Marko Antonije – razlika između verzija

Pre pohoda na Parćane, Antonije je reorganizovao klijentelske kraljevine na Istoku. Između ostalih, postavio je Iroda Velikog za kralja [[Judeja|Judeje]]. U proleće 36. Antonije je poveo vojsku od 60.000 legionara i pomoćnih odreda preko [[Jermenija|Armenije]] na Parćane. Tokom pohoda rimska vojska je ostala bez opsadnih sprava i Antonijeva opsada Fraaspe u [[Medijci|Mediji]] se završila neuspešno. Najzad, usledilo je teško povlačenje usred zime i Antonije je izgubio trećinu vojske i, što se za Rimljane smatralo velikom sramotom, nekoliko legijskih stegova. I Oktavija i Kleopatra su pripremile rezerve hrane i odeće za postradale vojnike, ali je Antonije prihvatio samo Kleopatrine darove. Svoj neuspeh Antonije je pripisao izdaji armenskog kralja [[Artavazd]]a, tako da je 34. osvojio Armeniju, pretvorio je u rimsku provinciju i pogubio verolomnog kralja. U jesen 34, po povratku iz Jermenije, Antonije je još jednom uzburkao javno mnenje u Rimu pošto je u Aleksandriji proslavio [[Rimski trijumf|trijumf]]. U toku proslave poput helenističkog monarha sedeo je na zlatnom tronu pored Kleopatre koja je bila obučena kao [[Izida]]. Pred okupljenom masom je proglasio Cezariona (Ptolemeja Cezara) za legitimnog potomka Julija Cezara, indirektno podsećajući na to da je Oktavijan samo posvojeni sin. Najzad, pravdajući se svojim trijumvirskim ovlašćenjima, Antonije je razdelio istočne oblasti i rimske provincije svojoj i Kleopatrinoj deci: Aleksandru Heliju Armeniju, Partiju i Mediju, Ptolemeju Filadelfu Siriju i [[Kilikija|Kilikiju]], a Kleopatri Seleni [[Kiremaika|Kirenaiku]] i [[Libija (rimska)|Libiju]].