Treći Reich – razlika između verzija
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
m Bot: popravljanje preusmjeravanja |
|||
Red 90:
Njemačka je osvojila ili okupirala veći dio [[Evropa|Europe]] i [[Sjeverna Afrika|Sjeverne Afrike]] u ratu. Milijuni [[Jevreji|Židova]] i drugih manjina su zatvoreni ili ubijeni, pretežito u vrijeme Drugog svjetskog rata. Unatoč jačim saveznicima koje je imala, [[Japan]] i [[Kraljevina Italija|Kraljevinu Italiju]], Njemačka je izgubila rat. 1945. podijeljena je na okupacijske zone između pobjedničkih država, [[Sjedinjene Američke Države|Sjedinjenih Američkih Država]], [[Ujedinjeno Kraljevstvo|Ujedinjenog Kraljevstva]], [[Francuska|Francuske]] i [[Sovjetski Savez|Sovjetskog Saveza]].
== Istorija ==
=== Pozadina ===
{{main|Vajmarska republika}}
Nemačka privreda je pretrpela ogromnu štetu nakon završetka [[Prvi svetski rat|Prvog svetskog rata]], delimično zbog otplate ratne odštete po odredbama [[Versajski sporazum|Versajskog mira]] iz 1919. Vlada [[Vajmarska republika|Vajmarske Nemačke]] je štampala novac da bi isplatila odštetu i državni ratni dug, zbog čega je izbila [[hiperinflacija]] koja je dovela do naduvanih cena potrošačkih potreba, ekonomskog haosa i nemira zbog hrane.{{sfn|Evans|2003|p=103–108}} Kada nemačka vlada nije isplatila odštetu u januaru 1923, francuska vojska je [[Okupacija Rura|okupirala nemačke industrijske oblasti]] u [[Rurska oblast|Rur]]u. Zbog toga su izbili veliki građanski nemiri.{{sfn|Evans|2003|pp=186–187}}
[[Nacionalsocijalistička njemačka radnička partija|Nacionalsocijalistička nemačka radnička partija]] (skraćeno Nacistička partija) je bila naslednica [[Nacionalsocijalistička njemačka radnička partija|Nemačke radničke partije]], osnovane 1919, jedne od političkih partija [[krajnja desnica|krajnje desnice]] aktivne u to vreme u Nemačkoj. Program partije je uključivao uklanjanje Vajmarske republike, odbacivanje odredaba Versajskog mira, radikalni [[antisemitizam]] i anti[[komunizam]].{{sfn|Goldhagen|1996|p=85}} Nacisti su obećavali jaku centralnu vladu, prošireni ''[[lebensraum]]'' (životni prostor) za germanske narode, osnivanje nacionalne zajednice zasnovane na rasi i rasno čišćenje aktivnim progonom [[Jevreji|Jevreja]], kojima će biti oduzeto državljanstvo i građanska prava.{{sfn|Evans|2003|pp=179–180}} Nacisti su predlagali nacionalni i kulturni preporod na osnovu [[Folkiš pokret]]a.{{sfn|Kershaw|2008|p=81}}
Kada se u SAD dogodio [[krah berze 1929.|berzanski krah]] 24. oktobra 1929, njegov uticaj na Nemačku je bio težak. Milioni radnika su otpušteni, a nekoliko velikih banaka je propalo. Hitler i nacisti su se pripremili da iskoriste vanredno stanje da bi stekli podršku za svoju partiju. Oni su obećavali da će ojačati privredu i pružiti zaposlenja.{{sfn|Shirer|1960|pp=136–137}} Mnogi glasači su verovali da je Nacistička partija sposobna da uspostavi red, uguši građanske nemire i poboljša međunarodni ugled Nemačke. Nakon [[Parlamentarni izbori u Nemačkoj (novembar 1932)|izbora novembra 1932.]], nacisti su bili najjača stranka u [[Rajhstag]]u, zazuzevši sa 37,4% glasova 230 poslaničkih mesta .{{sfn|Goldhagen|1996|p=87}}
=== Nacističko osvajanje vlasti ===
[[Datoteka:Bundesarchiv Bild 183-S33882, Adolf Hitler retouched.jpg|mini|levo|Adolf Hitler 1937.]]
