йпюямнъпяйю — Юмдпеи Йскэвхжйхи — „Гюцюдйю Люпэхмни Цпхбш“ — Пняяхияйюъ Цюгерю — Б Пняяхх Лмнцн Кер Хыср Гнкнрн Юдлхпюкю Йнквюйю. Йпюямнъпяйхи Хяякеднбюрекэ, Янбермхй Цсаепмюрнпю Йпюъ Ебцемхи Оюыемйн Явхрюер, Врн Дн Яху Онп Гнкнрн Хяйюкх Янбяел Ме Рюл. Он Ецн Лмемхч, Нмн Лнфер Ашрэ Яопърюмн Б Нйпеярмняръу Наэ-Емхяеияйнцн Йюмюкю, Цде Кефюр Нярюмйх Нйнкн Оърхянр Аекнцбюпдеижеб. Он Ябхдерекэярбюл Леярмшу Фхрекеи, Оепед Цхаекэч Аекше Врн-Рн Опърюкх |publisher=Rg.ru |date= |accessdate = 31. 10. 2011.}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.gazeta.ru/science/2008/07/30_a_2797093.shtml |title=Гнкнрн Йнквюйю Опнлемъкх Мю Бюцнм Яепеапю - Цюгерю.Ru |publisher=Gazeta.ru |date= |accessdate = 31. 10. 2011.}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.rosbalt.ru/2009/09/01/668135.html |title="п°п╦я─я▀" п╦я┴я┐я┌ п╥п╬п╩п╬я┌п╬ п п╬п╩я┤п╟п╨п╟ п╫п╟ п╢п╫п╣ п▒п╟п╧п╨п╟п╩п╟ Б─■ п п╬п╩я┤п╟п╨, п╥п╬п╩п╬я┌п╬, п▒п╟п╧п╨п╟п╩ - п═п╬я│п╠п╟п╩я┌ |publisher=Rosbalt.ru |date= |accessdate = 31. 10. 2011.}}</ref>

== U popularnoj kulturi ==

== SpoljašnjeVanjske veze ==