Maria Theresia – razlika između verzija

Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
Nema sažetka izmjene
Nema sažetka izmjene
Red 1:
Марија Терезија (Maria Theresia) је једина жена из династије
Марија Терезија (Maria Theresia) је једина жена из династије Хабзбурговаца на пријестољу. Родила се 13. маја 1717. године, а умрла 29. новембра 1780. Била је најстарија кћер Карла VI Хабзбуршког. Носила је титуле: "надвојвоткинја Аустрије, краљица Угарске, Чешке, Хрватске и Славоније и царица Светог римског царства". Била је удата за надвојводу од Лотарингије, Франца Стефана (Franz Stefan) Лотариншког који је касније проглашен за цара Светог римског царства и родила је шеснаесторо дјеце. Њеног мужа се мало шта питало у држави и главну ријеч водила је она. Током своје владавине највише је ратовала против Пруске и у том Седмогодишњем рату је изгубила Шлеску,али је склопила савез са Француском и Русијом и учествовала је у подјели Пољске. У унутрашњој политици се руководила начелима просвећеног апсолутизма настојећи унаприједити привреду и образованост, увела је вјерску трпељивост и побољшала државну управу. У земљама у којима је владала, спроводила је германизацију и централизацију, укинула је Језуите и олакшала положај кметова. Позната је по свом савјету којег је дала свом сину насљеднику Јосипу II (Josip II): "Боље икакав мир, него славан рат".
Хабзбурговаца на пријестољу. Родила се 13. маја 1717. године,
[[Image:Maria Theresia.jpg]]
а умрла 29. новембра 1780. Била је најстарија кћер Карла VI
Хабзбуршког. Носила је титуле: "надвојвоткинја Аустрије, краљица
Угарске, Чешке, Хрватске и Славоније и царица Светог римског
царства". Била је удата за надвојводу од Лотарингије, Франца
Стефана (Franz Stefan) Лотариншког који је касније проглашен
за цара Светог римског царства и родила је шеснаесторо дјеце.
Њеног мужа се мало шта питало у држави и главну ријеч водила [[Image:Maria Theresia.jpg]]
је она. Током своје владавине највише је ратовала против Пруске
и у том Седмогодишњем рату је изгубила Шлеску,али је склопила
савез са Француском и Русијом и учествовала је у подјели Пољске.
У унутрашњој политици се руководила начелима просвећеног
апсолутизма настојећи унаприједити привреду и образованост,
увела је вјерску трпељивост и побољшала државну управу. У земљама
у којима је владала, спроводила је германизацију и централизацију,
укинула је Језуите и олакшала положај кметова. Позната је по свом
савјету којег је дала свом сину насљеднику Јосипу II (Josip II):
"Боље икакав мир, него славан рат".