Iako su nacisti imali najveći udeo glasova na dvema parlamentarnim izborima 1932, oni nisu imali većinu, pa je Hitler bio na čelu kratkotrajne koalicione vlade koju su formirali Nacistička partija i [[Nemačka nacionalna narodna partija]].{{sfn|Evans|2003|pp=293, 302}} Pod pritiskom političara, industrijalaca i poslovne zajednice, predsednik [[Paul fon Hindenburg]] je imenovao Hitlera za [[kancelar (Njemačka)|kancelara Nemačke]] 30. januara 1933. ''[[mahtergrajfung]]'' (stecanje moći).{{sfn|Shirer|1960|pp=183–184}} U narednim mesecima, Nacistička partija je koristeći proces ''[[glajhsšaltung]]a'' (koordinacije) zabranila sve političke partije i doveli sve vidove života pod kontrolu partije.{{sfn|McNab|2009|p=14}} Svim građanskim organizacijama, uključujući udruženja poljoprivrednika, dobrovoljačke organizacije i sportske klubove, je rukovodstvo zamenjeno simpatizerima nacista ili članovima stranke. Do juna 1933. bukvalno jedine organizacije koje nisu bile pod kontrolom Nacističke partije bile su [[Rajhsver|vojska]] i verske organizacije.{{sfn|Evans|2005|p=14}}
U noći 27. februara 1933. u zgradi Rajhstaga je [[paljenje Rajhstaga|podmetnut požar]]. [[Marinus van der Lube]], holandski komunista, je proglašen krivim za podmetanje požara. Hitler je tvrdio da je požar označavao početak komunističkog ustanka. [[Šturmabtajlung|SA]] odredi su nasilno ugnjetavali komuniste po celoj državi i oko 4000 članova [[Komunistička partija Nemačke|Komunističke partije Nemačke]] je uhapšeno. [[Dekret o požaru u Rajhstagu]], uveden 28. februara 1933. je ograničio većinu građanskih sloboda u Nemačkoj, uključujući slobodu okupljanja i slobodu štampe. Dekret je takođe dozvolio policiji da vremenski neograničeno pritvara ljude bez optužnice ili sudskog naloga. Političke korake je pratila jaka propaganda koja je uverila građane da daju podršku vladinim merama.{{sfn|Evans|2003|pp=329–334}}
U martu 1933. [[Zakon o posebnim ovlašćenjima]], koji je predstavljao amandman na [[Vajmarski ustav]], je usvojen u Rajhstagu sa 444 glasova za prema 94 protiv.{{sfn|Evans|2003|p=354}} Ovaj amandman je omogućio Hitleru i njegovom kabinetu da usvajaju zakone-čak i one zakone koje krše ustav-bez saglasnosti predsednika ili Rajhstaga.{{sfn|Evans|2003|p=351}} Pošto je za usvajanje zakona bila potrebna dvotrećinska većina, nacisti su iskoristili odredbe Dekreta o požaru u Rajstagu da spreče nekoliko poslanika [[Socijaldemokratska partija Nemačke|Socijaldemokratske partije Nemačke]] da prisustvuju sednici, a komunisti su prethodno već bili zabranjeni.{{sfn|Shirer|1960|p=196}}{{sfn|Evans|2003|p=336}} Vlada je 10. maja konfiskovala svu imovinu Socijaldemokratske partije, a stranka je zabranjena u junu.{{sfn|Evans|2003|pp=358–359}} Preostale političke partije su bile raspuštene, a 14. jula 1933. Nemačka je de fakto postala jednopartijska država kada je zabranjeno osnivanje novih političkih parija.{{sfn|Shirer|1960|p=201}} Sledeći izbori novembra 1933., 1936 i 1938 su bili pod potpunom kontrolom nacista, jer su na njima učestvovali samo nacisti i mali broj nezavisnih poslanika.{{sfn|Evans|2005|pp=109, 637}} Regionalni parlamenti i ''[[Rajhsrat (Nemačka)|Rajshrat]]'' (gornji dom saveznog parlamenta) su ukinuti u januaru 1934.{{sfn|Evans|2005|p=109}}
