Verzija na datum 27 august 2013 u 01:25 uredi Vitek (razgovor \| doprinos) Autopatroleri 26.344 izmene m link ← Starija izmjena		Verzija na datum 27 august 2013 u 01:45 uredi poništi Vitek (razgovor \| doprinos) Autopatroleri 26.344 izmene m pop linkova Novija izmjena →
Red 5: \|opis_slike=Napoleon III u bici kod Solferina \|vreme=[[29. 4.\|29. april]] [[1859\|1859.]] - [[11. 7.\|11. jul]] [[1859\|1859.]] \|mesto=[[Kraljevstvo Lombardija-Venecija\|Lombardija-Venecija]] \|rezultat=francusko-sardinijska pobeda <br>Lombardija je postala deo [[Kraljevina Sardinija\|Pijemonta-Sardinije]] \|strana1=[[Datoteka:Flag of France.svg\|20px\|border]] [[Francuska]]<br>[[Datoteka:Flag_of_Italy_%281861-1946%29_crowned.svg\|20px\|border]] [[Kraljevina Sardinija\|Pijemont-Sardinija]] \|strana2=[[Datoteka:Flag of the Habsburg Monarchy.svg\|20px\|border]] [[Austrijsko Carstvo\|Austrija]] \|komandant1=[[Napoleon III]] <br> [[~~Viktor~~Vittorio ~~Emanuel~~Emanuele II.]] \|komandant2=[[Ferenc Đuljaji]]<br> [[Franjo Josip I.\|Franc Jozef I]] \|strength1=206.000 Red 20: ==Rat== ===Pozadina=== Armija Pijemonta-Sardinije u savezu sa Francuskom nastojala je da osvoji ~~kraljevinu~~ [[Kraljevstvo Lombardija-Venecija\|Kraljevinu Lombardija-Venecija]], koja je bila pod austrijskom upravom nakon [[Bečki kongres\|Bečkoga kongresa]] [[1815]]. Francuski car [[Napoleon III ]] i predsednik vlade Pijemont-Sardinije [[~~Kamilo~~Camillo Benso di ~~Kavur~~Cavour]] sklopili su tajni sporazum o savezu protiv Austrije. Po tome sporazumu [[Francuska]] će pomoći Pijemontu ako ga [[Austrija]] napadne [[Kraljevina Sardinija\|Pijemont-Sardinija]] će Francuskoj dati [[~~Savoj~~Savoja\|Savoju]] i [[Nice\|Nicu]] Taj plan je trebao pomoći obema zemljama. Pomogao bi pijemontskome planu o [[Ujedinjenje Italije\|ujedinjenju Italije]] pod Savojskom dinastijom, a sa druge strane oslabio bi Austriju kao neprijatelja Francuske. Kavur nije mogao da dobije francusku pomoć sem u slučaju da Austrija prva napadne, pa je zbog toga provocirao Austriju nizom vojnih manevara kraj granice. Austrija je [[23. 4.\|23. aprila]] [[1859]]. izdala [[ultimatum]] zahtevajući potpunu demilitarizaciju kraljevine Pijemont-Sardinije. Pošto to Pijemont nije poslušao Austrija je započela rat [[29. 4.\|29. aprila]] [[1859]]., pa je na taj način uvukla Francusku u rat. ===Snage=== Francuska armija je za italijansku kampanju imala 130.000 vojnika, 2.000 konjanika i 312 topova, što je predstavljalo pola francuske armije toga doba. Armija je bila pod komandom Napoleona III i bila je podeljena na pet korpusa. Vojska Pijemonta-Sardinije je imala 70.000 vojnika, 4.000 konjanika i 90 topova, a bila je podeljena na pet divizija. Bile su prisutne i dve formacije dobrovoljaca. Glavnokomandujući je bio kralj [[~~Viktor~~Vittorio ~~Emanuel~~Emanuele II.]]. Austrijska vojska je imala 220.000 vojnika, 824 topa i 22.000 konjanika. Predvodio ih je feldmaršal grof Ferenc Đuljaji. ===Operacije=== Red 33: Austrijska vojska je ipak uspela da stigne do Verčelija, odakle su ugrožavali [[Torino]], ali francusko-sardinijski pokreti usmereni ojačanju Aleksandrije i mostova preko reke Po oko Kasale Monferata prisilili su austrijsku vojsku na povlačenje. [[Napoleon III]] je [[14. 5.