Nacistički režim je ukinuo simbole Vajmaske republike, uključujući nacionalnu [[zastava Nemačke|crno-crvenu-zlatnu trobojku]] i usvojio prilagođene simbole nemačkog carstva. Bivša carska crno-bela-crvena trobojka je vraćena kao jedna od dve zvanične zastave Nemačke; druga zastava je bila [[Zastava sa kukastim krstom|zastava Nacističke stranke sa kukastim krstom]], koja je 1935. postala jedina državana zastava. Nacistička himna ''[[Zastavu visoko]]'' je postala druga državna himna.{{sfn|Cuomo|1995|p=231}}
U ovom periodu, Nemačka je i dalje bila u teškoj ekonomskoj situaciji. Milioni ljudi su i dalje bili nezaposleni, a stanje deficita je bilo zastrašujuće.{{sfn|McNab|2009|p=54}} Hitler je znao da je oživljavanje ekonomije je od vitalnog značaja. Godine 1934, koristeći deficitarnu potrošnju, preduzeo je projekte javnih radova. Samo 1934. godine ukupno 1,7 miliona Nemaca je zaposleno na ovim projektima.{{sfn|McNab|2009|p=54}} Prosečne zarade i po satu i po sedmici su počele da rastu.{{sfn|McNab|2009|p=56}}
Predsednik fon Hindenburg je preminuo 2. avgusta 1934. Prethodnog dana, kabinet je doneo "Zakon o najvišoj državnoj Kancelariji Rajha", koji je značio da po Hindenburggovoj smrti, Kancelarija predsednika će biti ukinuta, a njegove nadležnosti spojene sa nadležnostima kancelara.{{sfn|Overy|2005|p=63}} Hitler je na taj način postao šef države i šef vlade. Zvanično je imenovan za [[Firer|Firera i Rajhskancelara]] (vođu i kancelara). Nemačka je sada bila totalitarna država sa Hitlerom na čelu.{{sfn|Shirer|1960|pp=226–227}} Kao šef države. Hitler je postao vrhovni komandant oružanih snaga. Novi zakon je promenio menja tradicionalnu zakletvu lojalnosti vojnika, tako da su se oni zaklinjali na vernost Hitleru lično, a ne Kancelariji vrhovnog komandanta ili države.{{sfn|Kershaw|2008|p=317}} Spajanje predsedništva sa funkcijom kancelara je odobren sa 90% biračkog tela na [[Referendum u Nemačko 1934|plebiscitu]] 19. avgusta 1934.{{sfn|Shirer|1960|p=230}}
Najvećem delu nemačkog naroda je laknulo da su sukobi i ulične borbi u vajmarske ere završeni. Stanovništvo je bilo preplavljeno propagandom koju je vodio [[Jozef Gebels]], koji je obećao mir i dosta za sve u ujedinjenoj zemlji bez marksista bez ograničenja Versajskog ugovora.{{sfn|Kershaw|2001|pp=50–59}} Prvi [[nacistički koncentracioni kamp]], prvobitno za političke zatvorenike, je otvoren u [[logor Dahau|Dahauu]] 1933.{{sfn|Evans|2003|p=344}} Na stotine logora različitih veličina i namena je napravljeno do kraja data.{{sfn|Evans|2008|loc=map, p. 366}}
== Hronologija ==
| |||