\|14. maja]] stigao u Aleksandriju i preuzeo zapovedništvo nad operacijama. Početni sukob je bila [[bitka kod Montebela (1859)]] 20. maja 1859. Austrijske snage su tu bile tri puta brojnije, ali Francuzi su pobedili, pa je austrijski glavnokomandujući postao još oprezniji. Početkom juna Đuljaji je bio blizu železničkoga čvora u Mađentu sa dosta razvučenom vojskom. Napoleon je napao čeono preko Tičina sa delom snaga, a sa drugim delom je napao severnije da bi sa boka napao Austrijance. Francuski plan je uspeo pa su se Austrijanci morali povući dosta daleko do tvrđava u istočnoj Lombardiji, gde je grof Đuljaji smenjen. Zapovedništvo je preuzeo sam car [[Franjo Josip I.\|Franc Jozef I]], osećajući da će to biti jednostavan zadatak da se obrani dobro utvrđena austrijska teritorija iza reke Minčio. Franc Jozef I će prvi i poslednji put komandovati u [[bitka kod Solferina\|bici kod Solferina]]. Pijemontska i francuska armija su napredovali i zauzeli su [[Milano]] i krenuli su istočno da poraze Austriju pre nego što može Pruska da dođe u pomoć. Austrijanci su sazanali da su se Francuzi zaustavili kod [[~~Breša~~Brescia\|~~Breše~~Brescie]], pa su odlučili da ih iznenade naglim prelaskom u napad. I Francuzi su krenuli u ofanzivu, ali nijedna strana nije znala gde se nalazi druga strana sve dok se nisu sreli. Austrijski 7. korpus je bio razdvojen od glavnine snaga i uspeli su da obrane Pocelongo. Ostali deo austrijske vojske se povukao i prepustio nekoliko gradova Francuzima. U isto vreme u severnom delu Lombardije su italijanski dobrovoljci "Alpski lovci" pod zapovedništvom [[Giuseppe Garibaldi\|Đuzepea Garibaldija]] pobedili Austrijance kod Varezea i Koma. ===Mir=== Red 42: [[Datoteka:Places of the 1859 Austro-Sardinian war.png\|thumb\|thumb\|500px\|Mesta najvećih bitki tokom Austrijsko-sardinijskoga rata 1859.]] Već [[1860]]. uz francusko i britansko odobrenje središnje italijanske države [[~~vojvodstvo~~Vojvodstvo Parma]] [[~~vojvodstvo~~Vojvodstvo Modena]] [[Veliko Vojvodstvo Toskana]] [[Papinska Država]] se anektiraju Pijemont-Sardiniji. Francuska zauzvrat dobija dogovorenu nagradu: Savoju i Nicu. [[Giuseppe ~~Garibaldi\|Đuzepe~~ Garibaldi]] se opirao pripajanju Nice Francuskoj, jer je poreklom iz Nice. Garibaldi je posle toga poveo [[Pohod hiljade\|ekspediciju na Siciliju]], čime je okončao ujedinjenje Italije. ==Hronologija 1859.== [[26. 4.\|26. april]] [[Giuseppe Garibaldi\|Đuzepe Garibaldi]] se sa "Alpskim lovcima" suprostavio austrijskoj vojsci kod Varezea [[20. 5.\|20. maj]] Francuska pešadija i pijemontska konjica porazili su austrijsku vojsku u [[bitka kod Montebela\|bici kod Montebela]] [[27. 5.\|27. maj]] "Alpski lovci" su nakon pobede ušli u ~~Komo~~[[Como]] [[30. 5.\|30. maj]] Pijemont je pobedio austrijskuu armiju u bici kod Palestra [[4. 6.\|4. jun]] U bici kod Mađenta Francuska i Pijemont su pobedili Austriju [[21. 6.\|21. jun]] -[[24. 6.\|24. jun]] U [[bitka kod Solferina\|bici kod Solferina]] vojska Pijemonta i Francuske pod zapovedništvom Napoleona III pobedila je austrijsku vojsku pod zapovedništvom austrijskoga cara Franca Jozefa I I. Bitka je inspirisala [[~~Anri~~Henri ~~Dinan~~Dunant\|~~Anri~~Henri ~~Dinana~~Dunanta]] da osnuje [[Crveni križ~~\|Crveni krst~~]]. *[[11. 7.\|11. jul]] [[Franjo Josip I.\|Franc Jozef I]] i [[Napoleon III]] su potpisali sporazum u Vilafranci

Austrijsko-sardinijski rat – razlika između verzija